Ispovest prote Milovana, oca Nebojše Glogovca: U kakav čvor je moguće stegnuti srce da sinu, bez jauka, držite opelo?

Devetog februara navršilo se godinu dana otkako nas je u 49. godini napustio velikan srpskog glumišta, jedan i neponovljivi Nebojša Glogovac.

Milica Glogovac: Moja i Nebojšina priča je od početka bila lepa i čista

Nebojša je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, na večni počinak ispratio ga je njegov otac, prota Milovan Glogovac, koji je uz mitropolita Amfilohija Radovića, držao opelo.

- Kojoj slici, kojem razgovoru, čemu se sve ne vraćam? Svaka slika je tu. Živa. Ne znate šta čovek od toga može da izdvoji. Sve je vredno. Sve je deo života. Sve je veza... Vi pitate: U kakav čvor je moguće stegnuti srce da sinu, bez jauka, držite opelo? Moj jedini odgovor je - molitva. Ona je najbolji lek. Najbolja terapija. Ako je nema, onda je jauk. Onda je beznađe. Očajanje. A, jesmo li isti ljudi posle nesreće? Kad se poremeti red, onaj koji je ustaljen, da sahranjujemo, što kažu ljudi, po redu, pa se suočimo sa sudbinom da sahranjujemo decu... To jeste muka, to jeste tuga... Nema veće nesreće... Ali, molitva pomaže čoveku da na pravi način podnese susret sa takvom nesrećom i sa smrću - izjavio je prota Milovan u ispovesti za "Novosti".

In memoriam: Nebojša Glogovac o roditeljskom ponosu i odrastanju u svešteničkoj porodici

O tome koliko je uvažavao očev savet i način na koji su ga roditelji vaspitali, Nebojša je pre nekoliko godina pričao sa Tanjom Peternek u emisiji “TV lica, kao sav normalan svet”.

– Jedna od prvih stvari na kojoj mi je otac Milovan čestitao u životu, bila je kad sam upisao glumu. Sve ovo ostalo, škola, ocene… bio sam uvek odličan đak, sve je to bilo za moje dobro. Smatrao je da to radim za sebe. Nikada nije bilo podmićivanja, tipa dobićeš bicikl za peticu. To se nije spominjalo uopšte. Drago mi je što je to tako, smatram to ispravnim stavom – ispričao je glumac i dodao da ge je očeva podrška pratila kroz ceo život.

- Kada sam upisao Akademiju i došao kući, otac Milovan mi je čestitao i izljubio me onako, od srca. Činilo mi se da je vrlo srećan što sam se pronašao u tome, a verovatno je i slutio da će se tako i desiti. 

“Evo meni moga vojvode”: Dirljivo sećanje Nebojše Glogovca na detinjstvo i rodno Trebinje

I to poverenje Nebojša je opravdao. Danas, godinu dana nakon sinovljeve smrti, Milovan kaže da utehu nalazi u saznanju da se ostvario u ovozemaljskom životu, da se nikada nije obrukao.

A šta mu danas daje snage da se izbori sa bolom zbog gubitka sina, pročitajte na sledećoj strani...

- Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol... Ali, kad i danas stižu reči odasvud: Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju. Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu. Voleo sam njegove uloge, pratio sam ga. Osluškivao pažljivo šta o njemu govore kolege, stručnjaci. I niko nije imao ružnu reč da kaže. Blagonaklonost i raspoloženje prema njegovoj dobroti, ako mogu tako da kažem, traju i danas, godinu i više od njegovog upokojenja. Ja to vidim i osećam, jer, nema dana da neko na njegovom grobu, i pre nego što ja tamo stignem da upalim sveću, upali kandilo, ostavi cvet. To nije trenutak. To traje i to je odnos prema njemu i njegovom ovozemaljskom životu - priča je Milovan za "Novosti".

Užičani odali počast voljenom glumcu: Replika po kojoj ćemo pamtiti Nebojšu Glogovca (foto)

Porodične vrednosti koje je nasledio od svojih roditelja, Nebojša je preneo na svoje sinove, Gavrila i Miloša. Nažalost, smrt ga je pretekla da i sa Sunčicom, njegovom i Miličinom ćerkom koja danas ima dve i po godine, podeli životne lekcije. O tome koliki je uticaj vera imala na Nebojšu, u kojoj meri ga je oblikovala, pričao je njegov otac u potresnoj ispovesti.

“Sa anđelima pevaj danas”: Na današnji dan Nebojša Glogovac bi proslavio 49. rođendan

- Njega je oblikovala naša vera. I on je o tome nemalo puta govorio. Mislim da se sve vrednosti, sve vrline, kao i mane, iz kuće ponesu. Porodica je temelj. Sve što je kasnije nadogradio Nebojša je na tom temelju podizao. Ugradio u svoje sinove sve istinske vrednosti. Najpre, da nije vrednost samo ono što je materijalno i opipljivo, već ono što u sebi nosiš. Ljubav prema drugima, nesebičnost i plemenitost kao darove. A darovi se umnožavaju što ih više deliš. Nebojša ih je umnožavao, a vraćaju mu se i sada, danas, u sećanjima koja stižu na njegovu ovozemaljsku adresu. Ne samo iz Srbije i ne samo od Srba, već i od pripadnika drugih naroda iz čitavog sveta. To je dokaz njegove širine i poštovanje čoveka u pravom smislu te reči. Dokaz da njegova vera u dobrotu nije bila uzaludna. Da mu život nije bio uzaludan. A zašto je tako kratko trajao, to sami Bog zna - kaže prota Milovan.

U društvu Gage, Bate i Mande: Nebojša Glogovac sahranjen u Aleji velikana

Kako su izgledali Nebojšini poslednji dana, saznajte na sledećoj strani...

Sa velikom tugom i bolom, Milovan se prisetio poslednjih Nebojšinih dana.

- To je bilo nekoliko sati pred Nebojšinu smrt. Tog popodneva, tog četvrtka, on je bio podosta u lošem stanju. Trebalo je da primi i drugu hemioterapiju. Uz njega je bila njegova supruga Milica. Ona je stalno bila sa njim. Sve vreme. I ja sam bio sa njima. Smestili smo ga u krevet i nismo tada mnogo pričali. Sestre su mu priključile terapiju i ja sam otišao. Oko osam, uveče, Milica nam se javila. Kaže nam: "Dobro je podneo terapiju, čak se i šalio sa mnom... U petak, oko dva po ponoći..." Bolest je bila jača. Nagla. Za mesec dana ga nam je uzela...