Umoran sam: Šta je Manda govorio nekoliko meseci pre smrti

Nekoliko meseci pre poslednjeg izlaska na scenu, priznao mi je kako je umoran. Radio je između 12 i 16 sati dnevno kao upravnik Pozorišta “Boško Buha”, a uveče bi istrčao na svoj omiljeni teren, na neku od pozornica beogradskih teatara. Sebi je zadao ozbiljan zadatak: nameravao je da u potpunosti, skoro iz temelja, renovira scenu potorišta na Trgu Republike. Dok me je sprovodio kroz uske hodnike u kojima smo se sudarali s majstorima različitih specijalizacija, delovao je entuzijastično, gotovo euforično. Objašnjavao mi je kako se svakodnevno viđa s ljudima kojim mu obećavaju pomoć, ali da malo šta od te pomoći se realizuje.

Marina Lukić / Gloria

- Umoran sam. Ne pamtim više s kim treba da se vidim. Anastasia (Anastasia Mandić, supruga prim. aut,) beleži moje obaveze. Da nije nje ne znam ni gde bih pošao, ni gde bih stigao. Imam kredit za stan koji me tera da prihvatim svaki posao koji mi se ponudi. Lako bi mi bilo da samo upravnikujem i igram za svoju dušu - izjadao mi se u svojoj upravničkoj kancelariji.

To je bio naš poslednji susret. Izašao sam iz zgrade koju je za dečije pozorište obezbedila Nušićeva kćerka Gita Nušiš Predić još 1938. godine, nesvestan da se preda mnom i pred celom Srbijom odvija drama čoveka koji je započeo svoje zidanje Skadra na Bojani.

Gloria Arhiva

Nekoliko meseci kasnije, dok sam sa svojim timom zatvarao novi broj Glorije, pozvao me je kolega i upitao da li sam čuo da je Manda preminuo. Umro je na sceni. Izašao je pred publiku i njegovo dobro srce više nije imalo snage. Bio je 15. jun. I prošlo je već pet godina.