"Žene su čekale u redu, bio sam idiot u raju": Životna priča Silvestera Stalonea

Američki glumac, zvezda holivudskog hita ‘Krid 2’, već osmog u kojem tumači lik Rokija, živi u srećnom braku i ponosni je otac tri kćerke, a kod kuće, osim u teretani, najviše vremena provodi u svom - slikarskom ateljeu

Za Silvestera Stalonea ovo je vreme opraštanja. Nakon što je u novembru u bioskope stigao film “Krid 2”, već osmi u kojem tumači boksera Rokija Balbou, svojevrsnog antijunaka i na neki način svog dvojnika čija priča kao da svakom čoveku, pa i onom poniženom i odbačenom, poručuje da je pobeda moguća ako je dovoljno uporan, 72-godišnji glumac objavio je da se Roki pojavio na ekranu poslednji put.

- Želim da zahvalim svima na svetu što su pre 40 godina primili Rokijevu porodicu u svoja srca. Izuzetno sam povlašćen što sam uspeo da stvorim i odglumim lik koji mnogima tako mnogo znači. Premda mi se srce kida, nažalost, svemu mora doći kraj. Volim vas, vi divni i velikodušni ljudi, a najlepše od svega jeste što Roki neće nikad umreti - napisao je Stalone na instagramu, gde ima više od osam miliona pratilaca, te bokserske rukavice predao glumcu Majklu B. Džordanu, koji tumači mladog boksera Adonisa Krida kom ostareli Roki postaje trener, uz poruku da on mora nastaviti priču.

Ali iz ringa se ne povlači samo Roki, nego i još jedan junak, već 37 godina neodvojivo povezan sa Silvesterom - Džon Rambo, kojem će takođe novi, upravo snimljeni peti nastavak pod naslovom “Rambo V: Last Blood” biti i poslednji. Film koji pred publiku izlazi 2019. biće “vrlo intenzivan” i prikladan završetak sage o vijetnamskom veteranu koji priželjkuje samo mir i spokoj, ali uvek nailazi na prepreke, pa tako i ovaj put.

Premda u Holivudu važi pravilo “nikad ne reci nikad”, čini se da je Stalone zaista odlučio kako je došlo vreme da se oprosti od svojih nesvakidašnjih akcionih junaka. Barem na filmu, jer tu je ulogu glumac iskusio u stvarnom životu. I izgledom, i govorom, i ponašanjem daleko od standardne filmske zvezde, on je uspeo uprkos svemu i upravo su zato njegovi likovi s velikog platna tako omiljeni kod publike: s njima se mogu poistovetiti baš svi, pa i oni kojima su podeljene najgore karte.

Jer baš tako se može opisati sudbina Silvestera Stalonea. Rodio se 1946. u Hels Kičenu u Njujorku kao prvo dete frizera Frenka Stalonea, doseljenika iz Italije, i Žakline, rođene Labovič, Jevrejke iz Odese, koja se bavila astrologijom i plesom. Pri porođaju Silvesteru su forcepsom oštetili nerve pa mu je donji deo lica, uključujući i deo jezika i usana, ostao paralizovan, i zato mu je lice iskrivljeno, a govor nerazgovetan. Fizičkom oštećenju pridružile su se i psihičke traume: dok su roditelji radili i burno se svađali, dečaka su podizale hraniteljske porodice - posle je rekao da je glumački dar i razvio pokušavajući da se svidi hraniteljima.

Nakon razvoda roditelja Stalone je ostao s majkom, koja ga je zbog ravnih tabana poslala u školu stepa, jednu od retkih iz koje ga nisu izbacili. No ipak je uspeo da završi srednju školu u Filadelfiji, gde se istakao kao bacač diska i sa sportskom stipendijom upisao se na Američki koledž u Švajcarskoj. Tamo je nastupio u drami “Smrt trgovačkog putnika” i počeo da se zanima za glumu.

Po povratku u SAD dve godine je studirao dramu, a onda se preselio u rodni Njujork nadajući se glumačkoj karijeri. Međutim, umesto toga, radio je kao čistač kaveza u zoološkom vrtu u Central parku i cepao ulaznice u bioskopu Baronet, odakle su ga otpustili jer je pokušao da preproda kartu za hit “M.A.S.H.” - vlasniku bioskopa. Dobijao je samo male i nezapažene uloge, a čak i kad se pojavio kao gost u TV serijama “Policijska priča” i “Kodžak”, bilo je jasno da od njegove karijere neće biti ništa.

