Viktor i Jovan Lole Savić: Kad sin deli glumačke lekcije

Posle zajedničkog pojavljivanja u seriji ‘Pet’ glumac Viktor Savić i njegov otac, poznati beogradski bluz muzičar Jovan Lole Savić, otkrivaju zašto vole podvodni ribolov i motore i ko bolje igra fudbal i ističu važnost etičkih lekcija koje se dobiju u porodici i na ulici

Glumac Viktor Savić (35) i njegov otac, bluzer Jovan Lole Savić (65), najbolji su primer da uprkos enormnoj popularnosti čovek može da ostane čvrsto na zemlji. Ovih dana gledamo ih u seriji “Pet”. Uglas kažu da su iskustva sa seta sjajna i otkrivaju da Jovan igra i u nastavku “Senki nad Balkanom”, ali i ko je koga i čemu podučavao u životu, zašto obojica navijaju za Crvenu zvezdu, vole motore i podvodni ribolov.

Ivan Zekić napravio rang listu popularnosti: Kog glumca publika najviše voli (foto)

Viktore, jeste li davali ocu časove glume?
Viktor: Bilo je to samo otkrivanje prečica i nekih caka, objasnio sam mu da svaku rečenicu treba da prilagodi svom govoru, s obzirom na to da u scenariju, koji su pisali Strahinja Radetić i Balša Đogo, nije reč o stihu, epohi. Ukazao sam mu da je bitna radnja, da govorom treba pogoditi suštinu, a nadalje je sve sam radio. Nisam mu mnogo pomogao, niti sam se mešao.
Jovan: Njemu je to malo, a meni mnogo. Viktor me je usmerio i korigovao ono što nije bilo dobro.

Šta kažu ukućani, ko je bolje dočarao svoj lik?

Jovan: Nismo još analizirali sve, ali znači mi što mi prijatelji i ljudi sa strane kažu da su uloga i serija super. Za mene je to najbolja kritika, a da li će kritičari to da vole, manje mi je bitno. Umetnost se i ne stvara zbog njih, već zbog publike. Ako te ona prihvati, to je najveća satisfakcija.
Viktor: Ne pravimo pompu oko ovoga, kao što to nismo radili ni oko mojih ostalih uloga, odnosno tatinih muzičkih, maminih slikarskih i sestrinih uspeha. Ne dajemo sebi na važnosti.
Jovan: Mi smo porodica koja je navikla na uspehe.
Viktor: Ovo je šala, naravno, ali stvarno se ne naslađujemo urađenim. Jedno poglavlje je zatvoreno, bilo uspešno ili ne, idemo dalje. Ovo i nisu bitne stvari u životu.

Viktor Savić o preživljavanju najtežih trenutaka u prošlosti

Imate li zajedničkih kadrova u seriji?
Jovan: Nemamo, najviše sam snimao sa Hristinom Popović, igram njenog ujku Bogdana.

Da li vam je žao što je tako?

Jovan: Nije. U šali kažem počeo je moj američki san, ko zna dokle ću da stignem. Ovo mi je novo i zanimljivo. Mislim, penzioneri neka idu na pecanje, a ja se bavim muzikom, glumom, vozim motor.
Viktor: Sada i ja vozim motor.

A da li dele još neku strast... pročitajte u nastavku

Viktor: Da, prema podvodnom ribolovu. Tata mi je kupio prvu pušku kad mi je bilo sedam godina. Imali smo kuću na moru, tri meseca smo provodili u Crnoj Gori i znalo se da u pet posle podne idemo na čamac, isplovljavamo i ronimo. Inače, mimoišli smo se u još jednoj seriji, tata sad snima “Senke nad Balkanom”, igra epizodnu ulogu, kakvu sam i ja imao. Tu smo se mimoišli čak u sezonama.
Jovan: Bjela je pozvao Viktora i pitao ga da li bih odigrao kratku ulogu. Prihvatio sam, a sad su je produžili. Videćemo šta će od svega biti.

Najstariji polaznici kampa: Viktor Savić i Aleksandar Radojičić u društvu sportske legende (foto)

Verovatno će Viktoru pričati da je sin poznatog oca?
Jovan: Tako je bilo kad je bio mali, kad sam nastupao s bendom Zona B. Ali već dugo mene poznaju po njemu.

