EKSKLUZIVNO Snežana Bogdanović i Uliks Fehmiju: Ljubav se gradi na poverenju

Glumački i bračni par, Snežana Bogdanović i Uliks Fehmiju u ekskluzivnom intervjuu govore sa kakvim emocijama se vraćaju Beograd, zajedničkom radu na filmu ‘Šavovi’ i na koji način su jedno drugome podrška u poslu i životu

Skoro 25 godina glumački par Snežana Bogdanović i Uliks Fehmiju živi svakodnevicu Njujorka. Neretko borave u Beogradu, gde su im familije i prijatelji, a za naš glavni grad vežu ih i poslovne obaveze: nekada predstave, sada TV serije i filmovi. Vraćaju se svom rodnom gradu, ona Zemunu, on Lionu, odakle su potekli, osvojili velika platna i pozorišne daske, a svoju sreću pronašli u Velikoj jabuci.

- Vezana sam za oba grada, u svakom imam različite navike i interesovanja. U Beogradu sam sporija i to mi prija. Sve traje duže, dan, susreti s prijateljima, ručkovi... Drugačiji je ritam života. U Njujorku mnogo više uradim u toku dana, i nikad nemam vremena. Ali imam mogućnost da konzumiram više stvari koje volim - kaže Snežana.

Ističući da je dom tamo gde je kuća, a to je za nju sada Njujork, pred svaki novi susret sa srpskom prestonicom uvek oseti uzbuđenje.

- Beograd je naša prva kuća kojoj se stalno vraćamo. Uvek sam uzbuđena pre nego što izađem sa aerodroma i krenem ka gradu. Kao stara ljubav, kao detinjstvo, sve je poznato, nemam previše očekivanja, samo me obuzme neka toplina.

Slične emocije ima i njen suprug.

- Kad se avion približi Surčinu, preplavi me milina, osećaj poznatog i blago uzbuđenje. Sa radošću dajem Beogradu šansu da me iznova zavede. On to uspeva, jer ipak je veliki šmeker. Još kad bismo ga bolje pazili, malo više negovali. Njujork je dobar prema nama, a mi smo mu zahvalni što nam je dom već dugo vremena.

Uliks se godinama uspešno bavi proizvodnjom hleba u SAD. Iako se često šali da je prvo ispekao glumu pa tek onda hleb, nameće se pitanje da li je zbog tog drugog posla propustio nešto u glumačkom.

- Imao sam taj utisak kad smo otišli, da vreme koje prolazi nepovratno odnosi uloge koje glumac može da odigra samo u specifičnoj dobi. Pomiriti se sa tim nije bilo lako, ali mi nismo mogli protiv sebe. Nismo mogli da glumimo kad vreme nije bilo za igranje. Ta odluka je imala cenu, a hleb je došao kao blagoslov da možemo od njega da živimo. U tom procesu smo dali sve što smo imali, kao što smo se davali ulogama koje smo radili. A gluma nije trka na sto metara, nego maraton. Već sa 30 godina mi je bilo jasno da nikad neću odigrati Hamleta, ali ću možda igrati Lira.

Povrtak pozorištu za ovo dvoje glumaca je uvek emtivan. Više o tome na sledećoj strani...

POVRATAK POZORIŠTU

Oboje ne prestaju da razmišljaju o pozorištu. Protresli su učmali srpski teatar 2004. postavkom “Diplomca” u BDP-u, na samo mesec dana.

- Voleli bismo opet, ali komplikovani su uslovi da se tako nešto izvede u repertoarskom teatru. Treba mnogo toga da se sklopi pre nego što bi se uopšte ušlo u to - ističe Snežana.

Uliksu nedostaje prva jutarnja kafa u bifeu pozorišta, razgovori s kolegama.

- Pozorište je za glumce kuća. U toj kući živi velika porodica. Ne uvek funkcionalna, ali ipak porodica. U ovom svetu, u kom smo usamljeniji nego ikad pre, oni koji su te sreće da rade u pozorištu privilegovani su time da pripadaju, da imaju svoju komunu. U tu njihovu kuću svako veče dolaze gosti da im u tih nekoliko sati bude lepše u životu. Iako smo Snežana i ja već dugo odsutni, svaki put kad uđem u bife JDP-a, BDP-a ili Ateljea, osećam se kao da sam kod kuće, a nisam. Što se tiče novih projekata, javljaju se neke ideje. Moguće je da sledeći bude pozorišna predstava.

Za ulogu Ane u filmu "Šavovi" kažu da je Snežanina najbolja posle "Kuduza". Kako se pripremala za rolu mame koja traga za sinom koji joj je ukraden po rođenju, pročitajte na sledećoj strani...

Njihov glavni projekat trenutno jeste film “Šavovi”, koji je Uliks producirao, a Snežana igra glavnu ulogu, lik Ane koja traga za sinom. U priči o potrazi za ukradenim bebama glumica je dopustila da je obuzme junakinja.

