Olja Stojanović: Posle Feđe ostala je nenadoknadiva praznina

Dve nedelje posle odlaska glumca Feđe Stojanovića njegova supruga Olimpijada-Olja Kozlov Stojanović ne može da prihvati činjenicu da ga više nikada neće videti. Ubedila je sebe da je otišao na gostovanje, jer ga je opaka bolest odnela za samo nekoliko meseci.

- Kad je u novembru bio na prvim pregledima, doktor mu je otvoreno rekao o čemu se radi, da je u pitanju karcinom. Vratio se i rekao mi: “Ovo nije dobro, ali ćemo se boriti.” I ja sam mu verovala jer mi je čitavog života, otkako smo se upoznali, uvek govorio: “Ne brini, sve će biti dobro.” Na taj način mi je ulivao sigurnost.

Pročitajte i Komemoracija povodom smrti Feđe Stojanoviće - On je "zrno magije" pozorišta

Feđa je operisan krajem prošle godine i izgledalo je da će se oporaviti, čak je posle toga odigrao i nekoliko predstava. Međutim, podmukla bolest već je uzela maha, nisu pomagale ni terapije jednim od lekova iz najnovije generacije, koje nije baš dobro podnosio. Zamarao se brzo, gubio dah, nije više mogao ni da ide u šetnju sa svojim psom, mešancem Bjankom.

- Poslednjih nedelja se veoma namučio, izgubio je i glas. Imala sam utisak da je ta bolest kao jedna spirala koja ga je skroz uhvatila.

Pročitajte i Feđa Stojanović svoje poslednje dane provodio je ovako - Tužna sudbina velikog glumca!

Foto: Jelena Jovanov

Prvak Ateljea 212 preminuo je kod kuće u trenutku kad su mu u poseti bili kćerka Zoja i zet Đovani, koji žive u Luksemburgu. Komemoracija na kojoj su se kolege oprostile od njega još jednom je potvrdila koliko je bio omiljen i poštovan u svojoj branši.

- Bila sam iznenađena, to je još jedan dokaz koliko su ga voleli. Glumci i pozorišni ljudi umeju to da naprave vrlo iskreno i pošteno, ne postoji nikakva isključiva forma radi forme. I uvek nađu ugao.

Maj za Olju ima posebno emotivno značenje jer je Feđu upoznala baš početkom tog meseca, naravno u pozorištu.

Pročitajte i Feđa Stojanović - Žao mi je što me nije poslušao

Foto Privatni album

- U Ateljeu je radila moja drugarica, kostimograf Olgica Pavković, koja je s Feđom išla u gimnaziju. Pozvala me je na predstavu “Protuve piju čaj”, a posle i da svratim u njihov bife. Planirale smo samo da popijemo piće i odemo kući, međutim, pojavio se Feđa. Bio je zgodan, markantan, ali najdominantnija je bila njegova neverovatna energija, odmah me je privukla. On mi je posle priznao da je nakon predstave došao u bife u nameri da samo popije piće, kao i nas dve, ali da sam mu se učinila jako zanimljivom i da je zbog mene ostao.

Feđin brak sa prvom suprugom u to vreme je bio na izdisaju, Olji je kasnije rekao da bi se svakako razveo i da se nije ona pojavila u njegovom životu. Zajedno su proveli pune 42 godine i uvek se divila njegovoj sigurnosti i samouverenosti s kojima je prihvatao sve što bi ga snašlo.

Pročitajte i Fantastična jutra i suton na Dunavu, Feđa Stojanović: Sreća se zove Dunav!

Foto Privatni album

KARAPANDŽA MAJONEZ

- Sećam se da sam za jednu od prvih Novih godina koje smo čekali zajedno htela da spremim rusku salatu, ali da nisam znala kako se pravi majonez. Tražio je da vidi šta je od namirnica potrebno, zatim je uzeo kuvar i umutio odličan, po receptu. Zbog te ruske salate prozvali smo ga Karapandža. Imao je neverovatno samopouzdanje. Ono što je znao, znao je savršeno, ono što bi ga zanimalo, naučio bi, a ako mu ne bi išlo, batalio bi. Od njega si mogao da saznaš razne zanimljive stvari. Nisam ni ja slaba osoba, jaka sam, ali prijala mi je njegova ličnost. Bio je ispravan čovek, sve je u životu uradio kako treba, bio je veliki profesionalac, izuzetno posvećen roditelj, sjajan suprug, uprkos tome što glumci vode jedan drugačiji, kolektivniji život.