Pogotovu devojke, ali Viktor nerado priča o tome?
Jovan: Skroman je na oca.

Viktor Savić: Ljudi koji se stide Srbije, koji ne mogu da pomognu, treba da idu odavde

Kakve su šanse da tata zaigra i na pozorišnoj sceni Teatra na Brdu, na kojoj je veoma angažovan sin?

Viktor: Male, jer pozorište je drugačije od serije, filma i televizije.
Jovan: U pozorištu igraju stvarni glumci, a ja to nisam, već naturščik koji je uspešno, manje ili više, odigrao neke uloge.
Viktor: To je potpuno druga vrsta treninga, zanata.
Jovan: Mogu, eventualno, da prenesem nešto na sceni ili da popravim, pošto mi živimo uz Teatar na Brdu, u istoj kući, Viktor na spratu, a mi dole.

Obojica se bavite muzikom, jeste li nekad zajedno nastupali?

Šta kažu Viktor i Jovan pročitajte u nastavku...

Viktor: Rep radim za svoju dušu, a ne za novac, niti za popularnost. Da je tako, bavio bih se njime na potpuno drugačiji način. U nekoliko pesama tata je otpevao refrene, ali ne zato što je tata, nego što ne znam koga bih drugog zvao da to otpeva bolje od njega.

Viktor Savić i Andrija Milošević: Heroji sa Brda

Viktore, vi u kafani slušate Tomu Zdravkovića. Ko je bolji muzičar, on ili vaš otac?
Viktor: Tomu nisam slušao uživo, možda bih u nekom trenutku birao njega, ali tata i on ne mogu da se porede, žanrovski su različiti.
Jovan: Emocije su iste, a njih podjednako prenose muzika i gluma. Nemam iskustva na pozorišnoj sceni, ali verujem da je ista kao i muzička. Kad su me pitali kako nemam tremu pred kamerom, objasnio sam da mi to ne znači ništa, da mi je veći problem kad izađem pred publiku u klubu a znam da bend nije uvežbao pesmu. Znači, nema popravke, ako si pogrešio, čuje se, ako ne valja, vidi se. A Toma Zdravković se po emocijama i energiji nije razlikovao od bluz pevača iz tridesetih godina 20. veka. Baš kao što su slični bluz i rep. Prvi je, zapravo, tužbalica, nastao je kao posledica gneva, otpora prema robovlasniku, a kasnije se to pretočilo i u ljubavne pesme. Rep je takođe bunt, “rođen” u zatvoru, gde nisu imali kontakta s muzičkim instrumentima, a kao poezija, proza preneo se na ulicu. Teme su im identične, samo se drugačije interpretiraju.
Viktor: Odrastao sam na “vest koust” repu koji je proistekao iz fanka, preciznije dži-fanka, a to sve vuče korene iz bluza i džeza.
Jovan: Sve je to jedan krug sa rokom.

Jovane, vi nastupate i sa usnom harmonikom, svirate li još neki instrument?
Jovan: Sviruckam i gitaru, a usnu harmoniku sam počeo da sviram kako bih prekratio vreme između dva pevanja. Probao sam i sa udaraljkama, to mi nikako nije išlo, a za harmoniku mi je pomogao prijatelj Pera Džo, koji mi je objasnio neke tehničke tajne.
Viktor: Ja znam samo osnovne akorde na gitari, ali nisam se nikad ozbiljnije time bavio, više sam u ritam fazonu.

Šta sledeće radite?
Viktor: Osim serije “Pet”, bavim se povremeno muzikom, žurkama, igram u beogradskim pozorištima.

U koliko naslova?
Viktor: Dvanaest-trinaest.

Da li je to dobro za glumca?
Viktor: I jeste i nije, a nije zato što nam ne ostavlja prostora za nove uloge.

Viktor Savić: Podrška Tirketu i Balerini u Moskvi (foto)

Jovane, gde vas možemo da slušamo?
Jovan: S bendom Lole i radio bluz bend u klubovima Muha, Our pab, Bluz i pivo, Kuglaš.

Viktore, idete li često na tatine svirke?
Viktor: U poslednje vreme ređe, ali slušao sam ga dosta u životu.
Jovan: Sluša me i dalje, što se tiče muzike.

A generalno?
Jovan: I tako.