Čudesan put Roberta Redforda: Uvek sam osećao da mi je smrt za petama

Mnogo pre nego što je bilo moderno boriti se za zaštitu prirode i podizanje ekološke svesti, Robert Redford je bio na čelu pokreta koji je glasno govorio o uništavanju planete, globalnom zagrevanju, korišćenju zelene energije. On je decenijama u odboru Saveta za odbranu prirodnih resursa; pomogao je u smanjenju emitovanja štetnih gasova u atmosferu tako što je insistirao da se u protokole uključi Sovjetska akademija nauke; na Institutu Sandens, koji je osnovao 1978, a iz koga je tri godine kasnije proistekao filmski festival Sandens, zvanično utočište nezavisnih kinematografskih stvaralaca, često organizuje skupove posvećene različitim eko temama; svoje ime i novac poklonio je rezervatu za divlje životinje u Juti. Ovo je kratki spisak aktivizma jedne od najprepoznatljivijih filmskih zvezda u poslednjih pola veka. I uz sve to, uvek je nasmejan kao da reklamira pastu za zube.

Pročitajte i Još jedno "zbogom" - Robert Redford se povlači sa Sandensa

Getty Images

Još pre više od trideset godina Robert je znao šta znači globalno otopljavanje, čemu danas svedočimo pokušavajući da se adaptiramo na najtoplije leto od kada se vrše merenja temperature mora i vazduha.

- Šta može biti važnije od zaštite prirode? S vremenom sam postao radikalniji u svojim stavovima, što smatram prirodnom reakcijom na odsustvo reakcije i akcije ljudi, pre svega političara, koji donose odluke. Prisustvovao sam konferenciji u Denveru 1989. godine na kojoj su dva naučnika iznela činjenicu da temperatura na Zemlji raste. Nazvali su to globalno zagrevanje. Objasnili su šta će se dogoditi ako zanemarimo ovu pretnju. Znao sam da govore istinu. To je bio moj trenutak buđenja. Shvatio sam da se nešto mora uraditi, da se mora delovati brzo - objasnio je za magazin Rolling Stone svoje razloge za ekološki aktivizam.

Pročitajte i Robert Redford - Plašio sam se imidža plavokose muške starlete

Getty Images

I mada je pre tri godine najavio tehničko povlačenje iz filmske umetnosti rečima da više neće glumiti i režirati, danas više nije toliko siguran u ispravnost te svoje odluke.  

- I u mom slučaju se potvrdila izreka nikad ne reci nikad. Ne znam šta će se desiti u nastupajućem periodu. Možda me neka priča isprovocira, ko zna.

GAĆICE PUTUJU POŠTOM

Dok je pre neki dan proslavljao 85. rođendan, šarmantno je konstatovao kako ga danas ispunjavaju “dobra šetnja i čašica dobre tekile”.

- Kad te u 85. dobro služe noge i glava, ne možeš biti nezadovoljan - kaže “zlatni dečko” Holivuda Robert Redford, koji, kao malo ko drugi, zahvaljujući kritici političkog establišmenta, predstavlja najveći simbol anti-Holivuda.

Pročitajte i Robert Redford - Odlazak u penziju sa stilom

Getty Images

Iako ne pripada grupi glumaca koji beže od foto-aparata i diktafona kao đavo od krsta, ponajviše zbog Instituta Sandens iz kog je proistekao filmski festival Sandens na kome je u protekle četiri decenije afirmisana armija nezavisnih kinematografskih stvaralaca, o životu Roberta Redforda malo se zna. I to malo je ono što on želi da se zna. Iz njegovih autorizovanih biografija može se saznati sve o njegovim ulogama, odnosu prema glumi i režiji, ali gotovo ništa o ljubavnom životu, pa tako ispada da je, uprkos tome što su mu na vrhuncu slave mnoge žene poštom slale gaćice i brusthaltere pa je komotno mogao da otvori prodavnicu donjeg rublja, posteljinu gužvao s jednocifrenim brojem dama. U tu priču je teško poverovati ako se ima na umu da je još jedan srcolomac i njegov ispisnik, Voren Biti, priznao da je spavao sa više od 12.000 žena.

