Radeći na novom Netfliksovom filmskom hitu ‘Dhaka’, slavna srpska kostimografkinja Bojana Nikitović družila se sa holivudskim superstarom Krisom Hemsvortom, za koga kaže da je ljubazan i pozitivan, jednom rečju - sjajan
Kostimografkinja Bojana Nikitović (53), koja je postala svetski priznata i poznata, svakom novom poslu pristupa jednako strasno kao na početku karijere. Iza nje su stotine urađenih kostima, saradnja sa čuvenom Milenom Kanonero i zajednički Oskar za ostvarenje “Marija Antoaneta”, a upravo je završila rad na filmu “Dhaka”, u kom je glavni glumac Kris Hemsvort. Za Gloriju otkriva kakav je ovaj umetnik kad se ugase kamere, koje predstave je očekuju u beogradskim pozorištima i zbog čega se ne raduje što njen sin Vuk želi da postane glumac.
- “Dhaka” je akcioni film, sniman u Netflix produkciji. Osim Krisa, tu je indijska filmska zvezda Randep Huda, kao i Dejvid Harbor, poznat iz serije “Strange Things”. Jedina ženska uloga poverena je Golšifteh Farahani. Snimali smo u Ahmedabadu u Indiji i u Bangkoku u Tajlandu.
Po čemu ćete pamtiti rad na filmu, a po čemu Krisa?
- Snimanje filma ću pamtiti po neponovljivom iskustvu višemesečnog života u Indiji i u Tajlandu, kao i ekipi sa kojom bih najradije radila uvek i svuda. Kris je, kako to obično i biva sa ljudima koji su postigli veliki uspeh, profesionalac, pozitivan, ljubazan, druželjubiv, jednom rečju - sjajan.
Šta vam je u profesionalnom smislu bio najveći izazov s obzirom na to da ste snimali u Tajlandu i Indiji?
- Kao i uvek kada se nađem u nepoznatoj zemlji, važno mi je kakva će biti lokalna ekipa zadužena za kostime. Ovaj put su sa mnom pošla i moja četiri bliska saradnika, pa sam se već zbog toga osećala sigurnije i bolje. Što se posla tiče, u Indiji se može uraditi bukvalno sve, ali morate proveravati i po pet puta da li je dogovoreno i ispoštovano, a na Tajlandu se trebalo izboriti sa njihovom urođenom tvrdoglavošću da sve rade baš onako kako oni misle da treba, ubeđeni da je to jedini način. Uz to se uporno klanjaju, neodoljivo smeše i ne odustaju od toga.
Nastavak teksta na sledećoj strani...
Odakle crpite inspiraciju?
- Zavisi o kakvom se filmu radi, ali mislim da inspiracija dolazi iz dobre pripreme.
Kako ste provodili slobodno vreme, ako ga je uopšte bilo?
- Snimanje je uvek naporan posao, tako da kada dođe slobodan dan, obično želite da ne radite baš ništa. U Indiji sam gledala da odem do Mumbaja, koji svi Indusi i dalje zovu Bombaj, a u Bangkoku sam išla u obilazak hramova, na poneku masažu, u dobre restorane.
Da li i dalje idete iz posla u posao? Stižete li i da malo uživate?
- Dosta radim, ponekad mi se čini i previše, ali volim svoj posao i mislim da je velika privilegija baviti se nečim što vam ujedno predstavlja radost. Putovanja, nove zemlje i zanimljivi ljudi koje srećem zahvaljujući poslu čine da u svemu tome zaista i uživam.
Šta vas očekuje u narednom periodu?
- Rad na “Snu letnje noći” u Narodnom pozorištu, u režiji Kokana Mladenovića, i “Sumrak bogova” u BDP-u, koji režira Jagoš Marković. Dva velika naslova, dvojica sjajnih reditelja i pozorište kojem se uvek sa posebnom radošću vraćam. U pripremi je i jedan domaći film, o kojem sada još ne bih govorila, ali za koji se iskreno nadam da će se realizovati jer je reditelj neko čiji su filmovi obeležili moju mladost.
Nedostaje li vam sin Vuk, koji živi u Americi? Ide li i dalje na časove glume?
- Vuka ću sasvim sigurno biti željna uvek. Tako je sa mamama i sinovima. Da, on želi da proba da se bavi glumom i radi na tome.
Da li biste voleli da jednog dana i postane glumac?
- Na moje pitanje zašto ranije nije rekao da želi da glumi odgovorio je da sam ga odmalena terorisala pričama da nikako ne ide u glumce i da je to mnogo težak i surov posao. I dalje tako mislim, ali ga potpuno podržavam da radi ono što voli.
Najnovije.
Zvezde.