- Dozvoljavam to kad radim. Dok sam kreirala karakter Ane, bila sam potpuno posvećena tom procesu u svakom smislu. Ušla sam u njen svet, htela sam da saznam što više o svemu kroz šta je prolazila, šta je mislila, kako se osećala. Trudila sam se da budem ona, koliko je to glumački moguće, ali sam istovremeno pažljivo kontrolisala sve što sam radila, svoje emocije i glumačke postupke. To je kao “model i artist”, neophodna je profesionalna distanca. To je jedini mogući način, bar za mene. S druge strane, sva naša životna iskustva ostavljaju trag na nama. Tako je i meni poznanstvo sa Drinkom bilo veoma značajno i važno.

Susrete sa Drinkom Radonjić, po čijoj životnoj tragediji je snimljen film, Snežana je doživela emotivno.

- U početku sam bila i uzbuđena i uplašena. Mnogo pitanja mi je prolazilo kroz glavu i morala sam mnogo odluka da napravim. Često sam bila emotivna i trudila sam se da to nadvladam, zato što bi moja privatna osetljivost bila prepreka ovom karakteru. Prosto, bilo je neophodno da uspostavim vezu sa čvršćom i snažnijom linijom u sebi, koju posedujem. Sve ono što sam osećala tokom razgovora s Drinkom kasnije sam upotrebila pred kamerom.

Za ovu ulogu je na 47. FEST-u nagrađena za najbolju glumicu, a mnogi su istakli da je to njena najbolja uloga dosad, bolja i od one u filmu “Kuduz”. Snežana smatra da o tome drugi treba da sude jer ona ne poredi svoje glumačke kreacije, ali se s velikim žarom seća nekih svojih pozorišnih uloga koje su ostavile veliki trag na nju kao glumicu.

NEOPHODNA KRITIKA

U “Šavovima” nije delila kadar sa suprugom, koji je bio producent. Ističe da je Uliks podjednako predan i glumačkom i producentskom radu.

- Mnogo više uživa u glumačkom poslu, a producentski doživljava kao nužnost u uslovima u kojima radimo. Ali kad već mora da se bavi time, maksimalno se bori za svaki aspekt filma. Bio je velika snaga svih nas u “Šavovima”. Mi jedno drugom ostavljavamo mnogo slobode kad je u pitanju naš posao. To kreće od izbora šta radimo, a onda i kako. Naravno da uvek proveravamo i delimo svoje sumnje, i to je dragoceno. Na kraju, glumac je uvek sam dok gradi svoj lik. Zato se trudimo da se međusobno podržavamo, čak i kad se ne slažemo, jer imamo svest o tome koliko smo krhki i osetljivi - objašnjava Snežana.

A koja su interesovanja njihove ćerke Nike, pročitajte na sledećoj strani...

Jedno drugome su i ona neophodna kritika, potrebna da bi se bio bolji, ali i prava mera podsticaja da bi se bio savršen.

- Snežana i ja imamo dva potpuno različita glumačka mehanizma. Ona startuje uz škripu guma i od nula do sto stiže za nekoliko sekundi. Meni treba malo vremena da se zagrejem, da optrčim koji krug oko terena pre nego što počne utakmica. U toj razlici brzina mi se često jurimo, jedan koči, dok drugi ubrzava. Ali uglavnom prepoznajemo stvari na sličan način i krećemo se ka istom cilju. Iako se podrazumeva da onaj koji nije spreman da čuje kritiku na svoj račun ne bi trebalo da se bavi ovim poslom, najbitnije za glumca jeste da ima partnera kome može potpuno da veruje i da zna da taj drugi bezuslovno veruje u njega - smatra Uliks.

Snežani je žao što je nema više u srpskom filmu, ali je svesna da to ne zavisi od nje.

- Toliko se malo filmova snimi tokom godine, tako je malo uloga za žene, a tu je i ono “daleko od očiju, daleko od srca”. Volela bih da ženske priče dobiju šansu u našoj kinematografiji i da žene autori budu više zastupljene. Da se bar malo talas 50:50, koji treba da učini nešto za jednakost žena, prenese i na nas - ističe glumica, čija kćerka Nika nije odlučila da krene koracima roditelja, već je studirala međunarodne odnose.

Iako se čini da je Nika prekinula porodičnu glumačku tradiciju koju su započeli njeni baka i deka, Branka Petrić i Bekim Fehmiju, ona je posvećena filmu.

- Gluma joj nije privlačna, iako je u srednjoj školi uspešno glumila u predstavama i filmovima. Ima drugačije ideje, zanimaju je pisanje i režija. Trenutno montira kratak film koji je zimus snimila u Njujorku - otkriva Snežana.