U životu nekadašnjeg seks-simbola nije bilo seks-skandala. Sve je uvek radio diskretno i s merom, pa javnost nije upoznata s njegovim bračnim i vanbračnim pikanterijama. Kako je uvek bio ćutljiv kad su posredi intimne stvari, ne treba da čudi što je medijima trebalo gotovo deset godina da otkriju kako se razveo od prve supruge.  

Pročitajte i Robert Redford i Džejn Fonda dobitnici Zlatnog lava za životno delo - Među nama ima ljubavi, ima neke veze

Profimedia

Redfordovo detinjstvo nije bilo idilično. Rodio se u Santa Moniki, pre nego što su se njegovi roditelji Marta Hart i Čarli Redford venčali. Zbog anemičnosti majke, Čarls Robert Redford se tri dana borio za život posle rođenja. Dok je tata radio po 14 sati dnevno kao raznosač mleka, majka je postala centar dečakovog sveta. Naučila ga je da crta, čita i vozi kad mu je bilo svega osam godina. Na njeno insistiranje upisao je jednu od poštovanijih srednjih škola u Los Anđelesu, u kojoj se nije isticao u učenju, za razliku od sporta u kom je postizao odlične rezultate. Kako je bio omiljen među devojčicama, zapao je za oko latino bandi koja ga je često maltretirala i tukla, a jednom i naterala da skoči sa krova škole kako bi dokazao da je muško. Taj “podvig” umalo ga je koštao života.

U starijim razredima i sam se pridružio lokalnoj bandi Baroni i u svoj CV upisao još nekoliko “podviga”: krađa piva iz prodavnice i provala u napuštene kuće u kojima se kasnije opijao. Zbog dobrih rezultata u gimnastici, dobio je stipendiju za univerzitet, na kome se zadržao svega dve godine. Razlozi su bili brojni, ali osnovni je smrt majke Marte 1955. Izgubio je tačku oslonca što ga je odvelo u alkoholizam. Nije se treznio mesecima.

- Njena smrt izgledala mi je kao strašna nepravda, ali na neki način dala mi je slobodu da krenem dalje - naveo je piscu Majklu Finiju Kalanu u biografiji jednostavnog naslova “Robert Redford”, priznavši da je tada sanjao o slikarskom, a ne o glumačkom pozivu.

- Nisam hteo da postanem glumac, nego Modiljani - kaže Redford, koji je nakon što su ga izbacili s fakulteta, nadahnut Henrijem Milerom i bitnicima, otišao u Evropu.

Pročitajte i Robert Redford - Ipak nije kraj

Getty Images

Neko vreme studirao je slikarstvo u Parizu, a zatim u Firenci slikao, učio o umetnosti i pušio “20 sati na dan”, pritom gladujući, tako da je izgubio više od 20 kilograma.

Jednog dana, gledajući se u ogledalu, počeo je da halucinira i učinilo mu se da ne vidi svoj odraz.

- Krenuo sam da se smejem, a onda sam se rasplakao i nisam mogao da stanem. Nešto sasvim čudno se dogodilo. Moje staro ja je nestalo. Umrlo. Nakon te noći u Firenci više nisam bio ista osoba - priznaje Redford.

SUSRET SA SUDBINOM I NJUMANOM

Novi Redford vratio se 1958. u Los Anđeles, gde je iste godine upoznao devetnaestogodišnju mormonku Lolu van Vagenen koja mu je pomogla da se sredi i prestane da pije. Par se ubrzo venčao na brzinskom petominutnom obredu u Vegasu, jednako naglo i bez ceremonije kao nekad Robertovi roditelji. Potom su se preselili u Njujork gde je on, uz podršku supruge koja je prekinula studije i zaposlila se kako bi mogla da izdržava muža, nastavio da studira slikarstvo, ali se upisao i na glumačku akademiju.

Posle nekoliko manjih televizijskih i pozorišnih uloga, sreo se svojom sudbinom i 1963. postao zvezda u predstavi “Bosonogi u parku” na Brodveju. Da film i televizije crpe resurse iz teatra pokazalo se i na njegovom primeru. Nakon nekoliko zapaženih rola, 1969. angažovao ga je reditelj Džordž Roj Hil i upario sa Polom Njumanom u vestern klasiku “Buč Kasidi i Sandens Kid”. Posle tog filma više ništa nije bilo isto. Publika je bila očarana, naročito žene. Sam Redford je tada shvatio da će njegova spoljašnjost na ekranu biti važnija od svega ostalog, talenta, znanja, energije. Ali koliko god tokom karijere pričao da mu izgled nije bio bitan, to nije baš posve tačno kad se uzme u obzir da je zahtevao da se sve fotografije retuširaju pre objavljivanja, dok je film “Devojka koju sam voleo” dobio tokom snimanja 1973. nadimak “borba krupnih kadrova” jer su Robert i Barbra Strajsend zahtevali da budu snimani iz ugla iz koga deluju najlepše.

