Dušan i Andrijana Borković: Sofia je tatina ćerka, ne plače samo dok se vozi kolima

Otkada su pre šest meseci dobili kćerku, najbolji srpski automobilista Dušan Borković i njegova supruga Andrijana trude se da svaki sekund provedu sa naslednicom, po cenu da je vode na tatine trke

Srce tatino: Prva fotografija Dušana Borkovića sa mezimicom (foto)

Rođenje naslednice pre šest meseci, kojoj je mama Andrijana (32), menadžer tima Borković, izabrala ime Sofia, najboljem srpskom automobilisti Dušanu Borkoviću (34) donelo je uzbuđenje veće od svih adrenalinskih skokova na stazi. Porodica Borković je funkcionalna uprkos proširenju.

Vas dvoje ste stalno na točkovima. Vodite li i Sofiju sa sobom?
Dušan: Sofia je obavezan član tima Borković. Već je bila na prvoj trci sezone na Hungaroringu i vodićemo je, naravno, na sve trkačke vikende i putovanja sa nama. Dugo smo je čekali i ne nameravamo da se razdvajamo od nje.
Andrijana: Kao i kod svake bebe, nikada se ne zna kakvo će joj raspoloženje biti. Na prvoj trci je bila sjajna i podržavala je tatu preko dana, a mučila mamu noću. Jedina velika promena jeste ta što tokom takmičenja spavamo odvojeno, jer Dušan zbog koncentracije mora maksimalno da se naspava. Ja još i mogu svoj deo posla da obavljam neispavana.

Sofia uskoro puni šest meseci. Jeste li se oboje uhodali u roditeljske obaveze?

Dušan: Dok nije počela sezona, sve obaveze smo delili napola. Trudio sam se da pomognem supruzi oko svega, pogotovo posle porođaja jer je imala carski rez. Otkako je krenula sezona, zbog pojačanog intenziteta priprema pred svaku trku, Andrijana je najveći deo brige oko naše kćerke preuzela na sebe. Trudim se da, i pored svega, maksimalno budem tu za obe, a kupanje i jutarnje i večernje igranje ne propuštam ni za šta na svetu. To su naši mali rituali pre, u vreme i posle trka.
Andrijana: Rado smo prihvatili sve roditeljske obaveze i uživamo u svakom trenutku. Sofia je sada u periodu kada su promene i napredovanje vidljivi gotovo svaki dan, pa ponekad imamo utisak da smo se taman uhodali u jednoj fazi, a ona je već uskočila u drugu, i onda idemo sve iz početka. Ali sve je to predivno. Dušan je sjajan otac i pored njega mi nije potrebna ničija pomoć sa strane, iako je cela naša porodica na raspolaganju za sve što nam treba. Baka, ujak i tetka nam pomažu, pogotovo od kada je počela nova TCR sezona, kako bismo oboje mogli da obavljamo svoje poslove, a da naša kćerka bude maksimalno zbrinuta i okružena ljubavlju i pažnjom.

Dušane, kakva iskustva nosite sa Andrijaninog porođaja?
Dušan: Porođaj se dogodio nekoliko dana pre predviđenog termina. Kada mi je Andrijana rekla da počinje, za mene je to bio šok. Iako sam adrenalinski zavisnik, ovaj tip uzbuđenja još nisam doživeo. Sve vreme sam bio uz suprugu, i to je zaista jedinstven osećaj. Svim očevima bih preporučio da ga iskuse. Žene su neverovatni heroji. Kada vidite kako donose novi život na svet, onda to shvatite u punom smislu. Ne moram da objašnjavam osećaj kada prvi put ugledate svoje dete. U trenutku kada je Sofia pustila glasić, ja sam se bukvalno raznežio. Od tog momenta nismo se razdvojili ni na sekund.

Andrijana, da li vam je značilo Dušanovo prisustvo u sali za porođaje?
Andrijana: Izuzetno mi je značilo. To je bio njegov izbor i drago mi je da smo u isto vreme ugledali našu princezu Sofiju. Naravno da smo oboje bili van sebe kada smo shvatili da porođaj počinje, ali smo jedno drugo smirivali i spremali za taj trenutak. Dušan mi je od prvog momenta pomagao.

