Milena Predić: Sebe sam uvek zamišljala kao majku muške dece i to mi se ostvarilo

Pošto je u kratkom vremenskom periodu rodila sinove Savu i Iliju, glumica Milena Predić rešila je da se vrati pred kamere i na teatarske scene, u čemu ima svesrdnu pomoć supruga, filmskog producenta Marka Jocića, koji u pozorištu u kući najčešće igra zombija ili Godzilu

Glumica Milena Predić (37) otkriva da uspešno balansira između posla i porodice. Sa suprugom Markom Jocićem (44), filmskim producentom, dobila je sinove Savu (6) i Iliju (4) i u vreme kad su oni bili baš mali potpuno se povukla iz glume. Sad joj se vraća, posle uloge majke Aćima Katića u seriji “Koreni” zaigrala je u filmu “Taksi bluz”.

- Naš narod lepo kaže: “Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari.” Dugo sam priželjkivala da imam mnoštvo poslovnih obaveza, pošto u poslednje tri-četiri godine uopšte nisam glumila - priznaje Milena i nastavlja: - Kad smo dobili decu, nepravedno smo se podelili, suprug je radio, a ja sam sve vreme brinula o klincima. Arhetipski, bila sam u kući i čuvala ognjište, a on je lovio zver da nas sve nahrani. Rodila sam dvoje dece zaredom i želela sam da budem uz njih dok su bili baš mali, ali sam, s druge strane, osećala i potrebu da glumim. Verujem da svaka majka razmišlja na sličan način kad treba da pomiri posao i porodični život. Ali, uz dobru organizaciju, rad, red i disciplinu, sve se može.

Zahvaljujući babama i dedama, koji svesrdno pomažu, Milena se polako vraća glumi.

- Klinci su porasli, Sava ide u predškolsko, a Ilija u vrtić. Kad god je potrebno, u pomoć nam priskaču moji roditelji Mica i Zoran i Markov otac Slobodan, koji uživaju u društvu unuka. Bez njih ne bismo uspeli. Mada, period detinjstva baš brzo prođe, dok se okrenete deca porastu i stasaju za školu. U vreme kad su u vrtiću imam nekoliko sati samo za sebe, pa po podne mogu da im se posvetim na pravi način.

IGRE IZA KULISA

Zanimljivo je da su se Milena i Marko upoznali zahvaljujući filmu. Radili su zajedno “Zonu mrtvih” Milana Todorovića i Milana Konjovića.

- Šest meseci posle toga putevi su nam se ukrstili i brzo smo se prepoznali. Našla sam svoju srodnu dušu baš u profesiji, koja je specifična, nema klasično radno vreme i posao nam zapravo postane način življenja, jer ga, kad radimo na nekom projektu, u većini slučajeva “donosimo” kući. I brzo smo se navikli na to. Marko je i odrastao na taj način, potiče iz filmske porodice, njegov otac Slobodan Viki Jocić takođe je producent, a pokojna majka Vera bila je montažer, te je odrastao uz filmove, odlazio na setove, igrao se kraj kulisa.

Milena Predić: Najlepše komplimente dobijam od sinova

Iako je studirao kameru na Fakultetu dramskih umetnosti, Marko se posvetio produkciji.

- Odmalena sam bio inficiran filmom, kao klinac sam posećivao velike setove u studijima u Košutnjaku. Kad vidiš vitezove, kulise, lažne kuće, to deluje hipnotišuće, začarao me je filmski svet za čitav život. Naši sinovi su još mali, ali Savu sam već vodio na set, bio je na snimanju “Procepa” i video helijumske balone i razna rasvetna tela. Dopalo mu se sve to.

Mada veoma voli svoj posao i sarađuje s brojnim ekipama, Marko kaže da je najlošiji deo čitave te priče što nema dovoljno vremena da se posveti sinovima.

- Milena je, što bi se reklo, “zagrizla metak” za sve nas, a ja ih zapravo ne viđam onoliko često koliko bih želeo. Svaki slobodan trenutak provodim sa njima, organizujemo neke zajedničke akcije, volimo da odlazimo u bioskop ili da se igramo, a u tim igrama najčešće budem zombi ili Godzila, neko čudoviše koje ih progoni po kući. Prošlog leta sam uspeo da se rasteretim toliko da smo otišli na duže letovanje u Crnu Goru, pošto tamo imamo kuću. Sava je naučio da pliva i roni. Da nemamo dragocenu pomoć baba i deda, sve to ne bi bilo moguće.

ZVEZDA U ŠMINKERNICI

Milena, bar za sada, ne planira proširenje porodice.

- Sebe sam uvek zamišljala kao majku muške dece. Imala sam predosećaj da ću roditi dva dečaka i to mi se ostvarilo, a sad sam spremna da ih ispraćam u školu u koju će uskoro krenuti i da radim intenzivnije nego ranije, Mada, ljudi kažu “nikad ne reci nikad”, i zaista mislim da se dete ne može planirati. S jednim je bilo u redu, kad sam rodila drugog, neko vreme mi je baš bilo teško, ali sad sam vrlo zahvalna što je ispalo tako, pošto se moji dečaci veoma vole. Sava je kao stariji brat vrlo strpljiv, dok je Ilija temperamentniji. S vremenom će nam njihovo odgajanje biti sve lakše.