Neraskidiva koalicija Milice i Ivana Zarića: iskreni prijatelj je onaj koji mora da vam kaže tešku istinu!

Kada je početkom aprila u Beogradskom dramskom pozorištu premijerno izvedena predstava “Dan kada ja nije više bilo ja”, glumac Ivan Zarić (47) prve pohvale i kritike čuo je od sestre i koleginice Milice Zarić (45). Dvoje dramskih umetnika, potomci popularnog jugoslovenskog glumca Dragana Zarića, decenijama su gradili iskren odnos starijeg brata i mlađe sestre, tokom kojih su naučili da razumeju jedno drugo.

Pročitajte i Tajne prirodne lepote Milice Zarić - Organska kozmetika i nezaobilazni ruž

Jakov Simović/Gloria

- Apsolutno sam iskrena prema Ivanu. Njemu ne treba još jedna osoba koja će ga tapšati po ramenu i hvaliti ga bez argumenata. Bodrim ga kada treba. Ali dragocenije je da on zna da u meni ima nekog ko će ga do kraja kritikovati i reći mu šta može da popravi, jer mu to želim od srca - kaže Milica, koja nema zadršku u razgovoru sa bratom.

Baš kao i ona, i Ivan želi da čuje drugu stranu.

- Pravi, iskreni prijatelj je onaj koji mora da vam kaže tešku istinu u meri u kojoj možete da je podnesete. Bogatstvo u životu predstavljaju ljudi iz okruženja sa kojima imate takvu vrstu odnosa. Milica i ja gajimo iskrenost, otvorenost i poverenje, svesni da sve što govorimo jedno drugome činimo iz želje za dobrim onog drugog, a ne iz ličnog interesa. Kada nešto pogrešim, ja to priznam.

Na konstataciju da je jedna od najjačih emocija ljubav sestre prema bratu, glumica potvrdno klima glavom, ističući da je to potpuno tačno.

- Imali smo sreću da su nas roditelji podizali i vaspitavali usmeravajući nas jedno ka drugom. Uvek smo nas dvoje bili jedan tim, a njih dvoje drugi, bračni. Bili smo saveznici još kao klinci. Prolazili smo kroz život zajedno, i najlepše i najteže trenutke. U godinama kada smo postali zreli ljudi, našli smo granice u smislu da imamo naše nove porodice i da se ne mešamo onom drugom u tim odnosima. Svako se drži svoje porodice, ali smo zauvek tu jedno za drugo - otkriva Milica.

Ivan priča da u istoriji skoro pa nije zabeleženo da je sestra usmrtila brata.

- Odnos sestre i brata mora da se neguje. On ne dolazi sam od sebe, to nije zadata vrednost. Na njemu mora da se radi.

Glumac se uvek zaštitnički odnosio prema sestri. Na zajedničkim putovanjima, kad su bili tinejdžeri, on bi nosio kofere a ona spremala sendviče za put.

- Tako smo porasli. To nije pitanje oštre podele na polove, već pitanje situacije i toga što čuvamo naš odnos, zasnovan na ljubavi, veri i poštovanju.

Pročitajte i Milica Zarić i Marko Živić - Prasetina je najukusnija na premijeri

Jakov Simović/Gloria

Hitni pozivi 

Iako je Ivan zatvoreniji, znaju da se jadaju jedno drugome.

- U situacijama ozbiljnijih problema ja okrećem njega i on je tu za mene. On u takvim situacijama ne okreće nikoga jer je introvertan tip. Ali ja ga osetim, pa ga pozovem. Tako to ide u našem odnosu - objašnjava Milica.

Slažu se da je bilo stvari koje su jedno drugom zamerali nekad, ali su protokom vremena shvatili da su to bile minorne sitnice.

- To je normalno za živ odnos među ljudima. Ali nije bilo kritičnih situacija koje bi nas životno spotakle - iskren je Ivan, dok se Milica ni ne seća konkretnih događaja:

- Međutim, pamtim da smo na prva putovanja, letovanja i zimovanja bez roditelja, išli zajedno. Uvek smo bili tandem i tako smo sazrevali. Nas dvoje smo bili uigrani i roditelji su nam davali samostalnost. Tata nam je pričao priču o snopu pruća koje se ne može slomiti kada je skupa, ali može kada se lomi jedan od jedan prut. Govorio nam je da dokle god se nas dvoje držimo zajedno, teško će moći da nas slome. Bilo je teških perioda u prelasku iz mladosti u zrelo doba, kada smo bili razdvojeni, kao i kada je život počeo da nas šamara u poslu. Nas dvoje smo previše vaspitani za ovo doba. Mogli smo bolje da prođemo da smo bili snalažljiviji.

Oca Dragana, koji je preminuo pre 21 godinu, sećaju se najviše po tome što je kod kuće prvo bio - tata.

- To što je on bio glumac u porodici nije imalo veliku težinu jer on tome nije pridavao značaj. Bio je muž i roditelj, ali tata na prvom mestu. Okolina je bila ta koja je stalno govorila Dragan Zarić - lepi Cane. U bivšoj Jugoslaviji je bio velika zvezda i gde god bismo putovali, ljudi su ga pozdravljali. Kod kuće je sebe stavljao u treći plan. Nije nas opterećivao time što je glumac, što mora da sprema ulogu - priseća se Milica.

Ivan ističe da je zbog takvog ophođenja Dragan platio veliku cenu u poslu.

- To je bila njegova odluka, koja je nama obrazložena tek kasnije kada smo sazreli. Shvatili smo da je njemu to što je porodicu stavljao na prvo mesto oduzimalo od posla. Svesno je platio taj ceh.

  Ceo tekst pročitajte u našoj Gloriji