Jelena Gavrilović: Gubitak koji mi je promenio život
13.04.2019 21:37
Pošto je devojčica koju je volela izgubila bitku s kancerom, glumica je, uprkos velikom bolu, nastavila da pomaže rad NURDORA i aktivno učestvuje u kampanji ‘Daj snagu’ u okviru Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke
Donacijom svoje kike ženama obolelim od kancera dojke glumica Jelena Gavrilović (36) htela je da podrži humanu akciju u okviru Nacionalnog dana borbe protiv te opake bolesti, ali i da sačuva uspomenu na dragu osobu čija smrt joj je iz korena promenila život.
Jelena Gavrilović: Godinu dana nakon kraha velike ljubavi, ponovo zaljubljena (foto)
- Sa kolegama sam u Dečjoj klinici u Tiršovoj igrala “Pepeljugu” za mališane obolele od tumora. Pažnju mi je skrenula jedna devojčica koja se zove Isidora Sekulić. Zvala se Isidora Sekulić - priča Jelena i nastavlja: - Nikad nisam srela nekoga ko je toliko želeo da se bori, ko je toliko bio spreman da izađe iz svega toga kao pobednik. I dalje se pitam da li je ona znala ili su krili od nje o kakvoj bolesti je reč. Bila je toliko snažna, duhovita, imala je nadu, želje.
Neke od njih ona joj je ispunila.
- Zamolila sam dve Isidorine omiljene pevačice da snime video poruke za nju i one su to odmah učinile. Poslale su joj i potpisane albume.
I kad su malu Isidoru poslali kući uvereni kako više ništa za nju ne mogu da urade, Jelena je ostala u kontaktu s njom, iako su joj savetovali da se ne vezuje za pacijente.
Jelena Gavrilović u istraživanju Dubrovnika: Svaka fotka – malo umetničko delo!
- Opominjali su me da to može emotivno da me razori. I stvarno može, ali nisam umela drugačije. Ne želim da budem patetična, ali tek kad vidiš takvo nešto, shvatiš koliko su svakodnevne brige smešne. Koliko je banalno žaliti se na umor zbog posla, manjak novca. Nisu to nikakve bitke u poređenju sa onim kroz koje prolaze bolesna deca, njihovi roditelji. Mi ne shvatamo suštinu. Bahati smo jer smo zdravi. Nerviram se jesam li kupila krpice, da li sam dobila ulogu. Mislim moram baš ja to da igram, a nije tako. Ništa ja ne moram. Jedino mora da se umre. To je destinacija na koju ćemo sigurno svi stići. Ne Bali, ne Mauricijus, već smrt. A kad to spoznaš, onda se trudiš da na tom putu budeš što ispravniji.
ZAVODNICA S INICIJATIVOM
Upravo iz tog razloga bez dvoumljenja se priključila projektu “Daj snagu”, organizovanom povodom Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke. Cilj akcije je prikupljanje prirodne kose za žene koje su je tokom hemoterapije izgubile, kako bi se od nje izradile perike, o čemu možete pročitati u nastavku...
- Pozvala sam sve žene da se pridruže, a onda me je neko pitao jesam li spremna da doniram kosu. Nisam znala šta da odgovorim jer je farbana, a ne mogu ni da menjam izgled kako mi se prohte pošto sam glumica. Uz to, baš tad smo snimali “Istine i laži” na Institutu za onkologiju, što me je dodatno potreslo. Nisam mogla da spavam, i potom sam odlučila da poklonim svoju kiku, koju mama čuva od moje šeste godine. Otkad znam za sebe imala sam dugu kosu, a trenutak kad su me ošišali dugo je bio moja najveća trauma.
Kika je bila njeno malo blago.
- Za mene je kosa više od lepote i simbola ženstvenosti, ona je znak snage, moći, zdravlja, i jasno mi je koliko je ženama teško kad je izgube.
I dalje se odaziva pozivima Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR).
Jelena Gavrilović: U potrazi za adrenalinom
- Kad ne mogu fizički da im se pridružim, trudim se da ih podržim preko društvenih mreža. To je najbrži način da se stigne do svih, posebno do dece. Kolektivnu svest današnjih klinaca prvo formiraju oni koji imaju najviše pratilaca na društvenim mrežama. Tu možete naći divne i fenomenalne poruke, ali i užasno loše primere. Bitno je da deca shvate da su sport, fizička aktivnost, boravak u prirodi ali i lepe misli o sebi i drugima neophodni za zdrav život. Naravno, na roditeljima je da kontrolišu šta deca gledaju na internetu i koga prate.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Ne krije da će i ona to raditi kad postane roditelj.
Jelena Gavrilović: U zagrljaju najpoželjnije filmske zvezde (foto)
- Uloga majke je najvažnija za svaku ženu, i to iz najsebičnijih razloga, jer na neki način želiš sebe da produžiš. Uostalom, kakav bi to život bio kad bismo mislile samo o sebi? Ta vrsta egocentrizma mi je užasna. Mislim da transfer pažnje sa sebe na decu svemu daje novu dimenziju. Pritom, najvažnije je odabrati pravog muškarca za oca svoje dece. Moja tetka je psiholog i tvrdi da je izbor partnera bitniji od izbora profesije. Danas žene pristaju na svašta, pošto nisu materijalno situirane, plaše se da ne budu same, što je negde i prirodno, jer ipak su slabiji pol. Mi jesmo tražile ravnopravnost, radimo i zarađujemo, ali ne leže muškarci u porodilištu i ne rađaju bebe, već mi. U tom trenutku potrebni su nam ljubav, dom i podrška. Kažu čak da se deca mnogo bolje razvijaju u prenatalnom dobu kad se majka i otac vole, nego kad toga nema. Da se ljubav koju žena tada dobija prenosi na potomke i formira im karakter. Sad, da li je to tačno, ne znam, tek ću to istražiti, ali verujem da je izbor partnera presudan.