Dušan Borković: Kada sam saznao da je Andrijana trudna nisam znao da li da je grlim, ljubim ili da trčim, vičem i plačem od sreće

Po čemu ćete pamtiti prve mesece roditeljstva?
Andrijana: Sofia je prva tri meseca imala jake grčeve i to nam je bio baš stresan period. Mislim da svaki roditelj zna kako to izgleda i koliko brige nosi sa sobom. Ali prošlo je i to i sada uživamo u njoj maksimalno. Poslednjih nekoliko nedelja svakodnevno s njom doživljavamo novine i smešne ispade koji nas pune ljubavlju.
Dušan: Grčeve smo baš teško prošli, a od spavanja smo odustali na neko vreme. Što bi rekli - rado ga se sećamo. Sofia nikada nije lepo spavala, pa ni sada. Andrijana me štedi kada je trka, ali inače smo zajedno u “problemu”. Znamo da će sve to proći, pa se nosimo sa svim bubicama naše bebe. Sit sam se navozao ta prva tri meseca po gradu. Tatina kćerka nije plakala samo dok se vozila kolima. Sada najviše uživam u jutarnjem maženju i njenom gugutanju. Kao i svaki roditelj imam brdo strahova sa kojima se borim i trudim se da ih prevaziđem.

Kakva je Sofia beba?
Andrijana: Od prvih nedelja života pravila je veoma smešne grimase. Smeško je, ali zna šta hoće i to nam jasno pokazuje. Vrlo je aktivna beba, voli da joj se posvećujemo i da je zabavljamo. Sada sve što može da dohvati stavi u usta. Već nas imitira u nekim zvukovima i pokretima i mi smo apsolutno podetinjili uz nju.
Dušan: Ja se najluđe zabavljam uz face koje pravi dok joj nešto pričam. Ako se pravim da sam ljut, ona se mršti, ako se smejem, ona se smeje još glasnije.

Dušane, koliko vas je promenila činjenica da ste otac devojčice?
Dušan: Imam rođenog brata i oduvek sam maštao o devojčici. Stalno sam slušao o toj posebnoj ljubavi između očeva i kćerki nadajući se da ću je i ja doživeti. Posle prvog susreta sa mojom devojčicom sve sam shvatio, a verujem da će ta neverovatna ljubav biti sve snažnija.

Kako ste naslednici izabrali ime?
Dušan: To je bila Andrijanina želja.
Andrijana: Sofia je snažno ime koje označava onog ko nosi mudrost i vrlinu. Ona je takva mudrica već sada da nema sumnje da joj ime baš pristaje.

Putovanje Dušana Borkovića: Šta se dogodi kad džin prošeta Bangkokom

Čime se rukovodite u podizanju bebe, čitate li literaturu ili se oslanjate na savete iskusnih?
Andrijana: Dok sam bila trudna, kupovala sam razne knjige o trudnoći i bebama. Međutim, otkako sam postala mama najviše se oslanjam na svoje roditeljske instinkte i osluškivanje potreba deteta. Svaki savet je koristan, ali nije baš uvek primenjiv. Sofia je od samog starta veoma specifična beba, posebno oko jela, spavanja i privlačenja pažnje, pa se mi svemu tome prilagođavamo na naš način.
Dušan: Ne znam ni sam koliko smo saveta u knjigama pročitali, koliko smo u neprospavanim noćima vremena proveli po internetu tražeći način kako da joj pomognemo oko grčeva. Kad se setim tog perioda, i sada imam osećaj nelagode u stomaku.

Sofia ima prelepe krupne oči i čaroban osmeh. Na koga najviše liči?
Dušan: Nadam se na mamu. Veoma me zanima čije će karakterne osobine naslediti. Mada, kako stvari trenutno stoje, mislim da će i tu mamini geni biti dominantni.
Andrijana: Rekla bih da je mešana. Šarmerka je na tatu i ima njegovu boju očiju, a moje crte lica. Smešna je svakako.

Dušan Borković: Kako je majstor za brzinu i crtaće postao Luis Hamilton

Kako teče vaša karijera, Dušane, i da li vam je Sofijino rođenje dalo “ubrzanje”?
Dušan: Kažu da trkači rođenjem deteta uspore. Ja se nadam da se to meni neće desiti. Izuzetno sam zadovoljan prvim trkačkim vikendom. Delim drugo mesto u generalnom plasmanu u konkurenciji trideset vozača. To dovoljno govori kako je uticala Sofia na mene. Imam sreću da me Andrijana maksimalno rasterećuje i sve organizuje kao i pre nego što je Sofia došla u naš život. Verujem da ću, kako naša kćerka bude rasla i bude mi pružala sve veću podršku, dobijati sve veći vetar u leđa za što bolje rezultate. Jedva čekam kada ću prvi put čuti: “Bravo, tata”.