Luka Jović: Nemam devojku

U ekskluzivnom intervjuu najskuplji srpski fudbaler otkriva da više nije u vezi sa manekenkom Sofijom Milošević, objašnjava kako se u Madridu bori protiv samoće i kako je preskakao prepreke da bi ostvario svoje dečačke snove

 

Razmišljajući ko bi bio idealan prvi gost za moju autorsku emisiju “Lično nezvanično”, odlučio sam da posredstvom zajedničkog prijatelja kontaktiram Luku Jovića (22), momka koji je nekoliko nedelja ranije prodat madridskom Realu za 60 miliona evra. Mislio sam da neće pristati, ali ideja mu se dopala. Posle višenedeljnih veoma zahtevnih produkcionih priprema krenuli smo put Madrida. Na prvi pogled pet dana delovalo je sasvim dovoljno.

Sa Jovićem sam se našao dan pre snimanja u njegovom omiljenom madridskom restoranu kako bismo napravili plan. Bio je raspoložen za svaku moju ideju i ni na trenutak tokom razgovora ne biste pomislili da taj momak, koji ima samo 22 godine, zarađuje skoro pola miliona evra mesečno!

Čitav dan naša ekipa provela je s njim i njegovim prijateljima.

Kada smo došli u velelepnu kuću na obodu grada u kojoj stanuje, dočekao nas je frizer koji ga je spremao za TV nastup. To je možda mali, ali važan znak dobre volje i profesionalizma. Pustio nas je u svoj svet.

 

Kaže da je sredio kuću po svojoj meri, da bi mogao da uživa, a na šaljivu konstataciju “nisi naivan”, sa osmehom dodaje: “Godine su samo broj.” Dok nam pravi kafu, priča o svojim jutarnjim navikama:

- Snalazim se u kuhinji. Već duži period živim sam pa moram, navikao sam se na to. Što se kafe tiče, sve zavisi, nekada pijem domaću, nekada nes, najviše volim espreso makijato, ali toga ovde nema. Nikada ne doručkujem kod kuće. To obično uradim u klubu. Ako ostanem kod kuće, prvi obrok mi je ručak, doručak preskočim. Fast fud jedem ponekad, desi se da posle utakmice odem da zadovoljim dušu, ali baš retko.

Kuća mu je uvek puna, u isto vreme kad i mi tu su bila tri njegova prijatelja koja poznaje ceo život.

- Gde god sam igrao nisam mogao da izdržim sam. Pošto nemam devojku, uglavnom su mi tu porodica ili drugari. Uveče najčešće gledamo utakmice, filmove ili serije, da se opustim pred spavanje. Inače, utakmice gledam sve manje, zasitio sam se. Nekada pustimo muziku, izađemo u baštu, pijemo kafu.

Njegovo visočanstvo King

Sa Lukom odnedavno živi i kućni ljubimac, pas King.

- Stidljiv je, ovde je nešto manje od mesec, pa kada vidi nove ljude, plaši se i beži. Zabavan je. Jedan od razloga što sam ga uzeo jeste upravo to što ne volim da budem sam. Uvek je neko ovde, sestra mi je bila do prošle nedelje, tata i mama su boravili čim sam stigao u Madrid, ali oni nemaju mnogo vremena, kao ni sestra koja ide na fakultet. Bili su i Anđela, moja bivša devojka, i naš sin David. Sa Anđelom imam veoma dobar odnos, pre svega zbog sina, kako ne bi imao otežavajuće okolnosti u odrastanju. On ima sedam i po meseci, svakodnevno se gledamo preko kamere, Anđela mi stalno šalje video-snimke. Naravno da mi nedostaje. Još je mali, a ja sam prvi put u ulozi oca. Nadam se da ću postati tata i drugi, treći, ako ne i četvrti put.

 

Iako nema devojku, ne želi da govori o potencijalnim budućim ljubavima. Kaže:

- Ne volim o tome da pričam, prvenstveno iz poštovanja prema Anđeli.

Više nije u vezi sa manekenkom Sofijom MiloševićU kolima na putu do stadiona priznaje kako ponekad stisne gas ako vidi da ne stiže u dogovoreno vreme jer ne podnosi ljude koji kasne.

