Filmska rediteljka, autorka ostvarenja ‘Ajvar’ koje je premijerno prikazano na nedavno završenom Festivalu evropskog filma Palić, rado bi angažovala Šona Pena i Lijama Nisona, priznaje da je zlopamtilo, a jedino ne kasni na snimanja i na avion
Imate li tremu na premijeri?
- Imam, naravno. Nije parališuća, više je nekakvo uzbuđenje. Na ovoj na Palićkom festivalu, na moju radost, bila je tolika gužva da nisam imala gde da sednem. Presedela sam u obližnjem kafiću, čekala da se vratim na poklonjenje i osećala sam se kao Zdravko Čolić.
Koga biste od svetskih zvezda rado angažovali u svom filmu?
- Šona Pena, Lijama Nisona, Kejt Blančet.
Zimnica koju najviše volite?
- Ajvar. To je jedina zimnica koju volim. I dovoljna. Ostale su mi kisele.
Kojim filmovima se uvek vraćate?
- “Kum”, “Bilo jednom u Americi”, “Kazablanka”, “Pariz Teksas”, “Kabare”, “Zlatna groznica”, “Amarkord”.
Za šta niste dovoljno hrabri?
- Za skakanje s padobranom.
O čemu maštate?
- O novom filmu.
Nastavak teskta na sledećoj strani...
Veština koju ste najteže savladali?
- Ja sam đak ponavljač. Za sve mi treba da nekoliko puta tresnem o zemlju i podignem se kako bih naučila. Ali dođe. Jedino peglanje nikad nisam savladala.
Najluđi provod?
- Treba majka i familija ovo da čitaju, jeste li normalni?
Koji su vam izgovori kada kasnite?
- Recite bilo koji, imala sam ga. Od poplave do cepanja atoma u CERN-u, sve sam lagala. Kad je izvor presušio, svela sam se na “izvinite što kasnim”. Jedino na šta u životu ne kasnim jesu snimanje i avion.
Na čije suze ste slabi?
- Prvo najbližih, onda i ostalih. Suza teče kada boli, a u toj situaciji ne diraš ni neprijatelja. Onog koga voliš možeš samo da zagrliš.
Šta uvek može da vas nasmeje?
- Čarli Čaplin i Duško Kovačević.
Jeste li zlopamtilo?
- Jesam. Ali uzdam se u Alchajmera, jednog dana.
Koja vrlina je danas zaboravljena?
- Trajanje. U instant vremenu rok trajanja nije po meri čoveka. Od međuljudskih odnosa do kućnih aparata. Sveli smo se na tri do pet godina. Trajanje je značajno jer ti daje prostora za sve. Za sreću i tugu, za upone i padove, za udobnost i sigurnost. Da bismo savladali instant vreme u kojem živimo, važno je da imamo iza sebe decenije čuvanja leđa. Ako si zaradio taj “minuli rad”, neće te svaka šuša i svaki slom izbaciti iz ležišta.
Kajete li se?
- Ponekad, kao i većina ljudi. Iako je to, suštinski, gubljenje vremena.
Najveća pokretačka snaga?
- Ljubav, inat, ponos, račun za struju... Kako u kojoj prilici.
Šta vas oduševljava?
- Prijatelji za kafanskim stolom, dobar triler, izlazak sunca na moru, gol u poslednjoj sekundi dodatnog vremena.
Najnovije.
Zvezde.
