Danica i Filip Karađorđević - Stefan je centar njihovog sveta

Za prinčevski par, Danicu (34) i Filipa Karađorđevića (38), koji su se krajem juna sa trogodišnjim sinom Stefanom vratili u Beograd iz Londona, vreme novogodišnjih i božićnih praznika predstavlja najlepši period u godini. Tada su okruženi najmilijima i kroz porodičnu ljubav i pravoslavne običaje, u prazničnom raspoloženju, najčešće sumiraju utiske onoga što je za njima.

Kako ste organizovali život u prestonici?

Danica: U našim životima, centralno mesto pripada sinu Stefanu. Vreme i svakodnevne obaveze prilagođavamo njegovom rasporedu. Sreća je da živimo u delu grada gde ima lepih parkova, u koje rado odlazimo i koje Stefan obožava. Trudimo se da ga smerno orijentišemo, otkrivajući u kom pravcu će se dalje razvijati njegova ličnost, koja je već sada karakterno prilično određena.

Filip: Veoma nam je bitno da Stefan odrasta u sredini kojoj prirodno pripada. Zato smo ga i upisali u beogradski vrtić koji se nalazi blizu stana u kojem živimo, gde priča na svom jeziku i igra se sa svojim vršnjacima. Lepo je gledati faze u odrastanju jednog malog dečaka koji otkriva svet oko sebe. Razuman je i bistar, radoznao, vedrog je duha i pozitivne energije.  (Pročitaj: Zavirite u dom Ane i Bastijana Švajnštajgera – Praznična atmosfera koja odiše toplinom)

Na kom jeziku najčešće razgovarate međusobno?

Danica: Uglavnom pričamo na srpskom, to je Stefanov maternji jezik i njime perfektno vlada. Bilingvalan je, pošto je prve godine proveo u Londonu, odlično priča i engleski. Počeo je veoma rano da komunicira, da pokazuje želju za učenjem i razgovorom, a talentovan je za jezike. U Beogradu stanujemo u blizini mojih roditelja, pa mu moja majka Beba poklanja posebnu pažnju, čita mu knjige na srpskom i igra se sa njim, što nam svima pričinjava veliku radost. Ona je moja velika podrška.

Stefan razume i španski jer koristimo svaku mogućnost da otputujemo u Španiju kod Filipove mame, koja sa njim priča na tom jeziku. A kad odemo u Pariz, u kom sam odrasla, vidimo da pokazuje interesovanje za francuski, moj drugi jezik. Želimo da Stefan nauči, pre svega, da uživa u nežnosti, ljubavi i sigurnosti koju mu mi kao roditelji pružamo. Da mu detinjstvo bude vezano za uspomene koje čuva u srcu. Veoma nam je važno da dobro poznaje srpski jezik jer je to osnova za apsolutnu identifikaciju sa kulturom i tradicijom. (Pročitaj: Potresna ispovest unuke Jelisavete Karađorđevič: Bila je to zastrašujuća odluka!)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Danica Karadjordjević (@danamaar)

Uživa li u Ciletovom ateljeu i da li se igra sa bojama?

Danica: Veoma mu je zanimljivo kad dođe kod Cileta u atelje jer tu slika sa njim, razvija kreativne aktivnosti i maštu. Prostor tatinog ateljea mi vraća sećanje na detinjstvo, pošto sam tu rasla uz njegove boje. Presrećna sam zbog toga što se u Stefanu razvija taj autentičan osećaj umetnosti koja ga okružuje i koju upija. Vrlo se raduje jer mu njegov dida dopušta mnogo, da pipne boju, da je pomiriše, da pogleda njegove slike i sprema papire i materijale na kojima zajedno crtaju. Stefan pomaže i kad Cile premešta radove po ateljeu, noseći male formate slika. Njih dvojica se jako lepo slažu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Danica Karadjordjević (@danamaar)

Razmišljate li o drugom detetu?
Filip: Trenutno uživamo sa Stefanom i pružamo mu svu našu ljubav i pažnju. Lepo bi bilo da dobije brata ili sestru i da proširimo porodicu. Verujemo da će taj trenutak doći.