Sonja Petrović i Miloš Vasić: Tri sekunde ispred oltara, a onda žurka za pamćenje

Posle tri godine zabavljanja košarkašica Sonja Petrović i veslač Miloš Vasić venčali su se u Crkvi Svetog Marka, a među svatovima najveseliji su bili sportisti, pretežno članovi srpskih nacionalnih timova

Košarkašica Sonja Petrović (30) i veslač Miloš Vasić (28) trogodišnju vezu krunisali su venčanjem u Crkvi Svetog Marka u Beogradu. Slavlju su prisustvovale Sonjine saigračice iz reprezentacije, s kojima je osvojila bronzu na nedavno završenom Evropskom prvenstvu, kao i Miloševi drugari iz veslačkog tima Srbije. Par je odložio medeni mesec za septembar, pošto će Miloš krajem avgusta učestvovati na Svetskom prvenstvu u Lincu.

- Na venčanju su bile skoro sve moje koleginice iz reprezentacije, izostalo je samo nekoliko njih zbog unapred dogovorenih obaveza. Veoma mi je drago zbog toga jer smo čitavo leto provele na pripremama i mnogo toga prošle zajedno. One su bile pored mene i kad sam birala ko će da me šminka i pravila planove za svadbu. Došlo je i dosta Miloševih kolega veslača i svi ti mladi ljudi napravili su sjajnu atmosferu na veselju.

Slavlju je prisustvovalo 260 zvanica, za muziku je bio zadužen bend Kakadu, a mladenci su prvi ples odigrali uz pesmu “Da se opet rodim” u verziji Mirze Selimovića i Ivane Selakov. Pri kraju večeri, da ne bi sve prošlo u znaku narodnjaka, nastupio je di-džej, čemu su se posebno obradovali mlađi, kao i gosti iz inostranstva.

Sonja je venčanicu odabrala još u decembru, i to u prvom salonu u koji je otišla, dok se kasnije presvukla u haljinu u kojoj se udala njena majka Nevenka.

- Mami nisam htela da kažem da sam prepravila njenu venčanicu, želela sam da to za nju bude iznenađenje. Ona se čitavog dana brinula da sve protekne kako treba i da svi gosti budu zbrinuti, i tek u tom trenutku, kad me je videla u svojoj venčanici, uspela je da se opusti.

Mladenačka torta napravljena je u jednoj pančevačkoj poslastičarnici, a kako oboje potiču iz domaćinskih porodica, naručili su petospratnu, tešku čak 35 kilograma, sa motivima panorama Beograda, za koji su oboje vezani.

SPONTANO I PRIRODNO

Sonja i Miloš upoznali su se na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine. Ona otkriva da njene drugarice često kažu da je, mada je i tamo osvojila bronzanu medalju, njen najveći uspeh to što je tada srela Miloša.

- Nas dvoje smo imali sreće. Kad upoznaš nekog ko ti u svemu odgovara, onda shvatiš da ti zapravo sportski uspesi jesu važni, ali nisu najvažniji. Ima i onih većih, životnih, a jedan od njih je kad ti sport omogući da upoznaš osobu svog života. Na početku veze mali broj prijatelja je verovao u nas i davao nam šansu, mislili su da nećemo opstati zajedno zbog česte razdvojenosti. Međutim, demantovali smo ih, trudimo se da nikad ne prođe više od mesec dana a da se ne vidimo. Kod nas se sve događa spontano i prirodno, s tim što Miloš unosi spontanost i slobodu u naš odnos, dok ja malo više planiram i trudim se da sve unapred saznam. Iako smo se tek venčali, već dugo funkcionišemo kao bračni par i jedno drugome dajemo podršku.

Premda je dve godine mlađi od nje, a uvreženo je mišljenje kako muškarci sporije sazrevaju, Miloš svakim potezom Sonji jasno daje do znanja da se može osloniti na njega.

- Veoma pozitivno deluje na mene. Retko ko može da me smiri kao on i zbog toga mi je njegovo prisustvo veoma važno. Kad mi je najteže, ume da kaže pravu stvar i da me podigne. Mnogo se drugačije i osećam i igram kad je pored mene nego kad smo razdvojeni. Inače se trudimo da što više vremena provodimo zajedno, mada je naše individualne obaveze teško uklopiti.

Košarkašicu na jesen očekuje operacija kolena, kao i odlazak u špansku Đironu čije će boje braniti u narednoj takmičarskoj sezoni.

- Đirona je pravi izbor i zbog košarke i zbog zajedničkog života. Miloš će krenuti sa mnom, a posle ćemo videti šta ćemo dalje. Zanimljivo je da je na pola sata od Đirone smešten veslački centar španske reprezentacije, pa ako zatreba, mogao bi i tamo da trenira kako bi se što bolje pripremio za Olimpijske igre 2020. u Tokiju - ističe Sonja.