Marija i Marina Gobović: Mi čak sanjamo iste snove

Bliznakinje Marija i Marina Gobović zajedno grade muzičku karijeru, imaju po dvoje dece, muževi im se isto zovu, završile su isti fakultet i stanuju u istom ulazu, stan iznad stana

Kada neko ima sestru, onda ima najboljeg i najodanijeg prijatelja za ceo život, a kada neko ima sestru bliznakinju, onda je to najlepši dar od Boga i roditelja, u šta nas uveravaju sestre Marija i Marina (34), članice etno dua Sestre Gobović, jednojajčane bliznakinje koje ni njihovi mama i tata nisu mogli da razlikuju.

- Čim smo došle na svet, roditelji su nam stavili narukvice sa imenima da se zna koja je koja - priča Marina. - Marija je samo pet minuta starija od mene. Zajedno smo rasle, isto se odevale do petog razreda, išle u isti vrtić, školu, gimnaziju, fakultet. Naši muževi imaju ista imena, i jedan i drugi se zovu Bojan, i obojica su završili elektrotehniku. Obe smo rodile dvoje dece, sina i kćerku, Marija sada sedmogodišnju Sofiju i tri godine mlađeg Stefana, ja petogodišnjeg Janka i dvogodišnju Katarinu. Živimo u istoj zgradi, stan iznad stana. Naše prvo razdvajanje bilo je kada smo završile fakultet, naravno isti - pravni, jer je bilo teško očekivati da ćemo moći da radimo na istom mestu, ali zato zajedno gradimo muzičku karijeru, zbog čega se opet svakodnevno viđamo.

Marija naglašava da se u jednoj stvari ona i sestra ipak razlikuju.

- Još na fakultetu sam se ofarbala u plavo, a Marini se dopada da bude brineta. Odlučile smo da je tako bolje, da ljudi mogu da nas razlikuju. Neki menadžeri su nam predlagali da obe budemo plavuše, ali mojoj sestri se ideja nije svidela.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

ISTA HALJINA

Međusobna povezanost često ih je dovodila u, slobodno se može reći, neverovatne situacije.

- Kada smo bile u trećem razredu osnovne škole, sedele smo u istoj klupi. Učiteljica nam je dala da pišemo sastav, obe smo izabrale identične time i napisale identičan rad. Mislila je da smo prepisivale jedna od druge pa nas je razdvojila. Mene je smestila u prvu, Mariju u poslednju klupu, i morale smo da pišemo novi sastav. Ponovo smo odabrale istu temu i sastav nam je bio isti. Tada nas je učiteljica vratila da opet sedimo zajedno. Kada smo bile male, čim bi neka od nas dobila temperaturu i roditelji je odveli u bolnicu, ona koja bi ostala kod kuće takođe bi se odmah razbolela zbog stresa - objašnjava Marina.

Marija otkriva da imaju i stariju sestru Anu, koja je isto majka sina i kćerke:

- Dok smo bile deca, ako bi izbio neki sukob između Marine i Ane, ja sam uvek, bez obzira na to da li je bila u pravu ili ne, stajala na stranu sestre bliznakinje. Isto tako i ona na moju. Dešava se da nam se dopadne ista stvar. Nedavno nam se obema svidela ista haljina i rešile smo da svaka sebi kupi jednu, ali da ih ne oblačimo kada negde idemo zajedno. Međutim, trebalo je da se nađemo u gradu i došle smo u tim haljinama. Mnogo puta se dogodilo i da sanjamo isti san.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

DECI NA DAR

U prelomnim životnim trenucima bile su jedna uz drugu. Čak i među njihovom decom postoji posebna veza, a muževi imaju razumevanja za njihovu sestrinsku povezanost.

- Naši muževi to kapiraju jer moj suprug ima tetke bliznakinje, a Marinin brata blizanca - kaže Marija.

Deca su im bila inspiracija i da naprave album “Deci na dar”, namenjen najmlađoj publici.

- Svakodnevno se družimo porodično, pevamo sa decom i znamo šta vole. Oni su nam bili najbolji kritičari dok smo radile muziku i tekstove. Posebno su zavoleli pesmu “Zeka”, za koju se kasnije ispostavilo da je i drugoj deci omiljena i za nju smo nedavno na Festivalu zabavne muzike u Aranđelovcu dobile nagradu za najbolju kompoziciju - zaključuje Marina.