Nenad Lalatović: Fudbaler na privremenom glumačkom zadatku
20.05.2019 15:33
Uprkos tome što nije imao ni dana glumačkog iskustva, trener fudbalera Radničkog iz Niša i nekadašnji kapiten Crvene zvezde Nenad Lalatović prihvatio je ponudu da se pojavi u epizodnoj ulozi u seriji ‘Pet’, a da se hrabrost isplati potvrdili su pozitivni komentari koje je dobio za svoju rolu
Kad ga je reditelj Balša Đogo pozvao da se kao glumac priključi ekipi serije “Pet”, trener fudbalskog kluba Radnički iz Niša Nenad Lalatović (41) pomislio je prvo da je u pitanju šala. Ipak, posle susreta sa rediteljem prihvatio je ponudu da stane ispred kamera.
- Nisam verovao da je Balša ozbiljan. Ubrzo smo se našli, objasnio mi je koja bi bila moja uloga, a kad sam video ko je sve angažovan od glumaca, više nisam imao nikakvih nedoumica. Odigrao sam epizodnu ulogu u trećoj epizodi. Osećao sam pozitivnu tremu pošto sam želeo da sve bude kako treba. Iako sam celog života sportista, samim tim i javna ličnost, ovo je bilo potpuno drugačije iskustvo. Mnogo mi je pomogla glumica Vanja Milačić s kojom sam imao zajedničke scene.
Nenad smatra da je ipak lakše biti fudbalski trener ili fudbaler nego glumac.
View this post on Instagram
- Ovo je za mene bilo novo i lepo iskustvo, interesantno je što moraš da učiš tekst, potom ti objasne gde treba da gledaš i šta da kažeš, kakav izraz lica da napraviš. Nije bilo previše ponavljanja, sve smo snimili iz šestog ili sedmog puta. Vanja me je u sve uputila i uspeo sam potpuno da se opustim, pa sam posao završio bez ikakvih problema. Rado ću to i ponoviti, ako mi se ukaže nova prilika. Ovo je bio lep i simpatičan izlet u glumu, jer ja sam ipak fudbalski trener.
Beograđanin, koji je prošao sve selekcije Crvene zvezde, kasnije bio i kapiten i trener najtrofejnijeg srpskog kluba, trenutno vodi niški Radnički, i priznaje da mu srce uvek zatreperi kad igra protiv svoje Zvezde.
- Detinjstvo i mladost sam proveo na Marakani i Zvezda mi je dala sve u životu. Zbog toga veoma cenim i poštujem taj klub, ali moram da budem profesionalac. Sada sam trener Radničkog, sa kojim imam prelepe trenutke, drugi smo u šampionatu Srbije. Svoje igrače gledam kao porodicu, ovo je najbolja generacija koju sam do sada vodio.
DECA ZA PONOS
Nenadu porodica veoma nedostaje. Iz braka sa Ivom Babović, od koje se razveo pre nekoliko godina, ima devetogodišnju kćerku Inu i sinove Marka (7) i Vanju (5), a šta fudbaler kaže o njima čitajte u nastavku
- Ina i Marko su školarci, a Vanja ide u predškolsko i, nažalost, ne provodim s njima onoliko vremena koliko bih želeo, jer imaju svoje obaveze. Trudim se da svaki slobodan trenutak posvetim njima, a kad sam u Nišu ili na gostovanjima, svakodnevno se čujemo i gledamo preko video poziva. Siguran sam da oni meni mnogo više nedostaju nego ja njima, ali nastojim da uradim sve da oni što manje osete razdvojenost. Dečaci, kad god mogu, dolaze na utakmice Radničkog i uvek navijaju za tatu, a kod kuće su u stanju da do iznemoglosti na DVD-jevima gledaju utakmice u kojima sam igrao.
Sinove nije usmeravao na fudbal, sami su ga odabrali i obojica treniraju. Kad je u Beogradu, obavezno bar jednom mesečno ode da odgleda njihovu utakmicu, da vidi koliko su napredovali.
- Bilo mi je sasvim svejedno šta će trenirati, da li će to biti košarka, rukomet ili nešto treće. Osim fudbala, njih dvojica idu i na karate, dok kćerka Ina igra tenis i kažu da je veoma talentovana. Svojevremeno sam se rekreativno bavio tenisom, pa ga je zavolela uz mene. Redovno smo gledali mečeve Ane Ivanović i Novaka Đokovića, čak sam morao da joj nabavim i majice sa njihovim likovima. Pored tenisa, voli i glumu, pohađa časove kod Mike Aleksića, a videćemo čemu će se kasnije posvetiti. Nisam od onih ambicioznih roditelja, mislim da deca sama treba da izaberu svoj put, da ih ne treba forsirati.
Sa bivšom suprugom se dobro slaže i zajedno su posvećeni vaspitavanju dece.
- Imamo odličnu komunikaciju i ona zna da ću za mališane uvek biti tu i da sam im maksimalno posvećen. Dogovaramo se o svemu, odnos nam je drugarski, kao najbolji prijatelji smo. Smatram da brak ne treba da trpi, ako ne ide, onda svako treba da pođe svojim putem.