Indijsko putovanje Aleksandra Erić Duende: Buđenje sa hlebom od banana i sunčanica za kraj

Za vreme boravka u državi na jugozapadu Indije di-džej i dizajnerka nakita Aleksandra Erić Duende otkrila je tajne taj čija, gledala čarobne zalaske sunca u Arabijsko more i sakupila mnoštvo recepata lokalne kuhinje koje već primenjuje u svom domu u Beogradu

Posle prošlogodišnjeg obilaska severa Indije znala sam da ću se vratiti u ovu prelepu zemlju. Zajedno sa prijateljicom i koleginicom Sonjom Pavlicom otputovala sam u Gou, državu na jugozapadu, koja je idealno mesto za Evropljane koji prvi put posećuju Indiju. Tamo je sve dosta pitomije u poređenju sa severom, kao da nije u pitanju ista zemlja. Pored toga što ima izlaz na more, u Goi je celokupna atmosfera drugačija. Tu se nalazi veliki broj škola za jogu, a pošto je to bila portugalska kolonija, stanovništvo pretežno čine katolici i čini mi se da je prisutan veći uticaj zapadnjačke civilizacije nego što je to slučaj u drugim delovima indijskog potkontinenta. U skladu s tim, sve je prilagođeno Evropljanima.

BUĐENJE SA HLEBOM OD BANANA Naš savršen dan izgledao je ovako: probudile bismo se oko sedam-osam, napravile kafu ili čaj (na putovanje uvek nosim svežu kafu iz pržionice i aparat za pravljenje filter kafe), sačekale da čujemo znak sirene kako bismo izašle ispred bungalova da od čoveka koji u korpi na biciklu nosi svež hleb od banana i samosu uzmemo doručak. Prijala nam je samosa, to je nešto najsličnije našoj piti sa krompirom, samo što se u nju stavlja još drugog povrća i ima oblik trougla. Posle toga išle smo na jogu, taj či ili kung fu, u zavisnosti šta nam je bilo na programu tog dana.

Aleksandra Erić Duende: Pronašla sam mir u najhaotičnijim mestu na svetu

RESETOVANJE NA BRDU Često smo praktikovale kundalini i vinjasa jogu, ali mi je otkriće bio taj či. Bilo je to nešto potpuno novo za mene, baš mi se dopalo. Uživala sam u lakoći i čvrstini tih pokreta i po povratku u Beograd nastavila sam da ih praktikujem. Taj či je sličan konceptualnom plesu, a ujedno deluje izuzetno moćno. Svaki potez ima smisla, možete da povredite protivnika ili da se odbranite, i svaki deluje kao plesni pokret. U Goi je sala za vežbanje bila na jednom brdašcetu daleko od zvukova civilizacije, ispod predivnog banjan drveta. Toliko mi nedostaju ta sala i ti zvuci netaknute prirode, vežbanje u takvom okruženju pravi je blagoslov.

KOKOS OSVEŽENJA Kada bismo posle sat i po završile vežbanje, na putu ka bungalovu kupovale smo svež kokos, čija je voda idealna za rehridrataciju celog tela jer hidrira deset puta više od obične vode. Zatim smo odlazile na plažu i tamo ostajale sve do večere.

ZMAJEVO VOĆE Najčešće smo jele svežu ribu, red snaper je vrsta koja je tamo dosta zastupljena, a meni omiljena. Njihova hrana mi je generalno vrlo zanimljiva i mogu da kažem da sam sakupila dosta recepata koje ću primenjivati kod kuće, samo što neću koristiti začine u količinama kao što to oni rade. U Goi ima i tradicionalne indijske kuhinje, zatim goanske, ali prisutna je i evropska, tako da je izbor zaista veliki. Mislim da se nikada nisam najela voća kao na ovom putovanju. Ima apsolutno svega i sve je predivno: pitaja, poznatija kao zmajevo voće, marakuja, mango, papaja, kokos, ananas.

Aleksandra Erić Duende: Divno mi je u vezi sa Banetom

NASMEJANI MESEC Uživala sam u zalascima sunca, koji su zaista čarobni. Sunce zalazi, ali zbog atmosferskog pritiska i zagađenja u vazduhu gotovo nikada ne “dodirne” vodu. Retke su situacije kada se to desi i to zovu tač daun, tada je boja neba stvarno magična. Tamo sam prvi put videla da je mesec potpuno drugačije okrenut nego u Evropi. Indijci za mesec kažu da se stalno smeje. Priroda me je potpuno očarala i svakodnevno sam je istraživala.

SUNČANICA ZA KRAJ S obzirom na to da smo Sonja i ja pre svega krenule da se odmorimo, a ne da turistički obilazimo brojna mesta, planirale smo da u Goi ostanemo tri nedelje i da potom deset dana provedemo u poznatom mestu Arambol. Iako je on prava meka za strane turiste i čuven je po prirodnim lepotama, po mom mišljenju, ne može da se poredi sa jugom Goe, gde smo boravile, pa smo se tamo vratile posle samo tri dana i odlučile da nastavimo da uživamo u odmoru. Zbog sunčanice koju sam dobila uoči povratka, produžile smo boravak za još pet dana i tada sam se zaista osećala kao kod svoje kuće, potpuno opušteno. Sve mi je bilo poznato, prodavci, meštani, priroda, vazduh. Sjedinila sam se sa tim mestom i ono je postalo moja mirna luka, u koju mislima često odlutam.