Dragan Stojković Bosanac o danima velike strepnje i straha: Dunjino prisustvo mi je najviše značilo

Muzičar Dragan Stojković Bosanac (66) uspešno se oporavlja od operacije aortnog zaliska koja je obavljena na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Dok se u potpunosti ne rehabilituje, a prema procenama doktora to bi trebalo da se dogodi za šest meseci, kompozitor, aranžer i harmonikaš neće moći da radi punim kapacitetom, kako je to činio do sada.

- Operacija zaliska je rutinskog tipa, tako su mi objasnili lekari. Rekli su mi da ću već prvog dana posle intervencije moći malo da hodam. Toliko su me ohrabrili i umirili takvim pristupom da bih pristao i da mi glavu promene ako treba, samo bih ih zamolio da naprave tako da mi oči budu plave, nos manji i da podsećam na Roberta Redforda iz mlađih dana. Šalu na stranu, svaki hirurški zahvat je stres za telo i psihu.

Šta se tačno desilo pa ste morali da odete na operaciju?

- Od detinjstva imam dijagnostikovanu srčanu manu na aortnom zalisku. U poslednjih osam-devet meseci nisam se osećao dobro. Primećivao sam da mi kondicija nije kao pre, kao i to da ujutro posle buđenja nisam odmoran i naspavan. Nisam iskusio gušenja koja su jedan od najčešćih simptoma ovog oboljenja. Verujem da kada aspirin ne pomaže, čovek treba da ode kod lekara, pa sam se javio jednom kardiologu sa velikim iskustvom, koji je sada u penziji, i on mi je posle pregleda vrlo precizno objasnio da mi je aortni zalistak veoma sužen i da je neophodno da što pre odem na operaciju kako bi se zamenio. Raspitao sam se gde i kod koga da idem dalje. Oko toga mi je dosta pomogao savetima i preporukama moj prijatelj Saša Popović. Javio sam se potom na Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Jeste li se plašili tog zahvata, prilikom kog se otvara grudni koš i umesto vašeg srca i pluća rade aparati?

- Kada me je supruga Dunja pre ulaska u operacionu salu pitala da li se plašim, rekao sam joj da nemam šta da se plašim jer ću ionako spavati. Zaista, osećao sam se sigurno i psihički spremno za operaciju. Našao sam se u ustanovi gde je celokupno osoblje, počev od spremačica, preko sestara do lekara, izuzetno profesionalno. Zahvalio bih se kardiohirurgu dr Slobodanu Mićoviću, kardiologu dr Nebojši Tasiću i direktoru Instituta dr Milovanu Bojiću, kao i celom njihovom timu saradnika.

Kako je protekao postoperativni tok?

- Upravo onako kako su mi lekari i rekli. Prvog dana nakon operacije sam malo hodao. Rez na grudima, koji je veličine pet-šest centimetara, lepo zarasta, a prve kontrole su dobro prošle i sada se spremam za glavnu. Uz mene su porodica i prijatelji, pre svih Dunja, s kojom sam od gimnazijskih dana. Njeno prisustvo mi najviše znači. I dalje se oporavljam i nadam se da će za otprilike pola godine sve biti kao pre. Posle operacije sam se osećao kao da me je udario voz, potom kao da me je udarila lokomotiva, a sada kao da me je udario fića.

Da li ste se već vratili svojim uobičajenim obavezama?

- Trenutno ne vozim. Neću da dozvolim sebi da mi se desi neki propust. Nadam se da ću se za pola godine sasvim oporaviti. Uskoro se vraćam u emisiju “Zvezde Granda”, a moj instrument, harmoniku, još ne smem da sviram, ali i to ću moći za koji mesec.