Tragična sudbina "zlatnog dečaka": Majka me je nalazila u strašnim stanjima, droga me je uništila

Glumac Igor Pervić preminuo je danas u 52. godini jutros u 8.30 u svom stanu.

Izvukao se iz pakla droge, ali ga je teška bolest slomila: Preminuo Igor Pervić

Pervić koji je važio za "zlatnog dečka" domaće kinematografije svojevremeno je gostovao u emisiji “Crni biseri” koju je vodio Vanja Bulić i pričao o svojoj teškoj borbi sa zavisnošču, a najveću zahvalnost iskazao je svojoj supruzi. Njegov otac bio je poznati esejista, književnik i pozorišni kritičar Muharem Pervić, majka balerina Lidija Pilipenko, ali Igor je odrastao sa očuhom Mišom.

-Jednog dana se na treningu pojave moja majka i očuh. Jedan moj drug im je rekao da sam u školi duvao lepak. Tada mi je taj drug bio najveći neprijatelj, a u stvari mi je bio najbolji prijatelj. Imao sam 13-14 godina. Vozili smo se kući, povezli smo i tog mog druga, i čim je on izašao iz kola, očuh mi je zalepio takav šamar! Imao sam veliku sreću što sam imao očuha koji je sa tolikom ljubavi pristupao meni. Čovek je bio kao da sam mu iz oka ispao, a ja sam ga doveo do ludila. Te noći sam pobegao od kuće - nastavio je ispovest Igor Pervić i objasnio:

-Droga daje lažnu snagu i osećaj nepobedivosti. Više je bilo dečaka iz mog razreda koji su se drogirali. To je bila ekipa sastavljena od par razreda, ali smo bili iz iste škole, iste smene. Bilo je oko nas 12, a bogami oko sedam-osam više nisu živi.

Na pitanje kako je počeo da koristi heroin, Igor je bio ogoljujuće iskren:

-Jedna devojka, pokoj joj duši, koja je sada mrtva… Ja sam bio strašno zaljubljen u nju… Imao sam motor, 'tomos automatik', tad sam imao nekih 17 godina. To je tada bilo ne možeš da zamisliš, imati taj motor. I ja je stavim na motor i ona mi kaže: 'Ajde, vozi me na Novi Beograd, imam nešto hitno tamo da završim'. Ja vidim njoj nešto nije dobro, a ja tada stvarno nisam ništa znao o teškim drogama. Došli smo do zgrade i ona me pošalje na treći sprat. Za nju sam bio spreman sve da uradim. Nađemo se mi na trećem spratu i ona poslaže sve “rekvizite”, ja gledam zapanjeno šta to ona tamo krčka… I stavi ona meni špric, a ja sam se igle bojao kao groma. I ja naravno da bih tu devojku očarao, onako mlad i glup, kažem hajde. Okrenem glavu na drugu stranu i ona mi to uradi. Nije jedan dan prošao, ja sam se ponovo… To. Nikad nisam uzimao na nos. U početku nam nije trebalo mnogo para, ali kasnije - pričao je.

Pervić je jedna od prvih javnih ličnosti u Srbiji koji se usudila da priča o zavisnošću i skidanju sa heroina. Taj period je za njega, kako je objasnio, bio užasavajuć.

-Majka me je nalazila u strašnim stanjima. Dotle je dolazilo da bi me ona stavila u kola i dala mi pare za drogu jer više nije mogla da me gleda. Nisam imao više gde da se ubodem - ispričao je Pervić.

Priča o Nemanjićima: Smederevsku tvrđavu okupirala srpska glumačka imena (foto)

-Tu se pojavila Jasmina(Holbus) koju sam upoznao tako što ona piše poeziju. Trebalo je ja da snimim spot, a moj otac je radio recenziju. Pozvao me je i rekao: 'Hoćeš da uzmeš neku kintu, imam poslić za tebe'. Otišao sam kod nje očekujući sredovečnu gospođu, a tamo moja buduća žena Jasmina. To je zaista bila ljubav na prvi pogled. I sad ona je slušala priče po gradu i plašila se u počeku, ali mi smo se stvarno ludački zaljubili jedno u drugo. Ona je tada još bila u tom braku, pa smo se mi malo skrivali, spavali po Košutnjacima u automobilu, nosili posteljinu i jastuke, kao na filmu - ispričao je glumac.

Zatim je otkrio kako je tekla njegova prva rehabilitacija u ustanovi.

-Bio sam vezivan 24 sata, tu je bio neki depresivac, vrlo teški bolesnici su bili tu. Tih 21 dan je bilo zaista… Ali to je bio jedino pravi način da pokažem kako mi je stalo, da imam volju i želju i da želim iz toga da se izbavim. Jasmina je dolazila dva puta dnevno da me poseti i stvarno se trudila oko mene. Tada sam shvatio da je ona moja jedina slamka spasa -iskreno je rekao Igor i istakao da bez nje ne bi uspeo.

-Da nije bilo Jasmine… Morate imati nekoga posle skidanja, inače ćete izvršiti samoubistvo. Bio sam strašno ljut i na sebe i na sve, ali prvenstveno na sebe. Ona me je hranila, nisam mogao da idem sam u WC. Mogao sam da jedem samo jogurt, na kašičicu me hranila. Na rukama me je nosila kod dotkora. Zaista, takva žena… Njoj mogu da zahvalim što sam danas živ i zdrav - zaključio je Igor Pervić.