Uroš Ćertić: Ubrzani kurs sazrevanja

Dok je boravio u zatvoru 18 dana, najpoznatiji srpski kaskader Uroš Ćertić, akter blokbastera ‘Nemoguća misija 4’ i ‘Noć u muzeju 2’, shvatio je koliko vredi sloboda i da su mu partnerka Ivana i sin Nikolas najvredniji u životu

Najpoznatiji srpski kaskader u Holivudu Uroš Ćertić (38), koji je u filmovima “Nemoguća misija 4”, “Noć u muzeju 2”, “Fantastična četvorka” i “A-tim” izvodio neverovatne vožnje motorom, tuče i imao rizične skokove sa velikih visina, najveći adrenalin u životu osetio je kada je ugledao sina Nikolasa, sada šestomesečnu bebu koju je dobio u vezi sa preduzetnicom Ivanom Papić (35). Zbog sina je rešio da “sačuva kičmu” i manje radi na filmu a više vremena provodi kod kuće s porodicom.

- Kao neko ko pati od trombofilije, Ivana je imala visokorizičnu trudnoću i sve vreme je morala da prima terapiju. Davao sam joj injekcije dok je bila u drugom stanju i neko vreme posle porođaja. Na sve to, bila je trudna tokom pandemije virusa korona i, nažalost, na većini lekarskih pregleda nisam bio jer su puštali samo po jednog roditelja. Želeo sam da prisustvujem porođaju, ali ni to nisam mogao. Bebu sam video tek trećeg dana pošto je došla na svet i od tada se ne razdvajamo. Ne umem da opišem osećaj kad sam je ugledao jer to ne može da se meri ni sa čim što doživite u životu. Ma, nije ni blizu.

Uloga oca učinila ga je zrelijim i odgovornijim čovekom, kaže da se preko noći promenio za 180 stepeni. Sada je nežniji.

- To je nešto što se desi samo od sebe kad postanete tata, verujem da je urođeno. Od prvog dana poslujem oko bebe, Ivana i ja smo se podelili, pa ja “radim” ranojutarnju smenu, od tri ujutru do podne, a ona je sa njim preko dana. U mojoj smeni tri puta menjamo pelene i hranimo se aptamilom, a izveštio sam se i u pravljenju kašica. Polako prelazi na čvršću hranu, jede batat i tikvice. Krupna je beba, već sad ima 11 kilograma i zaboli me kičma kad ga nosim, pogotovo jer sam prošle godine doživeo ozbiljnu povredu na snimanju, frakturu tri pršljena. Ali to su slatke muke. Najviše uživam kad je sve mirno i tiho, kad ceo grad spava, a on mi da signal da je tu sa samo nekoliko zvukova, pa ga ja onda uzmem i dok ga jednom rukom držim za glavicu, drugom ga hranim. To zbližavanje mi je neverovatno.

Pre nego što su počeli da se zabavljaju, pre tri godine, Uroš i Ivana bili su dugogodišnji prijatelji.

- Ivana je moja najbolja prijateljica i pored sina i roditelja volim je najviše na svetu. Rođena je Splićanka, a živi skoro ceo život u Beogradu, gde je završila ekonomiju i već deset godina uspešno posluje u ugostiteljstvu. Zbližilo nas je jedno planinarenje na Jahorini, a spojila zajednička interesovanja jer se slažemo u svemu, od hrane preko pozorišta do ekstremnih sportova i fudbalskih utakmica. Oboje volimo da putujemo, letnja smo deca i planiramo da živimo na moru.

Ne nameravaju da se venčaju, ali ozbiljno razmišljaju o preseljenju u Grčku.

- Papir nam nije potreban da definišemo vezu koja je potvrđena najsjajnijom krunom, detetom. Brakom bih napravio samo korak nazad, jer Ivana je meni mnogo više od supruge. Sa njom planiram da provedem ceo život, i to u jednom divnom mestu u Grčkoj, u Kavali. Vrlo smo ozbiljni u toj nameri, uzeli smo takseni broj kako bismo mogli da kupimo nekretninu, da izvadimo vozačku, mobilni broj. Imam 38 godina i želim što više vremena da provodim sa porodicom, nisam više za duge filmske sate i lomljave na setu.

Da je porodica koju gradi sa Ivanom nešto najdragocenije u njegovom životu, jasno je shvatio kada je proveo 18 dana u Centralnom zatvoru u Beogradu, krajem septembra, zbog nelegalnog posedovanja i nošenja oružja.

- Sve sam činio samo da ne mislim na ženu i dete jer mi je razdvojenost od njih strašno teško pala. Besomučno sam gledao Rolan Garos, Noleta, ali svako veče su se javljala pitanja: “Šta li sad radi Nikolas, da li spava, guče li, da l’ se pita gde je onaj čovek koji mu se javljao svakog jutra u cik zore?” Njegov miris mi je neverovatno nedostajao. Ali, izgleda da mi je taj “rijaliti-ček” bio neophodan kako bih shvatio koliko zapravo vredi sloboda. Boravak u zatvoru me je naterao da se zamislim o nekim stvarima.