Boluje od neizlečive bolesti koja mu je uništila život: Ispovest muzičara nikoga nije ostavila ravnodušnim

Pevač Bojan Tomović (37) priznao je da boluje od bipolarnog poremećaja, teške psihičke bolesti.

- Bipolarni poremećaj mi je poprilično uništio život, brak, zdravlje, karijeru, ali i dalje se trudim da živim, naravno uz terapiju koja mora da se pije godinama ukoliko ne želite da završite pre vremena. Saznao sam da imam bipolarni poremećaj kad sam imao 30 godina i već 7 godina živim sa tim i borim se, uz lekove i doktora, često je teško, preteško, nekad je super i kreativno, ali ipak te nagle i ničim izazvane promene raspoloženja iscrpe i vas i sve oko vas - počeo je svoju priču Tomović.

- Sa 37 godina osećam se kao da imam 97 godina, toliko sam umoran od svega. Što je najgore bipolar je često nasledan i iskreno se bojim da imam decu, da sutra moje dete na prolazi isto što i ja. U početku nisam prihvatao da sa mnom nešto nije u redu, mislio sam da mi je narav takva, jer ja od malena nikad nisam imao sredinu, uvek sam ušao iz krajnosti u krajnost. Međutim kada mi je skoro 10 psihijatara potvrdilo dijagnozu, shvatio sam da moram da se suočim sa tim i započnem lečenje - nije hteo više da ćuti poznati crnogorski pevač i opisao da je bipolar zapravo manično depresivna psihoza, u kojoj se često smenjuju plus i minus faze raspoloženja, piše balkanstars.

- Kada sam u plus fazi sve mi je super, euforičan sam, kažu i previše, a bez nekog posebnog razloga, kreativan sam, pišem pesme, nastupam, stalno putujem, snimim album i preko 20 spotova za nekoliko meseci, trošim previše novca, previše sam energičan, mogu i smem bukvalno sve, ne spavam noćima, svađam se i sa razlogom i bez razloga, a kada je minus, depresivna faza, bukvalno ne možete da ustanete iz kreveta, nije vam ni do čega, ništa nema smisla i samo razmišljate kako da sebi prekratite muke - ispričao je on i dodao:

- Alkolizam često ide sa ovom bolešću ali sam alkohol zauvek ostavio. Rešio sam da progovorim o svojoj bolesti jer to nije sramota, to može svakome da se desi, od nagomilanog stresa, može i genetski, ja sam protiv stigmatizacije, jer bipolarne osobe (uglavnom) nisu ni lude ni agresivne, osim ponekad prema sebi. Poenta je da nešto radite, da vam prija, da pronađete neki svoj lični antistres. Meni su na primer najveći antistres šetnja sa mojom malom kucom, zatim kad odem na Žabljak, u Perast, na Adu Bojanu a posebno mi prija moje Cetinje kad odem kod familije, pa uživam sa mojim strikom Rajkom koji najviše likom i ponašanjem podseća na moga pokojnog taja, pa me sve mine želja - otkrio je pevač i dodao da su mi takođe zbog bolesti svi okrenuli leđa.