Branka Veselinović danas slavi 101. rođendan: Radim i ne mislim da mi je kucnuo čas odlaska

Glumica Branka Veselinović danas slavi 101. rođendan, a kako je nedavno u intervjuu za "Gloriju" otkrila, nikad nije očekivala da će doživeti ovako duboku starost.

Vedrog duha i sa osmehom na licu, kaže da o godinama uopšte ne razmišlja.

- Pišem, dišem, slikam, radim i ne mislim da mi je kucnuo čas odlaska. Stalno imam kontakte s ljudima i neka posla. Mnogo je ljudi po domovima, nevidećih, ili onih koji su čitavog života u kolicima. Obilazim ih i dan-danas, ljudima treba svakodnevno obogatiti život - u dahu, sa širokim osmehom, rekla je za Gloriju legendarna glumica Branka Veselinović, koja ovog 16. septembra puni 101. godinu. O njima i ne razmišlja, a iskreno priznaje da nikad nije ni očekivala ovako duboku starost.

 

- Trudim da godine ne osećam. Gimnastika je obavezna svakog dana, mora da se odradi i u ležećem i u stajaćem položaju. Gledam televiziju, volim da čujem lepe stvari, slušam muziku. Dobro vidim i čujem, a ne stidim se da se pojavljujem na javnim mestima. Često s prijateljicama idem u pozorište i ne jednom mi se desilo da mi pred zgradom teatra priđe žena, ljubazno se pozdravi i kaže: “Gospođo, što vi ličite na pokojnu Branku Veselinović.” Kad kažem da sam ja ta Branka, izvinjavaju mi se. Ne nedostaje mi pozorište, moji su prijatelji pozorišni ljudi, zovu me telefonom, raspituju se. I ovo danas je za mene veliki doživljaj, da neko želi da me slika i čuje, da sam ja živa i da to mogu - priznaje.

Umetnica je osnovne ljudske kvalitete, pre svega humanost i istrajnost, ponela iz porodice. Preci po majci Jovanki, rođenoj Monašević, bili su sveštenici i vladike u Vojvodini. Otac Aleksandar Ćosić bio je poreklom iz Hercegovine, pa je Branka, kako sama tvrdi, dobra i izdržljiva mešavina gena.

- Dobrotu treba nesebično deliti. Ja sam svoju nasledila od porodice, pre svega od roditelja. Majka je bila učiteljica, a otac bibliotekar u Matici srpskoj i prevodilac. Oboje su pevali u crkvenom horu, a imali su i svoj porodični, u kome smo bili i mi deca. Imala sam četiri sestre i dva brata. Odrasla sam u veri, ljubavi, pažnji i toplini i s vremenom sam naučila kako to da podelim s drugima, jer se život sastoji od dubokih istina, radosti i tuge. Želela sam da i u živote najmlađih, kao i najstarijih, unesem malo radosti, da ih razveselim i nasmejem. Nikakav rad u pozorištu nije toliko strašan u odnosu na onaj u hiljadama bolnica koje sam obišla, ne samo kod nas nego i u inostranstvu, u Nemačkoj, Češkoj, Francuskoj, Australiji, Meksiku, gde sam, na primer, otišla na mesec dana, a ostala tri. Morala sam, bilo je mnogo unesrećenih kojima su bili potrebni uteha i zaborav - ispričala je Branka.

Glumica i danas svakodnevno radi, crta, piše, gleda televiziju, čita.

- Ako si sam, razgovaraj sa fotografijama svojih dobrih prijatelja. Ili razmišljaj glasno. Ja recitujem, a još uvek čitam bez naočara. I svakog dana radim gimnastiku, istežem se, čitav dan mi je ispunjen. Ne dozvoljavam da mi se život svede na doručak, ručak i večeru, i to isto kažem i starima u domovima penzionera kad ih obilazim. Važno je živeti bez zavisti, sujete, biti umeren u svemu i voleti ljude - ubeđena je Branka Veselinović.