Branka Katić: Naš posao je čaroban, zaigrana smo deca doveka, i samo nek traje!

Srpska glumica Branka Katić, koja je izgradila uspešnu međunarodnu karijeru, u intervjuu za Gloriju otkriva da joj nedostaju sinovi koje je poslednjih meseci retko viđala jer je mnogo radila, kako se regeneriše uz pomoć joge i pilatesa i šta je naučila od Milene Dravić...

- Svaki put se rasplačem kad gledam Branku i Glogija u “Ubistvu s predumišljajem”. Čovek može da umre od tolikih emocija - ovako mi je jednom prilikom kazivala Milena Dravić, prva filmska majka Branke Katić, kada smo prebirale po filmovima koji su joj udarali na srce svojom lepotom, emocijom i snagom glumačke igre. Dodala je još da je Branka Katić, kada se prvi put pojavila na filmu kao njena kćerka u komediji “Nije lako s muškarcima”, bila čudo od deteta, koje je poraslo u čudo od glumice.

Odavno je ova filmska i televizijska junakinja miljenica publike na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a njena bogata međunarodna karijera svrstava je i u red traženih glumica. Dugo ovde nije snimala, nije je bilo ni na malom ni na velikom ekranu, i zato se tako željno iščekuju njene serije, koje su direktan povod za ovaj razgovor.

U Beograd je došla nakratko posle snimanja treće, završne sezone hrvatske serije “Novine” koja je doživela ogroman uspeh. Na pitanje da li je očekivala toliko zanimanje za ovu priču, za Gloriju odgovara:

- Kada sam pročitala scenarije prve sezone, bila sam uzbuđena i srećna što mi je ponuđena tako kompleksna i neobična uloga u odlično napisanoj priči. Iskreno, nisam razmišljala o mogućem uspehu serije koji je usledio, znala sam samo da želim da učestvujem u stvaranju te aktuelne i važne priče. Rad sa izuzetno originalnim rediteljem Daliborom Matanićem prevazišao je sva moja očekivanja. Svaki dan snimanja bio je praznik kreativnosti. On je seriji dao snažan vizuelni identitet, a nama glumcima uvek tačne indikacije uz mnogo prostora i slobode. I sve uz neverovatnu lakoću i dosta smeha.

Mnogi veliki glumci govore kako im je pored dobrog scenarija jednako važno i s kim rade, kakva je atmosfera na snimanju. A vama?

- Važno je raditi u dobroj atmosferi gde svi uvažavaju jedni druge i niko ne misli da je bitniji ili bolji od nekog drugog. Snimanje serije ili filma je timski rad i energija koja dolazi od reditelja i produkcije i te kako boji sam čin stvaranja i daje, ili uzima, slobodu i predanost u samom procesu. Ja zaista mislim da smo svi vredni i pažnje i ljubavi, da svaki posao zaslužuje uvažavanje, a svaki trud poštovanje, i da smo svi bolji i snažniji kada brinemo jedni o drugima.

Šta je vama najzanimljivije, najvažnije u priči o kojoj govori serija “Novine”?

- Naš scenarista, novinar i književnik Ivica Đikić uspeo je da napravi fiktivan svet koji verodostojno prikazuje odnose medija, politike i kriminala u vremenu u kome živimo. Vi to sigurno bolje znate, to koliko je mešanje politike ozbiljan problem u novinarstvu, i koliko je opasno što su mediji u rukama ljudi kojima pravo novinarstvo nije svrha već samo sredstvo za realizaciju sasvim drugih interesa. Naša serija je na neki način priča o kraju novinarstva. Nadam se da će u stvarnom životu vaša profesija preživeti nedostatak slobode i pritiske.

Serija “Ujka - novi horizonti” počela je da se emituje 21. septembra na Televiziji Nova S. Snimljena je i serija “Grupa” i spremna je za skoro emitovanje na RTS-u, pa će vas ove jeseni biti na domaćim malim ekranima. Zbog čega biste gledaocima preporučili ove dve serije?

- Serija “Ujka - novi horizonti” tu je da vas nasmeje i razgali. Ona pruža beskrajno šašavu perspektivu života u Srbiji. Na snimanju smo se izuzetno lepo družili, pa se nadam da će veliki deo te energije i spontane lucidnosti doći i do publike. “Grupa” je dramska serija koja se bavi problemom narkomanije i prodaje droga u školama. Pored grupe klinaca, tu je i grupa predanih policajaca koji pokušavaju da pomognu mladim ljudima da izađu iz tog začaranog kruga.

Serije su postale preovlađujući segment programa na većini domaćih televizija. Uz nove, sa jednakim uspehom se repriziraju i one od pre dvadeset i više godina. Šta zaključujete na osnovu tih činjenica?

- Da neko dobro zarađuje na reklamama koje se emituju u toku njihovog prikazivanja. Serije su društveni romani našeg doba, zato ih publika voli i rado im se vraća.

Pratite li serije tamo gde živite? Kakvu seriju volite da pogledate?

- Najviše volim da pogledam po nekoliko epizoda serijala zaredom, u miru doma svog, kad meni odgovara. Zabavljale su me serije “Veep” i francuska “10%”, a od dramskih izdvojila bih “Atlantu”, “Killing Eve”, skandinavsku “Most”. Nedavno me je ozbiljno potresla serija “Černobilj”. Ima ih.

Igrali ste Aleksandru, poslednju kraljicu Romanovih. Da li je ta istorijska priča obavezujuća za vas, koliko vas je zanimalo šta je bila istorijska istina o njenom životu?

- Scenario tog filma poigrao se sa istorijom i na momente dao jedan duhovit i čak pomalo bizaran obrt. No, nisam se dala obeshrabriti, potražila sam sve moguće fotografije Aleksandre Nikolajevne i njene nesrećno nastradale porodice, čitala sam njena pisma, autobiografiju o njihovoj neuspešnoj vladavini i nežnoj ljubavnoj priči. Uradila sam sve što sam mogla da što bolje razumem njihov svet. Samo na jednoj fotografiji sam je videla kako se smeje, uvek je imala neki izraz prepun melanholije, kao da je slutila šta ih čeka.

Postoji li nešto što je zajedničko najvećim umetnicima sa kojima ste radili - Mileni Dravić i Havijeru Bardemu na primer?

- Milenu sam poznavala i volela. Bardema sam imala prilike da upoznam u samo tri dana snimanja koja smo proveli zajedno u radu na filmu ‘Molly’. Ne znam, možda su im zajednički iskrena ljudska toplina i dobar humor, a svakako raskošan talenat, posvećenost poslu i lakoća stvaranja.

Vaša kontinuirana angažovanost u inostranstvu dokazuje da mnogo radite. Da li je to dovoljan razlog za zadovoljstvo?

- Trenutno jeste. Volim to što radim. Velika je sreća kada u životu izaberete profesiju koja vam paše i koja vas stalno i iznova inspiriše. Ova godina mi je u profesionalnom smislu zaista neverovatna. Jedva stignem da se raspakujem a već imam plan i kartu za novo putovanje. Ali ne žalim se, zahvalna sam na svemu. Periodi kada je bilo manje posla svakako su bili izazov da sačuvam radost, jer kada ste kreativac sa mnogo energije, ako je ne kanališete na pravi način, ona ume da se pretvori u tihu destrukciju.

Mnoge vaše kolege kažu da je u glumi od svega najvažnije trajanje. Kako vi danas razmišljate o trajanju u svom poslu?

- Dobro mi ide trajanje. Naš posao je čaroban, zaigrana smo deca doveka, i samo nek traje i traje, tome se nadam, zauvek.