"Koliko iskrica toliko srećica": Simbolika rituala i porodičnog ognjišta na Badnji dan

Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić.

Ovaj praznik je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta, a  koje je naš narod nasledio od svojih predaka, a i dalje ih čuva i primenjuje.

U rano jurto 6. janura, domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to samo grana hrastovog drveta koji je za Slovene predstavlja sveto drveto. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca. Kasnije te večeri, unosi se u kuću gde se pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane. Ovim ritualom se označava početak božićne svetkovine.

Kvocanje i pijukanje

Sa badnjakom se u kuću unosi i slama koja se posipa po celoj kući ili u prostoriji gde je postavljena trpeza. Slama simbolizuje onu iz pećine u kojoj se rodio Hrist i ona se posipa kako bi domovi ličili na Vitlejemsku pećinu. Ispod badnjaka ili u slamu, prema srpskim običajima, valja se ostaviti nešto poklona i slatkiša za decu.

Prema starom srpskom običaju, stariji kada unose slamu kvocaju, a za njima idu decu i pijuču. Domaćin nakon toga obilazi sve delove kuće bacajući u ćoškove po jedan orah.

Paljenje badnjaka

Paljenje badnjaka nosi simboliku vezanu za oganj i ognjište. Prvo se celiva i maže medom, a nakon toga se pali i počinje "džaranje". To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči "koliko iskrica toliko srećica, koliko varnica toliko parica, zdravlja...". Pregršt varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.To izgovara i položajnik koji ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i "džara" vatru.

Posna trpeza

Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami. Čim svane, loži se vatra i peče se pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan. Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jede riba, pasulj, kupus i suvo voće.

Paganska verovanja naših predaka, pridavala su badnjaku natprirodna i božanska svojstva.

O tome svedoče i reči pesme:

“Oj, badnjače, badnjače, ti naš stari rođače,

Dobro si nam došao i u kuću ušao!...

Ti nam Hrista objavljuješ, njega slaviš i kazuješ!

Mili srpski badnjače, ti, naš stari rođače!...”

Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane, kaže da su kao "Božić i Badnji dan".

Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.