Jelena Gajšek tokom posete manastiru saznale je vesti koje će joj potpuno promeniti život

Pošto je nedavno ostala bez majke, doktorke Dragice-Gage Vasić, novinarka i autorka TV magazina „Stil“ Jelena Gajšek (47) navikava se na novu realnost. Suprug Aleksandar i deca, kćerke Anja i Teodora, i sin Andreja pomažu joj da kroz bolan životni period prođe sa što manjim ožiljcima. 

- Moja majka dr Dragica Vasić bila je kardiolog i internista.  Čitav svoj radni vek, koji je trajao četrdeset godina, provela je lečeći ljude, ali i u nepokolebljivoj hrišćanskoj veri, pomažući drugima ne samo kao lekar već i kao crkveni dobrotvor i snažan oslonac mnogim tužnim, bespomoćnim i napuštenim bićima – ističe Jelena I nastavlja: - Ceo život se usavršavala i radovala novim naučnim postignućima u medicine. Bila je spremna za carstvo nebesko, nije se bojala smrti i nikada nije žalila sebe već je bila pravi borac, heroj i pobednik. Preminula je u 73. godini od zastoja srca koji je nastao usled posledica korone. Mesec i po pre smrti konstatovano je da je kovid pozitivna. Sve je bilo pod kontrolom, lečila se u kućnim uslovima i dobijala adekvatnu terapiju. Situacija se potom naglo pogoršala, te je smeštena u bolnicu. Osobe koje su imunokompromitovane su najrizičnija grupa, a ona je to bila. 

Privatan album

Da je izgubila majku saznala je za vreme molitve u manastiru Tronoša.

- Iako vrhunski stručnjak u svojoj profesiji, živela je skromnim, monaškim životom i gajila poseban odnos prema sestrinstvima manastira Vavedenje i Tronoša. Božja volja je bila da sam u danu kada je prelazila iz fizičke u duhovnu realnost porodično posetila oba manastira. Usred liturgije stigla mi je vest o njenom mirnom odlasku, bez bola, nepostidno, baš onako kako je želela i za šta se Bogu molila. Tu vest koju sam  primila u molitvi, u manastiru, doživela sam kao božju volju i promisao.

Srce veliko kao planina

Ponosna je na majku koja  je bila požrtvavana i nesebična.

- Moja porodica i ja smo se potrudili da učinimo sve što je u našoj moći. Bila je u najsigurnijim lekarskim rukama, uživala u hrabrosti mladih kolega, u najsavremenijoj opremi i do samog kraja pomagala u lečenju i odabiru terapija za pacijente koji su s njom delili bolničke dane. Umela je da otkloni čoveku bol i muku i učini mu život lakšim i lepšim. Bila je jedan od naših najboljih kardiologa i dijagnostičara. U svom radnom veku nije imala pogrešnu dijagnozu. Spasila je na stotine života. Radila je i u Africi, a karijeru je započela u Hitnoj pomoći. I kada je otišla u penziju stizali su pozivi kolega iz bolnice koji su tražili njeno stručno mišljenje. Jedino je od Gospoda tražila pomoć kroz svakodnevne molitve, ali ne za sebe i svoje zdravlje već za svoju decu, unuke i za sve koji pate. Nije se plašila smrti iako joj je nekoliko puta bila nadomak. Tri puta je imala kancer. I tada je sa onkološkog odeljenja gde je primala terapiju, odlazila na kardiologiju, sa stalkom za infuziju koju je primala, da poseti svoje pacijente. Znala je i verovala da je Hristovim rođenjem i vaskrsenjem smrt izgubila poslednju reč. Bila je posvećena crkvi i porodici i živela uvek u službi drugih. Ispunila je maminu poslednju želju.

Pročitajte i Jelena Gajšek: Porodično putovanje u meste gde se sreća meri osmehom

Privatan album

 

- Mama je imala veliku strast prema putovanjima i obišla je mnoge svetske gradove i gotovo sve kontinente. Iako su joj ostale uplaćene turističke ture za Španiju i Kapadokiju, ona je svoju najveću želju ispunila odlaskom u Jerusalim. Po njenoj želji i sahranjena je u beloj hrišćanskoj haljini osvećenoj u reci Jordan.