Umetnički testament Draška Ređepa: Poslednji intervju neprevaziđenog bonvivana

Književnik, kritičar i esejist, poslednja renesansna ličnost Novog Sada, neprevaziđeni bonvivan i enfant terrible srpske intelektualne scene, koji je preminuo u 84. godini, u poslednjem intervjuu, svojevrsnom umetničkom testamentu, u Glorijinoj intimnoj abecedi otkrio je zašto je poštovao žene sa prošlošću i muškarce sa budućnošću i kako je život putovanje

a Avakum. Mladi, golobradi prorok iz kupole Manasije. Šesnaest godina u kultnom novosadskom restoranu Sokače stajala je ta slika iznad mog stola, kumovskog, na parapetu. I onda je, netragom, ta ikona pronicljivosti nestala, zauvek. Sada se kao Feniks, u sličnoj varijanti, pojavila na Kopaoniku. Moj životni signal.

b “Bez”. Sjajni avangardni i zaboravljeni film Miše Radivojevića, sa sveukupno, ne samo fizički, obnaženim Draganom Nikolićem.

c Cic. Zaboravljeni materijal našeg paorluka. Ovekovečio ga je Miroslav Antić kada je napisao da ga je rodila jedna bogorodica s oreolom od cica.

č Čačak. Grad u kome je rođen moj lični slikarski genije, Tikalo.

ć Ćorsokak. Ovaj u kome dišem i pišem decenijama, takoreći dva veka, najpribližniji je oblik javne usamljenosti. I u kome su Jelka Petrović, udata Ređep, i Danilo Kiš preživeli fašističku raciju 1942. Obično se dodaje: “Slučajno.”

d Dunav. Reka kojoj u stihu Igor Mirović peva kao o ženi. Pitanje orijentacije ili velike rajske vode?

dž Džin. Samo on vidi, bez potrebe za ptičjom perspektivom, koliko je čovek mali. Kada kažu za stvaraoca da je rođen na prostranim panonskim ravnicama, znamo svi da lažu. Neke reči ne priznaju množinu. Mahovina, na primer.

đ Đenova. Da nije Svetog Sebastijana Gvida Renijea, ne bi bilo ni Mišime, ni nove planetarne osećajnosti.

e Epistola. Srpska književnost je epistolarna. Od despota Stefana Lazarevića do Andrića, Crnjanskog, Matića i Mirka Demića.

f Fantomi. Hamlet je isto fantom. Stoga nije, a i neće stići na aukciju kod Sotbija njegov floret. Kao ni porodična srebrnina Nataše Rostov.

g Goropadni cvet. Tako u Balaševićevoj kući u novosadskoj ulici Jovana Cvijića zovu suncokret.

h Hradčani. Dvorac u Pragu gde je proslavljen i razlaz Češke i Slovačke, dakako bez bratoubilačkih ratova, opsada baroknog vremena i kapi krvi. Ipak, napominju oni koji su uvek budni da je kap te naše slovenske krvi prolivena. Kako? Livriranom konobaru se desilo čudo, kap njegove krvi, nadošle posle otvaranja boce šampanjca, ostavila je trag na belim rukavicama. E, sad nailazi naša kvaka iz kafanskog ćoška gde simpatično društvo, po običaju, razglaba o svemu i svačemu. Onda se zaključilo da do onog hradčanskog “krvoprolića” ne bi ni došlo da se onde zadesio, isto otvarajući dobro rashlađeni penušavac, Boro Drašković. Jer, vele oni zli jezici iz kafane, on kao reditelj uopšte i nema krvi, a kamoli crvene. I niko tad da kaže: “Koješta!”

i Istorijsko vreme. Ne meri se bronzanim konjanicima na našim trgovima, već elementima zvučne halucinacije koju je predviđao još Đovani Papini, a uvrnuto tumačio Emil Sioran.

j Jedno. Uvek je moćnije. Željko Rebrača i ja korigovali smo tezu Rožea Kajoa šta je simetrično, a šta nesimetrično svuda oko nas. I zbilja, ko nije pomislio na, recimo, levo mudo u odnosu na desnog suseda.

k Konobari. Legendarni Bata Pežo i ja smo, u pusto dokono popodne, sa konobarima razmatrali kako je gost neprikosnoven i kako mu treba uvek i uvek činiti po volji. Ako supa nije dovoljno topla, ako kafa nije zaslađena, zna se šta treba raditi. Ne pomaže tu ni štap, ni kanap, nego sve dostupne telesne tečnosti i slični napici.

l Liberalizam. Ostaće nezaboravan po visokom plamenu lomače 1972. na kragujevačkom trgu, za vreme tragikomičnog Kongresa kulturne akcije. Goreo je onde Flaš Gordon, nedužni stripovi sa lepoticama, koje su jedino zračile u ondašnjem polumraku, i nabildovanim mladićima iz predgrađa. Lomača je odmilja prozvana Latinom.

lj Ljubav. Nešto nalik na odricanje.

m Mar i nemar. Marim doveka i zauvek za žene sa prošlošću i muškarce sa budućnošću.

n Nepredvidivost. Nepredvidivost mi je i dalje konstanta, a radoznalost mahnita.

nj Njive. Nisu znale za Onana, koji je, ipak, tražio vlastitu posudu za uživanje.

o Oblić Miloš. Na ilustracijama naših kosovskih pesama, objavljenih u antologiji na poljskom, Oblić je plavook, sa nežnim uvojcima.

p Pismo. Biće srpske književnosti od Stefana Lazarevića i Vuka do danas je u pismima.

r Romeji. Svi smo mi pomalo Romeji, pred varvarima, kataklizmama, osirumašenim uranijumom.

s Simoneta Vespuči. Lepotica koju je slikao jedan Botičeli, udvarao joj se jedan Mediči.

š Šimborska Vislava. Nobelovac. Pesnik za sva vremena.

t Toskana. To je utopija.

u Una Kanački. Šest joj je godina i već je kazala kako ima dva Draška: “Onaj drugi se ne vidi.”

u Vertikalna generacija. Jedino nju poštujem. Ispisnike ne čujem, vršnjake volim. Preci i novi klinci su me jedino podržavali. Što bi rekao Anri Mišo: “Molite se za njega, jer on besni zbog vas.”

z Zjuganov. Bilo je vreme kada su nas posećivala samo godišnja doba. A ponekad i rečeni ruski političar.

ž Život je putovanje. Ne sumnjam da je na mojoj strani.