Olja ističe da su oboje u braku imali autonomiju.

- On je svoju upotrebio za posao, a ja za porodicu i za dete. Odrekla sam se karijere, pošto sam završila istoriju umetnosti. Moral i etika bili su prisutni kod oboje i to nas je i održalo sve ove godine. I to je veliki kapital. Imali smo ogromno duhovno bogatstvo, nikad nas nisu zanimale materijalne stvari. Dopunjavali smo se i to naše zajedničko življenje doprinelo je da s vremenom sve više u njemu nalazim sigurnost. Sada, kad Feđe nema, moram da se naviknem na to i da se vratim na svoj početak i opet steknem ličnu sigurnost, a za to će biti potrebno vreme.

Kad bi ga supruga i kćerka zamolile da nešto zajedno urade po kući, uvek je odgovarao: “Nemoj sad, znaš da imam premijeru.”

Pročitajte i Feđa Stojanović - Sicilijanska svadba sa ukusom srpske rakije

Foto: Frederick Thurbon

- Uvek je pozorište bilo u prvom planu i onda bismo nas dve završavale sve što je potrebno, a on se u normalu vraćao kasnije, kad premijera prođe. Jedno vreme je i predavao glumu i bio veoma posvećen mladim glumcima. U suštini je bio izuzetno dobronameran, obožavao ih je i tretirao kao mlade ptiće ispale iz gnezda koje treba nežno držati na dlanu. Bio je vrlo pravedan, umeo je da prepozna njihove talente, da ih forsira i preporuči režiserima sa kojima je radio. Nikad nije bio ljubomoran na nečiji talenat, shvatao ga je kao nešto dobro za esnaf i verovatno je to doprinelo da ga mladi zavole. Kad bi ga pozvali na svoje godišnjice, govorio je: “Moram, zvali me moji đaci. Nema smisla da ne odem.” Bio je istinit, iskren, prenosio je znanje, davao priliku, a u lascivnim scenama, koje je ponekad morao da odigra, ostajao je vrlo delikatan i uzdržan prema partnerkama, da ih ne bi povredio.

Pročitajte i Feđa Stojanović - Veliko zadovoljstvo za mali novac

ROBINZONI SA DUNAVA

Osim pozorištu i porodici, bio je veoma posvećen i pecanju, prirodi u Grockoj gde su imali kućicu.

- Godinama smo plovili Dunavom i letovali po zabačenim dunavskim adama i ostrvima. I to nam je veoma prijalo dok smo bili mlađi, a Zoja mala. Zanimljivo i divno iskustvo, bili smo kao Robinzoni. Kada smo ušli u ozbiljne godine u kojima nismo mogli tek tako da skočimo u čamac, da ga pridržimo i privežemo, smirili smo se u kućici na brdu iz koje se vidi Dunav. Iako smo oboje mnogo voleli da u njoj provodimo vreme, sad žalim što nismo zajedno češće putovali. Nikad to nije mogao, stalno je imao predstave i premijere, odlazio je na turneje sa teatrom. Ponekad je na ta putovanja vodio i Zoju, za nju je bio doživljaj da vidi Brione, recimo, kad je radio predstavu sa Radetom Šerbedžijom. Bila mi je velika želja da odemo zajedno u Prag i planirali smo to, ali nije nam se dalo. Užasno će mi nedostajati. Zoja ide dalje, uskoro će postati majka, dobiće kćerkicu kojoj smo porodičnim konsenzusom dali ime Vida i biće joj lakše. Naravno, tata je tata i ta figura uvek će biti u njenom sećanju, ali moj život će se promeniti. Ni to nije strašno, najgore je što Feđe nema. Moram pronaći način da nastavim dalje. Dugujem mu to. Vreme će sve to verovatno postaviti na bezbedno mesto, a i život te nekako povuče, neizvestan je. Ali praznina je ogromna, nenadoknadiva.