Ekstra Nena: Još verujem u ljubav, jer bez nje ne bi ni imalo smisla živeti

Posle desetogodišnje pauze uzrokovane građenjem akademske karijere i posvećenošću pedagoškom radu, pevačica Ekstra Nena vraća se na muzičku scenu odlučna da ponudi nove pesme i stari vokalni kvalitet

Posle deset godina odsustva pevačica Snežana Berić, poznatija kao Ekstra Nena, vratila se na muzičku scenu i planira objavljivanje novih pesama, kao i veliki koncert u Beogradu. U međuvremenu je učestvovala na Beoviziji s pesmom “Još ti čujem glas”, za koju je reči napisala zajedno sa Milenom Ludajić. Muzičku pauzu je, pored ostalog, iskoristila da se u potpunosti posveti akademskoj karijeri i pedagoškom radu.

- Ovo jeste povratak, uzimajući u obzir da deceniju nisam objavila album i imala koncert u Beogradu. Pripremam nove pesme, neke od njih su divne. Nekoliko sam već snimila, a radujem se i solističkom koncertu koji planiram da održim.

Poslednja predstavnica Jugoslavije na Pesmi Evrovizije 1992. već duže vreme je mikrofon zamenila profesurom.

- Već dvanaest godina predajem kao profesor na Univerzitetu Megatrend (menadžent u umetnosti, prim. aut.), delim život sa kolegama studentima i trudim se da ostanem na visini akademskog zvanja. Velika je odgovornost biti pedagog, ne samo plasirati materiju iz literature već učiniti da predavanje bude kreativno, inspirativno, interaktivno i primenjivo u praksi. Naravno da sam u međuvremenu i nastupala kao umetnik, onda kada su me zvali i na mestima gde je to za mene bilo prihvatljivo.

BEZ STRAHA

Iako profesor, Ekstra Nena kaže da je muzika i dalje njena prva ljubav.

- Muzika je moj život i moje tkivo. Pedagogiji sam se posvetila kada se preokrenula muzička scena u našoj zemlji i kada se smanjio obim posla, zarade i broj mesta gde se moglo nastupati. Svojim delovanjem dokazujem da se mogu uporedo održavati dve profesije i uz to biti dovoljno poznat, poštovan i posvećen i jednoj i drugoj. To nije lako, ali nisam imala izbor, mora se živeti od nečeg, a onda reba uložiti celog sebe i gurati dalje dostojanstveno.

Priznaje da je na festival Beovizija išla bez straha.

- Samo onaj ko ima strah ne ulazi u igru. Strahovi se rasprše akcijom, koja postaje uživanje, a ne briga.

Pop muzikom, kojoj pripada decenijama, u današnje vreme nije zadovoljna.

- O muzici uvek mislim kao o dobroj ili lošoj, iako je više dobre, ali na globalnoj sceni. Trend bi trebalo da bude kvalitet, a ne plagiranje autora. Nije jednostavno napraviti hit pesmu, ne onu “igrala je samo jedno leto”, već da nosi priču koja može da se sluša uprkos tome što svi negde žure. Kada vidim da ljudi svakodnevno nestaju u udesima, bolestima, pitam se gde svi toliko žure. Da li još imamo vremena jedni za druge, da odslušamo dobre note, da odemo na koncert a da nije udri brigu na veselje, da grlimo jedni druge sa emocijama, ili smo svi u istom vozu za nigde? Još verujem u ljubav i osećanja koja su uzvraćena, jer bez toga ne bi ni imalo smisla živeti. Tu je muzika najveći začin.