Za sreću je potrebno troje

Pošto su nedavno na Maldivima proslavili treću godišnjicu braka, teniski as Viktor Troicki i njegova supruga, foto-model Aleksandra, odbrojavali su sate do povratka u Beograd kako bi što pre bili pored dvogodišnje kćerke Irine

Umesto da kao obično večerom uz vino i sveće obeleže važan datum, Viktor Troicki (33) i njegova supruga, foto-model i manekenka Aleksandra (34), tri godine braka, u kojem su dobili kćerku Irinu (2), proslavili su sa prijateljima na Maldivima. Nakon naporne teniske sezone boravak u tropskom raju sa kolegama i njihovim partnerkama za tenisera je bio potpuno drugačije iskustvo nego kad se tamo obreo prvi put sa Aleksandrom dok su još bili na početku veze.

- Bilo je čarobno, mada nije dugo trajalo - celih osam dana. Ovo je bilo prvo putovanje na koje Aleksandra nije išla sa našom kćerkom, što je meni još teže palo nego njoj. Tokom godine sam često odsutan od kuće, i kad imam i dan pauze, sve što želim jeste da provodim vreme sa Irinom. Uspeli smo malo da se odmorimo i prijalo nam je što smo tamo bili s bliskim prijateljima. Prvi put smo slavili godišnjicu braka u društvu. Poslali su nam malo iznenađenje u sobu, a kasnije smo se zabavljali uz smeh i poneko piće. Ostali smo napolju do sitnih sati - kaže teniser.

Viktor je za godišnjicu braka spremio prigodan poklon za suprugu, ali ona se, za razliku od društva, nije zamarala time da ga iznenadi.

- On voli kad je sve po planu i programu i ne dopadaju mu se iznenađenja, čak se i naljuti kad mu poklonim nešto. Za razliku od njega, ja se darovima radujem kao malo dete. Od Viktora dobijam razne stvari, nevezano za značajne datume u našim životima, zna šta volim i šta mi treba. Neću vam otkriti šta mi je kupio za godišnjicu, ali i ovog puta nije omašio.

Zabava u bazenu

Poklona i komplimenata je bilo malo više na početku veze, dok je Viktor osvajao Aleksandru.

- Od njega i danas dobijam komplimente, ali druge vrste. Najlepši su mi oni da sam dobra majka i supruga. Ipak, ne bih javno hvalila Viktora, sačuvaću to za sebe. Sad me osvaja isključivo ljubavlju i poverenjem, i kraj njega se osećam kao najlepša i najvoljenija žena na svetu.

 

Roditeljstvo ih je oboje promenilo, posebno Viktora.

- Postali smo brižnije i odgovornije osobe. I mada nam to ponekad fali, više nismo nas dvoje u prvom planu, sad je to Irina. Kao što sam rekao, često sam odsutan i kad dođem kući, sve što želim jeste da provodimo što više vremena zajedno. Desi se, naravno, da ugrabimo neki trenutak samo za nas dvoje, da odemo u bioskop ili na večeru s prijateljima. Tad u pomoć priskaču bake, Aleksandrina ili moja mama, ali ipak nam je najlepše utroje. Omiljena zabava nam je negde na vodi, Irina obožava bazene.

Kad je Viktor na putovanjima, zbog kojih je van Srbije prosečno više od 260 dana godišnje, Aleksandra i Irina komuniciraju s njim preko video-poziva. A na televiziji ne propuštaju nijedan njegov meč.

- Nekoliko puta dnevno se čujemo s njim. On se zaista trudi da bude upućen u sve što nam se dešava, da čuje koju je to novu reč Irina naučila, ili stihove, da sazna šta je radila u vrtiću. Ja ga ne pratim više na turnirima kao pre, ali ga obavezno gledam kod kuće. Tad žustro navijam, skačem i nerviram se, za razliku od mečeva uživo. Kćerku još uvek nismo vodili na turnire jer je na njima zabranjeno prisustvo male dece. Njoj u početku nije bilo zanimljivo da gleda tenis i tatu na televiziji, ali nedavno je, tokom poslednjeg Dejvis kupa, sve vreme dok je Viktor igrao pokazivala prstom u ekran i vikala: “Tata, tata.”

 

Viktor i Aleksandra su, kažu, karakterno vrlo slični, pa je od roditelja nasledila najbolje.

