Milan i Snežana Borjan: Prvi poljubac se desio na pumpi

Od kada su se iz urbanog gradskog jezgra preselili u kuću na periferiji, golman Crvene zvezde Milan Borjan i njegova supruga Snežana uživaju u svakom danu svesni činjenice da su kreirali životni prostor po svojoj meri u kome postoje idealni uslovi za odrastanje njihovog sina Filipa

 

Kad su shvatili da sve teže podnose gradsku gužvu i da svom trogodišnjem sinu Filipu žele da omoguće odrastanje u zelenilu i humanizovanom okruženju, golman Crvene zvezde i reprezentacije Kanade Milan Borjan (32) i njegova supruga Snežana (38) odlučili su da na obodu grada sagrade kuću iz svojih snova. Posle velikih napora i meseci provedenih sa arhitektama i majstorima, njihova maštanja postala su realnost. Na periferiji Beograda napravili su luksuzan dom u kome, pored bazena i spa centra, ima mesta za mnogo ljubavi.

- Želeli smo da se preselimo u ovu kuću zato što smo je sami gradili - ističe Snežana. - Osećam da smo deo sebe utkali u nju jer smo je osmislili baš po našim merama. Nije nam više bilo prijatno da živimo u okruženju gde je mnogo ljudi. Dok smo bili u stanu, maštali smo o tome da Filip ima igraonicu i veliku sobu a mi prostor koji nam odgovara. Ovo je naš novi početak. Milan je jako prepoznatljiv i voljen kao sportista. Samim tim, mnogo dece i ljudi ga je zaustavljalo dok smo stanovali u urbanoj gradskoj zoni. Nismo pronalazili mir. Sad smo izdvojeni od gradskih dešavanja i ovde niko ne gleda šta i kako radimo. Budimo se sa cvrkutom ptica. Promena doma je učinila da više vremena provodimo u automobilu, ali nam je donela neke druge stvari. Ne moramo da idemo negde da bismo uživali u prirodi, vodi, teretani ili spa centru. Sve to imamo u kući pa nam je selidba zapravo olakšala svakodnevnu rutinu.

 

Ljubavna priča sportiste i zgodne plavuše počela je na neobičan način. Nestrpljenje i želja za prvim poljupcem učinili su da Zvezdin golman preduzme prvi korak, i to na benzinskoj pumpi, u blizini naplatne rampe kod Niša.

- Sedeli smo na pumpi i pričali. Osećao sam veliku želju da je poljubim i mislim da je i ona želela isto, ali nismo znali kako to da realizujemo. Pitao sam je da li ima veštačke trepavice, odgovorila je da nema. Iskoristio sam priliku da joj kažem da laže i dok je ona tvrdila suprotno, tražio sam da zažmuri. Tada sam je poljubio - priča čuvar mreže Crvene zvezde Milan Borjan, dok njegova supruga kroz osmeh dodaje da nije očekivala poljubac u tom trenutku:

- Očigledno je da tada nisam znala za tu foru. On je mlađi od mene, tako da se poneo u skladu sa novim trendom i žargonom.

 

 

Osnova skladnog emotivnog odnosa poznatog para krije se u neizmernoj podršci i razumevanju, ali i pozitivnoj energiji. Upravo zato, Milan kaže da je naučio da svako nezadovoljstvo, neraspoloženje i neuspeh nakon utakmice ostavi van porodičnog doma.

- Snežana i ja imamo poseban odnos i trudimo se da ga sačuvamo, kako ne bi svaki detalj izlazio u javnost. Čujemo se odmah po završetku svake utakmice, ona siđe s tribina i dođe do svlačionice. Kada moja ekipa doživi poraz, jedino zadovoljstvo doživim kada stignem kući i vidim nju i sina Filipa. Tada neraspoloženje ostaje napolju. Negativna energija dovodi do raznoraznih rasprava, a to kod nas ne postoji. Snežana prepoznaje kada sam nervozan i kada mi nije dan. Oduvek je znala kako da razgovara sa mnom, da me uteši i da me izdigne iz takve situacije. Zato postoji partner, kao i ljubav između mene i nje - objašnjava Milan, a Snežana naglašava da je njen suprug veoma pozitivna i snažna ličnost:

 

- Uvek razgovaramo i dam mu reči utehe i podrške, ali njemu to ne treba, verujte mi. On kroz sve prolazi onako kako ja ne umem. Zapravo, svojim stavom i pozitivnošću meni pomaže u teškim životnim situacijama. Normalno je u životu dobijati i gubiti, imati razočaranja. Postoje utakmice koje su više za mene bolne, kada on da svoj maksimum, a Zvezda izgubi. Sve je to deo života i svakodnevice s kojom se suočavamo.

