Jasna Milenković Jami ekskluzivno za Gloriju: Nisam htela u krevet s moćnikom!

Posle godina ćutanja pevačica Jasna Milenković Jami odlučila je da nam u velikoj ispovesti otkrije da je bila izložena psihičkom i fizičkom zlostavljanju, kako je kategorično odbila nepristojnu ponudu, zbog čega je sama podizala kćerku Leu, i da nikada nije išla kod estetskog hirurga.

Pevačica Jasna Milenković Jami (50) čitav život se bori protiv vetrenjača. Vlasnica hitova “Čokolada”, “Šibica”, “Šta tražiš ti u srcu mom” i “One stvari”, svojevremeno najbolja gimnastičarka u državi, zahvaljujući sportu naučila je da nikad ne sme da izgovori neću, ne smem i ne mogu, odnosno da se nikad ne predaje, ma koliko situacija bila beznadežna. Takođe, on ju je na vreme očvrsnuo i uverio da u životu može da se osloni samo na sebe. O psihičkom i fizičkom zlostavljanju koje je preživela tek sada prvi put govori javno.

- Do polaska u školu imala sam predivno odrastanje. Međutim, tada je počeo pakao jer sam pokazivala neverovatan talenat za gimnastiku. Tokom čitave osnovne škole doživljavala sam zbog toga psihičko i fizičko nasilje, pre svega od devojčica, koje su valjda bile ljubomorne na moje uspehe. Uništavale su mi torbe, krale trikoe i opremu za fizičko, razbijale ormarić. Znale su da mi, onog dana kad treba da vežbam, odvrnu šrafove na prečkama za razboj da bih pala. Takmičile su se koja će jače da me pogodi loptom kad smo igrali “između dve vatre”. Teško sam sve to podnosila i nisam želela ni da pričam o tome, čak ni roditeljima, jer me je bilo stid što mi to rade. U isto vreme, cela škola je bila okićena mojim medaljama i diplomama. Đaci su mislili da sam zbog toga povlašćena, a ni nastavnici nisu imali baš previše razumevanja pošto sam često morala da odsustvujem sa časova, posebno uoči bitnih takmičenja. Bio mi je to vrlo ružan i neverovatno bolan period, najgori u životu. Svaka muka ostavi nekog traga, ova me je ojačala za život i naučila da je put ka uspehu trnovit. Zahvalna sam što sam to shvatila veoma mlada.

Iako je verovala da će joj gimnastika biti ljubav zauvek, u srednjoj školi se okrenula pevanju. Zahvaljujući poznanstvu sa koreografima i baletanima nacionalnog teatra, dobila je ponudu da se okuša u kabareu sa legendarnim Milanom Lanetom Gutovićem.

- Ispostavilo se da sam rođena za scenu. Igrali smo u foajeru Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kasnim večernjim satima. Tu sam i dobila nadimak od Žarka Lauševića, koga sam srela uoči njegove predstave. Telefonirala sam iz portirnice, njemu je bio potreban telefon i zamolio me je da prekinem vezu. Uradila sam to, on je pitao šta radim, a kad sam mu odgovorila da igram kasnije u kabareu, odgovorio je: “Jami, doći ću da te gledam.” I stvarno se pojavio, a meni je ostao nadimak sa kojim sam se s vremenom potpuno srodila, mnogi ni ne znaju da mi je pravo ime Jasna.

Ulazak u kafanu!

Jedan odlazak na Stari DIF na ručak sa drugarima s Dorćola doprineo je da se ozbiljnije okrene pevanju.

- Svirao je sjajan bend i moji mangupi, sa kojima sam odrasla, nagovorili su me da zapevam s njima. Muziku obožavam, ali mi nije padalo na pamet da počnem da pevam. Međutim, svidelo mi se, bila sam klinka i počeli smo da nastupamo u Jezeru, Tašu, zemunskom Centralu i drugim poznatim mestima po gradu. Dolazili su ljudi koji su zaista voleli pesmu. Sve to mi je delovalo nestvarno, tada sam se zaljubila u kafanu. Shvatila sam da je čine ljudi, a ne ambijent i mesto. Pesma me je totalno uzela pod svoje i krenula sam da učim zanat.

Da bi snimila prvu ploču, pojavila se u PGP-u s dve demo pesme na kaseti i slagala da ima zakazan sastanak kod direktora Stanka Terzića. Upala je u njegovu kancelariju i rekla: “Ja sam vaša buduća zvezda.” Stanku se svideo njen drzak stav pa je dao zeleno svetlo da snimi ploču. Prvi primerak LP-ja “Hajde meni priđi” poklonila je Milovanu Iliću Minimaksu. Drugi album “Čokolada” ju je proslavio. Međutim, dva meseca po njegovom objavljivanju dobila je poziv od direktora PGP-a da se pojavi u hotelskoj sobi kod moćnog čoveka s televizije.