Pročitajte i Robert Redford - Umorio sam se od glume

Profimedia

Takođe, govorio je i da ne dopušta sebi da pređe liniju profesionalizma sa svojim partnerkama na filmskom platnu. Kad se šuškalo da je zaveo Natali Vud, odlučno je odbijao glasinu tvrdeći da mu je koleginica veoma privlačna, ali da među njima nema ničega. Brak sa Lolom je opstajao skoro tri decenije, uprkos teškim iskušenjima. Par je izgubio prvog sina Skota, koji je 1959, sa samo dva i po meseca, preminuo od sindroma iznenadne smrti u kolevci. Taj tragičan događaj je ponovo oterao Redforda u zagrljaj flaše, od koje se nije razdvajao naredne dve godine.

- Bilo je to zaista teško. Bili smo veoma mladi. Ja sam tek dobio prvi posao u pozorištu i nisam dobro zarađivao. Nismo znali ništa o iznenadnoj smrti novorođenčadi pa nam je preostalo samo da krivimo sebe. A to ostavlja ožiljak koji nikada ne zaceli do kraja - ispričao je Robert.

KAZNA ZA SLAVU

Novi potres su doživeli kad im se sedam nedelja pre termina, sa još nedovoljno razvijenim plućima, rodio drugi sin Džejmi. Tek posle mesec dana stanje mu se stabilizovalo, i potom je tokom celog života bio bolešljiv. Džejmi je takođe, poput oca, bio filmadžija i koosnivač Instituta Sandens. Preminuo je u oktobru 2020. u 58. godini od posledica kancera žučnih kanala.

Redford ima i dve kćerke, vajarku Šonu i glumicu Ejmi. U biografiji je priznao da ga izjeda griža savesti zato što mu se čini da su se njegovoj porodici dešavale grozne stvari kao kazna što je odabrao frivolnu glumačku profesiju koja mu je donela previše slave i novca. 

Pročitajte i Zbogom, Veliki Getsbi - U susret 82. rođendanu Robert Redford objavio tužnu vest

Getty Images

- Kao da me je stigla odmazda jer sam zaboravio na zdrav razum i odlučio se za ovaj lakomislen život. Tako sam na sebe navukao nesreću - izjavio je, dodavši kako mu je uvek delovalo da mu je smrt za vratom i da ga pritiska neka tama.

Malo svetlosti u tu tamu unela je njegova druga supruga Sibil Sagars. Posle razvoda od Lole 1985. bio je u vezama s kostimografkinjom Kejti O’Rir i brazilskom glumicom Sonjom Bragom, ali je tek sa Sibil uhvatio poslednji voz za sreću. Posle 13 godina veze, 2009, odlučio se na drugi brak. Venčali su se na intimnoj ceremoniji u Hamburgu.

Pročitajte i Počasni Zlatni lavovi za Džejn Fondu i Roberta Redforda

Getty Images

I u drugom braku živi povučeno, daleko od holivudskih žurki. Najveći deo godine je na svojim imanjima u dolini Napa u Kaliforniji i Provo Kenjonu u Juti. Tamo je još 1961. kupio 160 ari zemlje i sagradio kuću za sebe i Lolu, koja je rodom iz Jute. Kasnije, kad mu je novac dolazio u kesama i koferima, kupio je još hiljadu hektara i time sprečio nameru investitora da na tom mestu izgradi elektranu. Među prvima je uvideo značaj “zelenih” kilovata, pa je na sve tamošnje objekte ugradio panele za akumulaciju sunčeve energije. Svoje imanje nazvao je Sandens, po liku iz filma koji ga je proslavio i omogućio mu, uveren je, lagodan život kakav nije zaslužio.

U Juti, u Park Sitiju, osnovao je festival nezavisnog filma na kome su rođeni neki novi filmski junaci koji su svetsku kinematografiju učinili boljom i raznovrsnijom.