- Madrid je po pitanju saobraćaja vrlo naporan, najkomplikovaniji od svih gradova u kojima sam živeo. Velike su gužve gde god da krenete.

Posle treninga idem sa Lukom i njegovim drugovima, koji su mu u gostima, u obližnji restoran gde svakodnevno dolaze na kafu i klopu. Pričamo o periodu adaptacije.

- Zadovoljan sam kako su me saigrači prihvatili, mada mi je još teško što se tiče komunikacije. Brazilci ne govore engleski, Španci, kako koji. Ja sam boravio u Portugalu tako da dosta toga razumem što se tiče fudbalskih stvari, možda sedamdeset-osamdeset odsto onoga što se priča na trenigu mogu da uhvatim. Taj period u Benfiki mi je bio najteži u karijeri, naročito kada sam počeo da živim sam. Bio sam veoma mlad, bez igde ikoga. Naučio sam dosta toga na svojim greškama. U Benfiki nisam uspeo upravo iz tog razloga, psiha je bila moj najveći problem. Zato sada stalno imam društvo.

Jovara pekara

Ova priča je bila zamajac za njegove drugove da se podsete vremena kada je bio u Crvenoj zvezdi. Luki je tada bila zabranjena brza hrana, ali je jedno jutro pre treninga svratio u pekaru blizu Marakane, naručio svašta i krenuo da jede. U tom trenutku naišao je trener Miodrag Grof Božović sa svojim pomoćnikom, parkirao se ispred, otvorio prozor i viknuo: “Jovara Pekara.” Tako je neko vreme imao taj nadimak.

 

Drug koji je sa Jovićem bio u Frankfurtu otkriva kako su dosta ludovali, živeli dvesta na sat, malo su spavali, ali je zato Luka bio odličan na terenu. Fudbaler se nadovezuje na sadašnji trenutak.

- Uspostavio sam odličan kontakt sa nekoliko mlađih igrača. Došao sam iz Antrajhta u Real i nije nimalo lako kada napravite tako veliku promenu.

Priznaje kako dosta vremena provodi na instagramu, i to je jedina društvena mreža koju koristi. Zahvaljujući njoj je i saznao da je postao član Reala.

- Igrali smo za reprezentaciju i trener Mladen Krstajić nam je dao slobodno popodne, pa sam se uputio kod mojih na selo u Bosnu. Odjednom su krenule notifikacije na telefonu i video sam da me Real Madrid označava u objavama na instagramu. Pomislio sam šta je sada ovo. Imao sam dogovor s Realom, znao sam da će se to kad-tad desiti. Iskreno, ne mogu da opišem taj osećaj, to mora da se doživi. Bio sam vrlo iznenađen što sam tako saznao da su se klubovi dogovorili, jer je bilo mnogo problema oko obeštećenja. Dok sam došao do kuće, stiglo je mnogo poruka, čestitki. Lepo smo to posle proslavili.

Uverili smo se u to kolika je Jović zvezda u Madridu, čak ni kačket ne može da ga sakrije od svih koji žele da se fotografišu s njim.

- Kada šetam, obavezno nosim kačket i naočare, ali ne vredi mnogo. Prihvatam činjenicu da sam u najvećem svetskom klubu, sa armijom navijača koja sve prati i izuzetno voli igrače.

 

Ništa bez napornog rada

Lukin recept za uspeh glasi:

- Naporan rad, ali treba i mnogo sreće. Pre svega morate da budete veliki radnik, da budete pošteni prema sebi i zahvalni svim saigračima i trenerima sa kojima ste radili.

Sa trenerom Reala Zinedinom Zidanom ima korektan odnos.

- Razgovarali smo nekoliko puta. Rekao mi je da veruje u mene, da je zadovoljan što sam tu. Kao i da je mnogo dao da bih došao u Real. Zadovoljan sam, očekujem da u narednom periodu dobijem veću minutažu. Ovo je veliki klub, samim tim je i pritisak veliki. Cela situacija je za mene sasvim nova. Za svakog mladog igrača nije lako ni da dođe ovde, kamoli da odmah počne da igra. Ali verujem u sebe, u svoj kvalitet, i da ću s vremenom uspeti da se izborim za što veću minutažu.

Na kraju je ostao utisak o jednom uspešnom, vrednom momku koji širom otvorenih očiju stoji na zemlji i posmatra svet oko sebe.