- Ona je veoma društveno, veselo dete. Posle vrtića moram dobro da se potrudim da joj obezbedim zabavu. Trenutno crtamo, učimo boje i pevamo. Viktor joj je nedavno kupio mikrofon pa je sad u fazi pevačice. Ide po kući i peva ‘Živeo, živeo i srećan nam bio’. Oduševljena je. Ima i mali reket, Babolat, kao tatin veliki, i kad joj je on tu, njih dvoje igraju tenis u kući. Mislim da je sportski tip.

Za razliku od Aleksandre, kojoj se ta ideja ne dopada preterano, Viktor bi bio oduševljen da njegova kćerka postane teniserka.

- Kad je prvi put uhvatila reket levom rukom, neizmerno sam se obradovao jer sam shvatio da jednog dana može da postane teniserka. Ne mogu da kažem u ovom trenutku da li će se time baviti, ali siguran sam da ćemo se mi potruditi da joj obezbedimo sve uslove ako to bude želela. Ona nam je najveći prioritet u životu.

 

Razmišljaju o tome da jednog dana Irini podare brata ili sestru. Što se Aleksandre tiče, što pre.

- Ja imam rođenog brata i od malih nogu sam maštala o tome da rodim dvoje dece, dečaka i devojčicu. Žensko dete smo dobili, nadam se da će sledeće biti dečak. A ako bude devojčica, bože moj, barem će Irina imati najbolju drugaricu celog života. Voleli bismo da drugo dete dođe što pre, da među njima bude što manja razlika u godinama.

Kraj je blizu

Viktor otkriva da kao savesni roditelji od Irininog rođenja rade na tome da joj obezbede najbolju moguću budućnost, zbog čega su njene matične ćelije pohranili u banci, i već sada razmišljaju o tome gde će im se kćerka školovati.

- Jedino kad razgovaramo o Irininom školovanju, dotičemo se teme odlaska u inostranstvo. Želimo da joj pružimo priliku da se obrazuje u najboljim školama na svetu. To bi mogla da bude Amerika, Florida recimo. Ipak, mi smo previše vezani za Srbiju i Beograd da bismo mogli negde trajno da se preselimo. A i pomoć koju dobijamo od svih u porodici kad smo ovde je nemerljiva, na to ne možemo nigde u svetu da računamo. Prijatelji su nam ovde, ovde vodimo organizovaniji život. Jeste da imamo više obaveza i glavobolja, ali osećamo se kao deo ovog grada i ove zemlje. Iako sam živeo svuda po svetu, uvek sam sebe video kao nekog ko ostaje da živi u Srbiji.

Teniser sve više razmišlja o tome šta će raditi jednog dana kad okonča sportsku karijeru.

- Vrlo je verovatno da sam u poslednjoj fazi svoje profesionalne karijere. U godinama sam kad razmišljam o tome, iako ne želim da prihvatim to tek tako. Činjenica je da ću za koji mesec napuniti 34. godinu, to možda i nije mnogo i nadam se da ću izdržati još koju godinu da igram na onom nivou na kojem želim, što nije slučaj u poslednjih godinu-godinu i po. Imao sam mnogo pehova i povreda, a sve to uticalo je na to da ne ostvarujem najbolje rezultate, onakve na kakve sam navikao. Nadam se da ću ostati zdrav i da ću izdržati što duže u profesionalnom tenisu.

 

Nakon okončanja igračke karijere neće, poput svog velikog prijatelja Janka Tipsarevića, otvoriti akademiju za mlade tenisere, ali će ostati u sportu.

- Ne poznajem ambicioznijeg čoveka od Janka, kad nešto reši, teško odustaje od toga. Pasionirani je sportista, i dalje ulaže sto odsto sebe u sport. Divim mu se, svaka mu čast na tome. Od njega učim i nadam se da će mi baš on biti uzor kad budem prestao profesionalno da se bavim tenisom. Definitivno ću ostati u sportu, već sam isplanirao sledeće korake. Baviću se menadžmentom u tenisu, manje ću biti na terenu, a više pored njega. Sigurno ne bih mogao da se posvetim trenerskom poslu i da odmah po završetku karijere putujem toliko kao do sada. Ali želim da ostanem u tenisu, da pomažem mladim talentima i da ih otkrivam. Vidim sebe u tome. Siguran sam da ću imati još ideja i novih projekata, a sve će biti vezano za sport, najviše tenis.

Još nekoliko dana Viktor je u Beogradu, a onda ide za Australiju.

- U januaru kreće nova sezona, spremam se i priželjkujem najbolje. Videćemo. Nadam se da će biti još mnogo sezona i da neću još razmišljati o kraju.