U decembru 1974. Stalone se venčao s četiri godine mlađom glumicom Sašom Čak te su se preselili u Holivud u nadi da tu imaju više šanse. Iznajmili su skučeni stančić po kojem su šetale bubašvabe, za koji su plaćali 215 dolara mesečno, a ubrzo ni za to nisu imali novca. Ali ubeđen da slavu može postići samo na svoj način, Stalone je uporno studijima nudio scenario koji je sam napisao i u kojem je hteo da igra glavnu ulogu. Na priču o otpisanom bokseru koji odlučuje da se vrati u ring nadahnuo ga je veličanstveni meč Muhameda Alija i Čaka Vepnera u proleće 1975, kada se nepoznati Vepner tvrdoglavo borio protiv velikana sve do 15. runde.

Scenario je prodao Universalu za 350 hiljada dolara, i to pod uslovom da on bude Roki, ali zato su mu producenti drastično srezali budžet, ne očekujući nikakav uspeh. Za ulogu se pripremao jednako fanatično kao i njegov Roki za ponovni izlazak u ring. Punih pet meseci svaki dan je gutao 113 vitamina i trenirao šest sati, ustajao u zoru da istrči deset kilometara, dizao tegove, udarao vreću i znojio se u teretani kako bi što vernije prikazao životnu priču boksera Balboe, s kojim se saživeo možda više nego bilo koji glumac sa svojim likom u istoriji filma.

“Roki” je snimljen u samo 28 dana, i to sa smešno malim budžetom od milion dolara, a 1977. zaradio je čak 10 nominacija za Oskara, od kojih su dve bile za Stalonea - ona za najbolji scenario i za najboljeg glumca. Film je na kraju osvojio tri zlatne statue, uključujući i onu za najbolji film, te postao najveći hit te godine sa zaradom od 225 miliona dolara i podstakao snimanje nastavaka, a Silvestera pretvorio u gotovo mitsku figuru, otelovljenje svačijih snova o uspehu, i u milionera, jer mu je pripalo 10 posto od zarade na blagajnama.

- A Rokija bih snimio za sendvič. Ni za šta - priznao je posle glumac, koji je deo novca ponosno stavio na štednju za prvog sina.

Sejdž Munblad rodio se u maju 1976, njegov brat Serž tri godine kasnije, ali ni novac ni očeva slava nisu im doneli sreću. Sejdž je umro u 36. godini, dok je Seržu s tri godine dijagnostikovan autizam. Staloneovi su se, u Rokijevoj tradiciji, bacili u bitku i posvetili se tome da dečaku, kog su zvali “naš ćutljivi genijalac”, pomognu koliko mogu. Osnovali su fondaciju za koju je Stalone skupljao milionske iznose, dok je Saša svakodnevno radila s detetom. Serž i danas živi s njom jer nije sposoban da funkcioniše samostalno.

Malo koji par može izdržati takve napore, a nije pomoglo ni što je Stalone bio neveran.

- Žene su čekale u redu. Bio sam idiot u raju - priznao je glumac.

Brak se 1985. raspao, a samo nekoliko meseci kasnije Silvester se venčao sa skandinavskom manekenkom i glumicom Brigit Nilsen. Njoj su bile 22 godine i tek se rastala od muža u rodnoj Danskoj. Brak Crvene Sonje, koju je Brigit glumila u filmu s Arnoldom Švarcenegerom, i odbačenog borca Džona Ramba, o kojem je Stalone tad već snimio prvi film, završio se dramatično, nakon samo 19 meseci, kad je ona skinula sa sebe sav nakit i odeću i gola otišla iz kuće na Beverli Hilsu.

On je napokon smirenje našao s 22 godine mlađom manekenkom Dženifer Flavin, a vratio se i katoličkoj veri kad mu je ona 1996. rodila Sofiju Rouz, devojčicu koja je zbog urođene srčane mane morala na prvu operaciju srca samo dva meseca po rođenju.

Kad je Sofiji bilo devet meseci, Dženifer i Silvester venčali su se u Londonu - mladoženja je bio u plavom odelu, mlada u Armanijevoj venčanici - a zatim su na svet došle još dve kćerke, danas 19-godišnja Sistin i 15-godišnja Skarlet.

Sve tri kćerke, zajedno s mamom, plakale su kao kiša od sreće kad je Stalone pre dve godine osvojio Zlatni globus za ulogu ostarelog Rokija Balboe koji trenira sina svog starog suparnika Apola Krida. Nadale su se, kao verovatno i on sam, i Oskaru, ali nije ga dobio. Hoće li ove godine biti ispravljena ta nepravda, nije možda ni toliko važno. Kako je sam jednom rekao:

- Nikad nisam video reči “Silvester Stalone, ozbiljni glumac”, a po svoj prilici nikad ni neću - izjavio je Stalone, koji se sve više okreće novim interesovanjima, kao što je slikanje, u kojem mu je najveći uzor ni više ni manje nego - Leonardo da Vinči.