Slađana Milošević: Život posle bolnice nije isti
25.07.2021 19:30
U prvoj ispovesti posle izlaska iz bolnice u kojoj je više od dvadeset dana bila na granici života i smrti, muzičarka Slađana Milošević otkriva kako joj je snažan duh pomogao da prevaziđe najveži zdravstveni izazov i istiće da je posle upešnog oporavka već zakazala nastupe po Srbiji
Muzičarka Slađana Milošević (65) uspešno se oporavlja posle tronedeljnog boravka u bolnici i već je zakazala nekoliko nastupa za avgust. Žena koja već decenijama intrigira javnost ne samo muzikom nego i stavovima i izgledom za Gloriju otkriva kako se sa bolešću nosi stoički, da za nju nema nerešivih situacija i zašto je u životu uvek, uprkos svemu, nepopravljivi optimista.
Pročitajte i Slađana Milošević o boravku u bolnici - pogoršanje je nastalo naglo i neočekivano
Uprkos teškom zdravstvenom iskušenju, stiče se utisak da niste izgubili optimizam.
- Ne, naravno. Ipak je moje obrazovanje u oblasti medicine i psihologije važno jer razumem procese koji se dešavaju u ljudskom biću. I kako ih razumevam, spontano ih primenjujem na sebe. Nikada ne paničim. Mislim da čovek mora da bude izbalansiran na taj način, da bude u miru sa svime što mu dolazi u susret, da to što mu se događa shvati racionalno, jer jedino tada može imati dobru odbranu. Ako ste nepripremljeni i panično doživljavate promene, onda nećete biti spremni ni da se dobro odbranite. Zato je u mom životu uvek bio zakon imati telo koje će biti uvek spremno, dovoljno navežbano, snažno i sposobno da može da se odbrani od svake okolnosti. Ljudi koji su u dobrom stanju lakše podnose nedaće.
Kako prevazići bol ili naučiti živeti s njim?
Pročitajte i EKSKLUZIVNO - Slađana Milošević nakon operacije
- Sve svoje unutrašnje resurse treba imati spremne i samog sebe trenirati, čistiti iznutra. I jačati, sticati što višu svest o procesima koji se odvijaju u nama i oko nas. Prihvatati život onakvim kakav jeste, imati ciljeve, ali ne maštati preko granica ostvarivog. Treba biti uvek jedan korak ispred, stepenicu više od onog što znamo da realno možemo, to mora da se ostvaruje i to nam i daje snagu. Ovo je jedan od modusa. Čime bol još može da se prevaziđe? Osim racionalnim razumevanjem našeg postojanja i stvarnosti, može se prevazići i običnim treningom. Desenzibilizacijom, tako što ćemo prihvatati civilizaciju i sve njene nevolje koje nam unosi u život, jer koliko god nam donosi koristi, toliko nam poklanja i nevolja. Treba se adaptirati na novi svet. Mi živimo na planeti sa klimom koja se sve teže podnosi i time izaziva velike promene u nama, i fizičke i psihičke. Treba biti daleko izdržljiviji nego što smo nekada bili. Život posle nedaća nikad ne biva kao ranije, nosite traumu sa sobom, jer je ona spremna da se ponovo pojavi, što je i suština traume. Prepoznaje se i pojavljuje u trenucima kad zaliči na nešto što smo već doživeli i uvek treba biti spreman. Ipak sam poreklom iz jednog genetskog pula koji je borben i ratnički i u mojoj familiji, a i u mojoj prošlosti, vekovima su svi bili ovakvog sastava. Jednostavno, mi smo stoici, spremno se nosimo sa nedaćama.
Ceo intervju pročitajte u našoj Gloriji!
Komentari. (0)