Slađana Milošević: Život posle bolnice nije isti

Autor:

25.07.2021 19:30

Foto:

Foto:

U prvoj ispovesti posle izlaska iz bolnice u kojoj je više od dvadeset dana bila na granici života i smrti, muzičarka Slađana Milošević otkriva kako joj je snažan duh pomogao da prevaziđe najveži zdravstveni izazov i istiće da je posle upešnog oporavka već zakazala nastupe po Srbiji



Muzičarka Slađana Milošević (65) uspešno se oporavlja posle trone­deljnog boravka u bolnici i već je zakazala nekoliko nastupa za avgust. Žena koja već de­cenijama intrigira javnost ne samo muzikom nego i sta­vovima i izgledom za Gloriju otkriva kako se sa bolešću nosi stoički, da za nju nema nerešivih situacija i zašto je u životu uvek, uprkos svemu, nepopravljivi optimista.

Pročitajte i Slađana Milošević o boravku u bolnici - pogoršanje je nastalo naglo i neočekivano

Jakov Simović

 

Uprkos teškom zdravstvenom iskušenju, stiče se utisak da niste izgubili optimizam.

- Ne, naravno. Ipak je moje obrazovanje u oblasti medicine i psihologije važno jer razumem procese ko­ji se dešavaju u ljudskom biću. I kako ih razumevam, spontano ih primenjujem na sebe. Nikada ne paničim. Mislim da čovek mora da bude izbalansiran na taj na­čin, da bude u miru sa svime što mu dolazi u susret, da to što mu se događa shvati racionalno, jer jedino tada može imati dobru odbranu. Ako ste nepripremljeni i panično doživljavate promene, onda nećete biti spre­mni ni da se dobro odbranite. Zato je u mom životu uvek bio zakon imati telo koje će biti uvek spremno, dovoljno navežbano, snažno i sposobno da može da se odbrani od svake okolnosti. Ljudi koji su u dobrom stanju lakše podnose nedaće.

Kako prevazići bol ili naučiti živeti s njim?

Pročitajte i EKSKLUZIVNO - Slađana Milošević nakon operacije

Jakov Simović

 

- Sve svoje unutrašnje resurse treba imati spremne i samog sebe trenirati, čistiti iznutra. I jačati, sticati što višu svest o procesima koji se odvijaju u nama i oko nas. Prihvatati život onakvim kakav jeste, imati ciljeve, ali ne maštati preko granica ostvarivog. Treba biti uvek je­dan korak ispred, stepenicu više od onog što znamo da realno možemo, to mora da se ostvaruje i to nam i daje snagu. Ovo je jedan od modusa. Čime bol još može da se prevaziđe? Osim racionalnim razumevanjem našeg postojanja i stvarnosti, može se prevazići i običnim tre­ningom. Desenzibilizacijom, tako što ćemo prihvatati civilizaciju i sve njene nevolje koje nam unosi u život, jer koliko god nam donosi koristi, toliko nam poklanja i ne­volja. Treba se adaptirati na novi svet. Mi živimo na pla­neti sa klimom koja se sve teže podnosi i time izaziva velike promene u nama, i fizičke i psihičke. Treba biti daleko izdržljiviji nego što smo nekada bili. Život posle nedaća nikad ne biva kao ranije, nosite traumu sa so­bom, jer je ona spremna da se ponovo pojavi, što je i su­ština traume. Prepoznaje se i pojavljuje u trenucima kad zaliči na nešto što smo već doživeli i uvek treba biti spre­man. Ipak sam poreklom iz jednog genetskog pula koji je borben i ratnički i u mojoj familiji, a i u mojoj prošlo­sti, vekovima su svi bili ovakvog sastava. Jednostavno, mi smo stoici, spremno se nosimo sa nedaćama.

 

Ceo intervju pročitajte u našoj Gloriji!

Komentari. (0)

Loading