Vida Ognjenović: Opasna je zabluda da sve ima svoju cenu
12.07.2019 17:59
Pozorišna rediteljka i književnica, dobitnica Sterijine nagrade za savremeni dramski tekst za komad ‘Kozocid’, u intimnoj abecedi otkriva zbog čega se boji buba čak i kad su svilene, kako je dobrota uvek razoružava i zašto ne podnosi rastanke
a Avala, pre no što nekome padne na um da gradi Beograd na drveću. Ambrozija, nekad piće bogova, danas otrov za alergične.
b Bube, od kojih se bojim čak i kad su svilene.
c Cena. Opasna je zabluda da sve ima svoju cenu. Cena je nasilje. Cena je jedna vrsta diktature, jer znamo da su najvrednije stvari neprocenjive.
č Čar, čarovito, čaranje. Čarolija, to su široka, neobjašnjiva značenja, i svaka druga reč ih narušava i ograničava.
ć Ćućorenje, nežan govor kao da oponašamo cvrkut ptica, i dečji šapat. Ili ćutanje, kojim se takođe može mnogo reći.
d Dobrota, koja me uvek razoružava.
dž Džumbus, to je onomatopejska reč, kao i džambas. Mada nisu istog značenja, obe uveličavaju to što njima označavamo.
đ Đurđa, na to se ime vazda osmehnem, tako se zvala moja majka.
e Evgenije Onjegin. Često pročitavam taj spev da ne zaboravim pasaže koje znam napamet.
f Filip, moj predobri brat. Odavno više nije sa nama, ali ja to nikad nisam do kraja shvatila.
g Gavran, za kog sam tvrdila da je ptica žalosnica, jer je u dubokoj crnini, pa mi se ceo razred smejao.
h Humanost, to preimućstvo naše vrste koje ne smemo iskrivljavati.
i Ikarus, taj smeli letač. Indija, zemlja čudesa.
j Jana, moja baka od koje sam nasledila ljubav prema deci. Jana, moja sestra koja liči na našu baku.
k Kala, cveće koje se pravi važno. Velik, uočljiv cvet, a nema nikakav miris. Čisto foliranje.
l Lapis lazuli, divan kamen, setan, označava neko tajanstvo.
lj Ljiljan, raskošan cvet, nije ljubak kao ljubičica, nego gord, uobražen čak.
m Miodrag, baš lepo muško ime. Tako se zvao moj prijatelj Radulovački, i s pravom nije voleo što su ga svi zvali Miša.
n Nar. Zagonetno voće. U detinjstvu sam se pitala kako ih pune onim slatkim zrncima.
nj Nj je slovo zbog kojeg američke kolege moju prijateljicu Janju Husar zovu Džendža, a moje prezime izgovaraju Odženovik.
o Odlazak, ponekad bih radije ostala, mrzim rastanke.
p Poljubac, ili polje tek ozelenele pšenice puno uscvetalih bulki, kao na Konjovićevim platnima, ili pozdrav izdaleka.
r Ruke raširene na radost. Rumen letnje večeri.
s Suza, sonet, suvo smilje.
š Šašav i šušumiga, i sve na š je šuštavo. Jedna ličnost u romanu “Čarobni breg” stalno lupa vratima i zove se Madam Šoša, baš lepo, šuštavo prezime.
t Tatula, od koje se, kažu, poludi. Tebi se to ne bi primetilo, kaže moj prijatelj. Šali se valjda.
u Ural planina i uralske bajke, gde momak doziva devojku deminutivima Varjuša, Varjanjušenjka, ti maljenkaja dušenjka maja.
v Vojvodina, ravnica mog detinjstva, kad sam plašila drugarice da u njoj žive stepski vukovi.
z Zrikavci i njihova horska pesma, u suton pored mora, u travi i šiblju. I zumbul, jedri cvetovi, opojan miris, mada ni zumbuli više nisu kao što su nekad bili, kaže pesma.
ž Žar ptica. Verujem da je ona postojala, možda još negde svetli.