Milica Mihajlović: Plašim se hladnih ljudi
07.06.2019 18:20
Dramska umetnica u intimnoj abecedi otkriva zbog čega još nije naučila da čeka, kako je sa svojim čovekom Vojčilom napravila porodični poduhvat i zašto je oguglala na ogledala
a Atelje 212, moje pozorište, moja kuća. “Avgust u okrugu Osejdž”, divna predstava. Obožavam taj tekst, zato sam ga i prevela.
b Brajovići, tako mi se prezivaju muž i sin. Dopada mi se taj naš tajni savez, što smo najrođeniji, a ne nosimo isto prezime. Bane, moj brat.
c Cicije, stidim ih se.
č Čekanje, veliki izazov. Još ga nisam savladala, jer sam neverovatno nestrpljiva.
ć Ćira, Ćure, Ćuftica. Na to slovo tepam.
d Divčibare, tu je moje Detinjstvo, osećam ih kao zavičaj. Demokratija, san koji se nadam da ćemo dostići jednog dana. Drugari, mnogo ih volim i mnogo sam im zahvalna.
dž Džabe, džabana, džak, džezva, razni turcizmi. Džiberi, ima ih previše.
đ Đinđić. Gde bi nam bio kraj.
e Elan i energija, vrline koje poštujem.
f Fufe, frajeri, finte, fleke, face, frke, froncle. Reči kao kod Ace Popovića, mog najdražeg dramskog pisca.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
g Grmljavina, plaši me i uznemirava.
h Hladnoća, ne volim je. Plašim se hladnih ljudi, ne razumem život bez topline.
i Istina, to je ono za čime tragam u glumi, a onda na to još malo nešto i dodam.
j Jupi!
k Kretanje, neprestano. Makar i uzaludno, jer ne podnosim mirovanje. Kukanje i kenjkanje, i njih ne podnosim. Ko bajagi, magična reč. “Kerovi”, mnogo slatka predstava koju sam takođe prevela.
l Lepota. Pronaći je u životu, a ne samo diviti joj se.
lj Ljubav, ništa nema smisla bez nje.
m Molitva. Verujem u njenu snagu. Milošta, jedna od stvari za koje se živi, da si sposoban da je pružiš i primiš.
n Nena, moja mama, moja nana, njena mama. Nada, bez nje je nemoguće opstati.
nj Njuška, dobra reč. Psi su moja velika ljubav.
o Ogledalo, to je naš život u garderobama. Čudno je kako glumice oguglaju na njih, toliko da pred njima najčešće žmure.
p Petrija, “Petrijin venac”. Velika radost mi se u životu desila da je odigram. I mi, učesnici, i publika obožavamo tu predstavu. Za mene je to posebna privilegija, da sam se sa tatom srela i na taj način. Njome ćemo i otvoriti Sterijino pozorje.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
r Relja, moja Radost, moj sin.
s Strpljenje, ono što mi nedostaje. Spasenje, ono u šta verujem. Smeh, to mi je najvažnije.
š Šuškanje. Šarmantno mi je. To mi je omiljena govorna mana, ne mogu joj odoleti.
t Tata Dragoslav.
u Umetnost, ona me celog veka očarava. Udba, nje se užasavam. Udvaranje, zabavna društvena igra. Udomljavanje, udomila sam mnogo lutalica.
v Vojčilo, moj čovek. Komad “Voz” koji sam, zajedno s mojim bratom, prevela za njega, a on ga režirao i igra ga sa Sergejom Trifunovićem. Naš porodični poduhvat. Voda, volim veliku vodu.
z Zdravlje. Zezanje. Zvezdano nebo.
ž Život iznad svega.