Posle operacije kičme i dvogodišnjeg oporavka najpoznatiji srpski violinista Stefan Milenković otkrio je jogu, uz čiju pomoć je ojačao organizam i psihu i savladao strahove
Kada se suočio s jakim bolovima u leđima i prihvatio savet lekara da je operacija kičme jedini put do ozdravljenja, najpoznatiji srpski violinista Stefan Milenković (42) znao je da mu predstoji jedan od najtežih perioda u životu. Oporavak je trajao dve godine i virtouz ni u jednom trenutku nije odustajao. Hteo je da ponovo bude u mogućnosti da maestralno svira violinu u najvećim svetskim koncertnim dvoranama.
- To mi je bila ogromna prepreka, kočnica za sviranje kojem sam posvetio ceo život. Želeo sam da povratim formu i okrenuo sam se jogi. U mom slučaju ispostavilo se da je tačna izreka “ono što te ne ubije, to te ojača”.
Pošto je postoperativni period prošao, zarekao se da više nikad neće imati problem sa kičmom i posvetio se meditaciji.
- Otišao sam u radnju i kupio DVD sa kursom joge. Prvo sam pokušao da sve to shvatim. Na početku sam jogu radio 15, pa 30 i na kraju 45 minuta. Prve dve nedelje su mi bile najteže jer jogu treba razumeti i miran ući u vežbanje. Svaka navika može da se prevede u nešto bolje - smatra Milenković, koji je nedavno kratko boravio u Beogradu pre nastupa na muzičkom festivalu Arlem, u Arilju, gde je održao koncert i masterklas, kao i motivaciono predavanje.
Pre nastupa susreo se sa instruktorkom joge Bajom Bange Namkose i učestvovao u snimanju njene TV emisije.
- Za jogu morate biti motivisani. Prvi koraci su najvažniji i na početku treba vežbati u kratkim intervalima, po pet minuta, da biste se osećali bolje. To je ono zrno od koga raste sve drugo. Kasnije, ako vežbate svaki dan, ne bi trebalo da preterujete. Sat-sat i po joge dnevno je sasvim dovoljno da oporavite organizam.
SUTRA JE NOVI DAN
Tokom praktikovanja drevne istočnjačke veštine meditacije i disanja suočava se sa negativnim uticajima oko sebe.
- Lepota joge jeste u tome što se zahvaljujući njoj oslobađamo svega što nam stvara tenziju. Taj proces nije lak, treba da se uvežba i za to je potrebno vreme. Pošto svi živimo ubrzanim tempom, nije lako iz šeste brzine življenja ubaciti u prvu i smiriti telo i misli. Ali, s vremenom se to postiže. Kada savladamo sve ono negativno što utiče na naš organizam, prevlada stanje opuštenosti, osećaj da nas problemi ne opterećuju i da naše telo ne trpi nikakav pritisak.
Za jogu se interesovao kao mali. Pokušao je da meditira sa 10 godina, ali nije uspeo. Povremeno se vraćao meditaciji, međutim, nije mu polazilo za rukom.
- Tokom praktikovanja joge treba voditi računa o disanju jer je ono sastavni deo smirivanja organizma. Kada se udiše, pluća ne treba da budu skroz puna vazduha. Važni su i pokreti ruku, nogu i tela, koji treba da budu lagani, nikako brzi i intenzivni. Najvažnije je da postoji misao koja ohrabruje. Ona mora da bude pozitivna, motivaciona, poput “sutra je novi dan”.
Joga mu je pomogla i da se izbori sa strahom od visine, pa je dosad imao 600 skokova s padobranom.
- Plašio sam se penjanja na merdevine, stajanja na skeli. Imao sam strah od letenja, bio sam uznemiren. To sam savladao i danas uživam u skokovima s padobranom.
Jedino što iz misli ne može da ukloni jesu - note. One su uvek uz njega.
- One su moja ljubav, moj posao. Nekada su mi toliko u svesti da imam utisak da su ušle u ćelije mog organizma. Završio sam snimanje nekoliko albuma, sad učim nova dela. Uvek postoji nešto što nisam svirao. Karijera je proces, a ne destinacija. Muzika me održava jer se stalno menja, kao i mi tokom života.
Povezane vesti.
Najnovije.
Zvezde.
