Dragana Mirković: Ako ste roditelj koji radi nešto loše, ne možete očekivati od dece da budu bolja

Folk diva Dragana Mirković (51) izuzetno je ponosna na sina Marka (18) koji je nedavno učestvovao na humanitarnoj auto-trci na stazi Hokenhajm u Nemačkoj i istovremeno postao član fondacije Laureus. Dragana i njen suprug Toni Bijelić već godinama su članovi ove širom sveta poznate organizacije koja ima programe u više od 40 zemalja i dodeljuje sportske nagrade, koje je već četiri puta dobio Novak Đoković. Pevačica ističe da joj je veoma drago što je njen sin, osim što je vozio ovu uzbudljivu auto-trku, pokazao želju da pomogne drugima. Priznaje i da se plašila sve dok Marko nije dobio zeleno svetlo od profesionalaca da se pojavi na stazi, a odahnula je tek na kraju trke.

Osim nje, Marka su kraj staze bodrili i tata i sestra Manuela.

Kako je došlo do saradnje sa fondacijom Laureus i toga da Marko postane njen član?

- Pre svega moram da istaknem da smo Toni i ja članovi fondacije Laureus već deceniju i po i da smo sve to vreme bili aktivni koliko god smo mogli. Vrlo često idemo na dešavanja, prijeme, manifestacije koje oni organizuju, odazivamo se njihovim akcijama. Baš zato je moj ponos bio veći kada je naš sin osetio potrebu da pokaže svoju humanost na delu. Činjenica da je za svoje mlade godine, upravo u vreme kada je većina njegove generacije uglavnom okrenuta sebi i svojim potrebama, pokazao želju da pomogne drugima učinila je da shvatim kako je on izuzetno zreo, nesebičan, ali najpre dobar i vredan mladi čovek. Bila sam ponosna i na svog supruga i sebe pošto mi je sve to pokazalo da smo odgajili divnu decu, kao i da smo svojim ponašanjem dali pravi primer. Jer, većina stvari ide iz kuće. Ako ste vi roditelj koji radi nešto loše, ne možete očekivati od dece da budu mnogo bolja, i obratno.

 

Kako ste se osećali tokom trke?

- Iako to nije bila klasična trka, sa svim opasnostima koje to nosi, naravno da sam imala određenu dozu straha. Spokojnijom me je činilo to što je Marko prošao treninge i probne vožnje s profesionalcima, koji su ga dobro pripremili, ali i testirali. Tek kada su oni potvrdili da je odličan vozač i dali zeleno svetlo za njegovo učešće, tada se prijavio. Uprkos svemu tome, tokom trke bila sam kao na iglama, ali nisam dala da se to vidi, svi smo ga porodično bodrili. Kada je sve prošlo i kada je pokazao da je veoma sposoban i dobar vozač, odahnula sam.

Jeste li mu dali neki koristan savet s obzirom na to da ste i vi vozili trke?

- Rekla sam mu da mora da vozi pametno, da promisli o svemu što planira da izvede pre nego što to i učini, da ne ulazi u nepotrebne rizike. Zapravo, moj savet je bio da vozi hladne glave i da sve shvati kao razonodu i hobi, a ne kao takmičenje. Kao majka rekla sam mu da ga volim, da sam ponosna, ali i da ne zaboravi da sve to gledamo te da se u skladu s tim trudi da nam ne priređuje nepotreban stres. Znam da je to svojevrsna emotivna ucena, ali nisam mogla da izdržim, bilo je jače od mene. No, na kraju je sve ispalo odlično, zaista je bio dobro pripremljen i sjajno je vozio.

Da li je Marko imao tremu?

- On je već vozio po ovoj i sličnim stazama i što se poznavanja samog terena i vozila tiče nije imao tremu. Određeni pritisak stvaralo mu je to što se događaj odvija pod budnim okom javnosti, sa velikim brojem kamera i foto-aparata pored staze. No, kako je rekao, to je trajalo samo tokom prvog kruga, posle se opustio, a nakon svega izjavio je da mu je to bio najlepši dan u životu.

Trka je organizovana u humanitarne svrhe. Kome je pomoć namenjena?

- Laureus se bavi humanitarnim akcijama koje su najviše orijentisane na decu. Konkretno, prihod sa ovog događaja namenjen je pomoći deci u ugroženim delovima sveta, njihovom sklanjanju sa ulice i usmeravanju ka sportu i drugim društveno korisnim aktivnostima. Tako da prihod sa ove trke ide za takve projekte širom planete.

Hoćete li podržati Marka ukoliko bude želeo da nastavi da vozi trke?

- Uvek ću podržati decu u njihovim izborima, ali ako me pitate da li bih volela da on bude profesionalni vozač, moram biti iskrena i reći da ne bih. Uprkos tome što on zaista ima talenat za vožnju, što je i ovde pokazao, nadam se da će mu to ostati samo hobi, a koliko ga poznajem, tako će i biti. On sledeće godine kreće na fakultet i očekujem da će se baviti nekim potpuno drugačijim zanimanjem.