- Nisam mogla da poverujem kad sam čula, zamalo nisam ispustila slušalicu iz ruke. U pitanju je bio jedan od čelnika RTS-a, a direktoru sam odgovorila da tamo može da pošalje svoju ženu ili kćerku i da sa mnom ne može tako da priča. Bila sam u potpunom šoku, nisam mogla da pojmim da tako nešto može da se desi. Čula sam priče da su neke pevačice pristajale na to. Možda zbog toga što nisu imale drugi izbor ili mogućnost. Ja nisam počela da se bavim muzikom zato što sam morala, čekao me je fakultet i nisam nikome ni za šta htela da činim nikakve ustupke, jer to prosto nisam bila ja.

Mnogo kontroverzi i gradskih mitova prati je kroz život. Jedan od njih je da je crnogorski predsednik Milo Đukanović svojevremeno slao po nju helikopter da bi došla na nastup.

- Bila sam tada na Kopaoniku i trebalo je da se za dva sata pojavim u Podgorici na Izboru za mis Crne Gore. Bio je to jedini način da stignem tamo na vreme.

Iako je već godinama kritikuju da zbog brojnih plastičnih operacija ne liči na sebe, pevačica tvrdi da do sada nije išla pod nož.

- Ostvarena sam osoba, žena, majka, umetnik. Imam lepe i zrele godine i normalno je da vodim računa o sebi, ali se još nisam odlučila na plastičnu operaciju. Što naravno ne znači da neću u nekom momentu. Telo mi je zbog sporta uvek fit, ali lice s godinama gubi elastin i kolagen, pa jednom godišnje odem na tretman hijaluronom, što sam počela da radim od četrdesete. Volim da vidim sebe u ogledalu onako kako ja želim, a ne da starim prirodnim putem. Na telu nisam ništa radila, niti ću, jer ga volim ovakvo, volim da sednem na svoju zadnjicu. Ne želim da ličim na devojke koje s nepunih 20 menjaju lični opis, pa od ružnih pačića postaju labudovi. Kakva sam ja, o tome govori i moja kćerka Lea. Bila sam ista takva kad sam bila mlada, a sad sam ista moja mama.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @estradni.arhiv

Volim muškarce, hvala Bogu!

Devetnaestogodinju kćerku Leu smatra svojim najvećim životnim uspehom.

- Odlučila sam da je odgajam sama i vrlo sam ponosna na to. Mi, žene, često nismo ni svesne koliko smo jake i hrabre dok ne uđemo u vatru. Lei nije bilo jednostavno, nosila je i moj teret, morala je mnogo više da radi na sebi i dokazuje se nego druga deca. Drago mi je što sam joj prenela snagu, što je shvatila da je život borba i da što pre treba da se uhvati u koštac sa njime. Bila je đak generacije u gimnaziji, govori četiri jezika i studira međunarodnu diplomatiju. Mada su me svojevremeno mnogi osuđivali što je sama odgajam, danas mi ti isti ljudi skidaju kapu, kažu da je to najpametnije što sam u životu uradila. U jednom momentu sam priznala sebi da nisam osoba za brak. Posao mi je dinamičan i zahtevan, moram da budem naspavana, doterana, mrina, bez stresova koje neminovno ponekad stvara život udvoje. Moji roditelji imaju najbolji brak na svetu, ali ja ne verujem u brak i nikad se nisam udavala. Taj papir kao da uništava magiju ljubavi, što se potvrdilo kod mnogih mojih prijatelja na čijim sam venčanjima bila. Da sam se venčala sa dvadeset, možda ne bih ovako razmišljala, ali već posle 30. bila sam veoma svoja i oformljena, teško bi mi bilo da se prilagođavam i menjam ličnost. Muškarce volim, hvala bogu da ih ima, ali mi, žene, smo jače, emotivnije, čvršće stojimo na zemlji. A ponekad valja biti sebičan i sačuvati sebe.

Jami tvrdi da je veliki tradicionalista i patriota i svima preporučuje da se više posvete svojoj deci.

- Ne mora sve što dolazi sa zapada da valja i bude uzor našoj deci. Ono čega smo se ranije stideli sad je veoma popularno među mladima, a to ne smemo da dozvolimo. Kao i to da decu zapostavljamo, da ih vaspitava svako. To treba mi da radimo. Njima je mnogo toga uskraćeno, ne mora da bude i ljubav.

Iako joj je pandemija poremetila brojne planove, ne gubi nadu da će uskoro biti bolje.

- Poslednji put sam pevala polovinom marta i kriziram bez muzike. Ona mi je sve, nije mi dovoljno samo da je slušam, potrebna mi je energija ljudi, publike, i jedva čekam da ponovo uzmem mikrofon u ruke. Verujem da ćemo sa svirkama krenuti na proleće, a ako budu zabranjena okupljanja u zatvorenom, pevaću na livadi. Još nisam došla u fazu da odrađujem svoj posao, svaki put pred nastup imam pozitivnu tremu i živim za dan kad ću se opet popeti na scenu.