Za uvo me je odvukla: Kako je Zoran Radmilović upisao glumu

Nenametljiv, i uvek kobojagi namrgođen, nije eskivirao po svaku cenu susrete s novinarima, iako nije voleo sebe da gleda na stranicama štampe, ali ni na filmskom platnu ili televizijskom ekranu.  

Pročitajte i 32 godine od smrti Zorana Radmilovića - Poslednje reči "kralja humora i improvizacije"

printscreen

Nije mistifikovao glumu. Naprotiv, trudio se da je sagledava kao svaki drugi ljudsku delatnost.

- Mislim da je gluma lakša od drugih poslova. To je posao koji u svemu ima i svoju suprotnu stranu. Svaka predstava je neka vrsta pilule za smirenje. Nervozni čovek uzme sedativ, a ja dođem na predstavu, iako je mrzim. Ali, kad krenem da je igram doživim pročišćenje – govorio je Zoki Radmilović, koji je glumu upisao na nagovor televizijske rediteljke Vere Bjelogrlić. Zoran je prvo upisao Pravni fakultet u Beogradu i ni na kraj pameti mu nije bilo da bi mogao da se bavi glumom.

Pročitajte i Preminula ćerka Zorana Radmilovića

printscreen

- Beogradskim ulicama duvala je tad takva košava s kojom se ova današnja ne može meriti. Mi studenti došli iz provincije, ne znamo šta ćemo sa sobom. Skupljali smo se svako veče ispred “Baklana”, a kad dune košava uvlačili smo se u “Prosvetinu” knjižaru. Moj drugar Zaječarac, imao je devojku u folkloru. Išli bismo da je čekamo u Kulturno-umetničko društvo “Gradimir Mihajlović”. U susdnoj sobi je bila dramska sekcija i tamo sam najčešće sedeo i gledao kako igraju. Jednog dana su me pozvali da radim s njima. Tamo sam u početku suflirao, a kasnije počeo i da glumim. Onda se raspiše audicija za “Lolu Ribara” i prime me. Posle nekoliko godina rada u “Loli” kao amater, otišao sam na akademiju na insistiranje Vere Bjelogrlić. Da nije bilo nje, verovatno ne bih otišao na prijemni. Ona me je prosto za uvo odvukla. Sve je teklo posle postepeno. Bio sam prvo u Savremenom pozorištu, a kasnije me je Mira Trailović zavrbovala za Atelje, slično kao u fudbalu - otkrio je Zoran Radmilović.  

Zoran Radmilović rođen je na današnji dan, 11. maja 1933. Bio je i ostao jedan od omiljenih glumaca sa ovih prostora. Replike iz "Radovana III" još uvek se sa istim guštom umeću u rečenice vedrih ljudi.