 

Budući da fudbalska karijera zahteva čestu razdvojenost golmana od porodice, njegova supruga priznaje da joj pitanja njihovog trogodišnjeg naslednika Filipa stvaraju bol, koju je teško objasniti. To je ujedno i razlog zašto je zahvalna na izolaciji koja je usledila usled pandemije virusa.

 

Izolacija je nama mnogo značila zato što tri godine nismo imali zajedničko vreme zbog Milanovih čestih putovanja, treninga i utakmica. Naučili smo da je to zajedničko vreme velika dragocenost. Detetu to nedostaje, on je trogodišnjak koji idola i uzora vidi u svom ocu. Ako ga pitate na koga liči, odgovoriće: “Tatin blizanac.” Bole me njegova česta pitanja u proteklih godinu dana: “Zašto tata nije kod kuće?”, “Zašto ne spava ovde?”, “Kada će doći?” Teško je objasniti mu da tata ima obaveze i da je to njegov posao, kao i zašto se druga deca igraju i ležu sa svojim ocem. Ipak, na vreme će shvatiti da se njegov otac trudio da mu obezbedi bolje mogućnosti u životu - kaže Snežana i otkriva da Filip žudi za bratom ili sestrom: - Često to pominje u poslednje vreme, a i tata ga nagovara. Vezan je jako za mene i bio bi mali ljubomorko.

 

Snežana veruje da se recept za uspešan brak i skladan odnos krije u prihvatanju mana partnera.

- To nije preduslov za srećan život, ali je veoma važno. I kada život nije sasvim u skladu, to možda nosi više sreće nego kada vidite da je spolja sve uklopljeno kako treba, a iznutra i ne baš - kaže golmanova supruga, čija je neostvarena želja da joj Milan napravi jednu večeru: - Osnivanjem rojal keteringa sa organskom hranom smanjila sam angažovanje u kuhinji, jer Milan i ja volimo da degustiramo specijalitete koje će zapravo jesti drugi ljudi. Mada, uvek volim da lično ja skuvam mužu i detetu ručak. To je osnova svake porodice. Milan nije zadužen za kućne poslove. Tako je bilo od početka, a i on nema vremena za to. Shvatila sam da ne voli to da radi, kao i većina muškaraca. Ne bih da delim poslove na muške i ženske, ali zaista mislim da žene neke stvari rade bolje. Najviše bih volela da mi spremi jednu večeru, ali on se, nažalost, ne pronalazi u tome, i ne zameram mu.

 

Milan je za vreme vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije virusa korona golmanske rukavice zamenio medicinskim. Pridružio se volonterima u Beogradu koji su pakovali pakete za naše najstarije građane. Donirao je novac za zaštitnu medicinsku opremu i respiratore i pomogao deci koja boluju od teških bolesti.

- Na svojoj koži sam osetio šta znači imati pa nemati kao izbeglica iz Knina i kada sam otišao za Kanadu. Dosta ljudi se našlo mojoj porodici i meni. Pokušavam drugima da dam primer da pomažu onima kojima je to potrebno i koji su nemoćni da nešto postignu. Ljudima koji su u nemilosti mogu da poručim da je važno ostati pozitivan. Posle kiše dođe sunce i tako uvek treba razmišljati.

 

O svom humanitarnom radu ne želi mnogo da govori, iako mu je cilj da odlaskom u penziju pokrene svoj humanitarni fond.

- Još ga nisam pokrenuo jer imam mnogo profesionalnih obaveza u klubu, ali kad završim karijeru, posvetiću se tome. Potrebni su mi ljudi od poverenja. Snežana i ja imamo jedno drugo - konstatuje golman Crvene zvezde.