Marko Janjić: Od "Urgentnog centra" do velike škole humanosti

Pošto je saznao da se devojčica Maša, koja je tumačila lik njegove kćerke u seriji ‘Urgentni centar’, bori sa opakom bolešću, glumac Marko Janjić se uključio u skupljanje novca potrebnog za njeno lečenje i počeo da je posećuje na Institutu za onkologiju

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Urgentni Centar Official (@uc02_emotion) дана 15. Јун 2018. у 2:55 PDT

Kad je saznao da je devojčica Maša Artiko, s kojom je sarađivao za vreme snimanja TV serije “Urgentni centar”, obolela od karcinoma bubrega, glumac Marko Janjić (36) znao je da mora nešto da učini kako bi joj pomogao. Aktivno se uključio u skupljanje novca neophodnog za njeno lečenje, a u pauzama snimanja odlazio joj je u posetu na Institut za onkologiju.

- Svako je doprineo da se prikupi novac za operaciju. Potreba da pomažem, pre svega deci, ne dolazi sa ubeđenjem da treba činiti dobro jer će ti se to dobrim vratiti. Naprotiv, radim to vrlo instinktivno i impulsivno. Nedavno me je prijatelj informisao da jedno dete iz Zvornika mora da ide na operaciju koja košta 600 hiljada evra. Toliko je potrebno da bi dete nastavilo normalan život i donosilo radost svojim roditeljima. To jeste velika suma, ali kad bismo svi dali pomalo, sakupilo bi se. Nažalost, mnogo priča se ne završi srećno jer je u takvim situacijama vreme često presudan faktor. A ljude treba osvestiti, podsetiti ih da i danas važi ona stara floskula da naše malo nekome može da znači baš mnogo. Svi smo, kolektivno, izgubili empatiju, većina ljudi radi za vrlo malo novca, sve se svelo na kuću, posao i plaćanje računa, usmereni smo samo na svoju porodicu. Život, međutim, nije usko vezan samo za troje ili četvoro ljudi iz vašeg najbližeg okruženja, treba da date sve od sebe da svima oko vas bude bolje. Mislim da je to nešto što treba da bude deo svih nas.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Urgentni Centar Official (@uc02_emotion) дана 15. Мај 2018. у 2:54 PDT

Zvezda “Urgentnog centra” smatra da bi ovakve probleme trebalo rešavati na sistemski način, a ne od slučaja do slučaja.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

- Znam da je fondacija mog kolege Sergeja Trifunovića “Podrži život” do sada spasila više od stotinu dece, a nedavno su sa jednom turskom klinikom na kojoj se ta deca leče potpisali ugovor po kome za svakog pacijenta koji dolazi preko fondacije klinika daje 30 odsto popusta. Ako može da pomaže turska klinika, zbog čega naša država ne može da izađe u susret svojim građanima i olakšava tako teške probleme? Ljudi su, nažalost, najčešće u tim jezivim situacijama prepušteni sami sebi, osuđeni na to da se snalaze kako znaju i umeju, što je baš poražavajuće. Kad shvatite da ste sami, to dodatno komplikuje ionako tešku situaciju. Ljudima tada znači i samo prisustvo drugih, njihova pomoć i podrška. Ja sam sa snimanja odlazio kod Maše kući i njenoj mami Svetlani isprva je bilo čudno što “trošim” svoje slobodno vreme na nju. Kad sam video koliko i to malo radosti njoj znači, nije mi bilo teško da je posećujem sve češće.

DOBRO DRUŠTVO

Marko i njegove kolege iz serije, Tamara Krcunović i Ivan Bosiljčić pre svih, odlazili su i na Institut za onkologiju da obiđu Mašu i drugu decu koja se tamo leče.

- Dobro je otići i videti tu decu, onda znate za koga dajete. Ako niste u prilici da pomognete finansijski, možete ih posetiti u bolnici, razgovarati s njima. To su za njih veoma važne stvari. Ima mnogo načina da nekoga učinite srećnijim. Nikad neću zaboraviti jednu devojčicu koja je ležala na institutu. Pitao sam je kako mogu da joj pomognem i ona mi je rekla da joj je najveća želja da upozna advokata Tomu Filu, jer želi da upiše prava. Pošto čoveka ne znam, zamolio sam načelnicu odeljenja da to organizuje, i uspela je, a devojčica je bila presrećna. Kad ti bolesni mališani vide da se interesujete za njih, osete se snažnijim, nemaju više osećaj da su zaboravljeni i napušteni. Pridignu se i dobiju malo krila da se bore dalje.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

Potrebu da pomaže slabijima i bolesnima ima odmalena. Seća se jedne situacije iz studentskih dana.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Urgentni Centar Official (@uc02_emotion) дана 3. Мај 2018. у 6:01 PDT

- Bila je jeziva zima s mnogo leda na ulicama. Jedna žena se okliznula i pala, a petoro ljudi koji su išli ispred mene samo su je zaobišli, kao da nije živo biće. Ako prisustvuješ takvim scenama, a ne pomogneš, verujem da nisi čovek. Kako neko može da se ne sagne, ne pita da li je boli, ne otprati je do kuće? Meni je to nepojmljivo. Verovatno je najlakše sedeti u kafiću i piti kafu, i svakog dana trošiti novac na besmislene stvari. A dovoljno je da pošaljete samo jedan SMS dok pijete tu kafu. Neće vam se telefonski račun mnogo uvećati, a nekome će to veoma značiti. Toliko je dece sa ozbiljnim oboljenjima da je teško naći motivaciju da se u tome istraje. Činjenica jeste da se ne može pomoći svakome, ali isto tako moramo pokušati da pomognemo svakome. Nekome ćemo pomoći, nekome ne, pošto je u celoj toj priči vrlo bitan faktor vreme, ali znaćemo da smo bar pokušali. Narod ne treba da se plaši. Ljudi se najčešće pitaju šta će se desiti s tim novcem. Ne troši se on tek tako, ako stigne kasno, biće prosleđen sledećem detetu kome život takođe zavisi od operacije.