Heroj ili antiheroj: Vudi Alen proslavlja 86. rođendan
30.11.2021 13:26
Američki režiser, scenarista i glumac Vudi Alen, vlasnik četiri Oskara proslavlja 86. rođendan
Ni u devetoj deceniji nema mira: nedavno je završio snimanje novog filma, aktivno nastupa po njujorškim džez klubovima, a sa trećom suprugom, tri i po decenije mlađom Sun-Ji Previn, s kojom ima dvoje usvojene dece i veliku traumu zbog optužbe da ju je zaveo dok je bila maloletna, pronašao je spokoj i mir.
- Nikada ne gledam ponovo svoje filmove. Vidim ih jednom kad ih završim i to je to. “Take the Money and Run” snimio sam 1968. i nikad posle toga ga nisam pogledao. Isti je slučaj i sa drugima - izjavio je Vudi Alen za vreme održavanja Kanskog filmskog festivala 2016, dodavši da bi zadržao od šest do osam svojih filmova, dok bi sve ostale, njih pedesetak, izbrisao bez znaka žaljenja.
Pročitajte i Ušuškani uz toplu čokoladu - Evo šta predlažemo da gledate ovog vikenda (video)
Ako se analizira njegov umetnički, socijalni, pa i ljubavni opus, stiče se utisak kako je celog života izbegavao da gleda preko ramena ili u retrovizor. Ono što se ne može ispraviti ne zanima ga previše. Mada je napunio 86 godina, američki režiser, scenarista i glumac Vudi Alen deluje kao neko ko ima još mnogo toga da ispriča. Sudeći po dugovečnosti njegovih direktnih predaka, majka Neti preminula je u 96. a otac Martin u 101. godini, nije isključena mogućnost da u narednim decenijama snimi još neki film koji će kritičari, u koaliciji s publikom, smestiti među klasike sedme umetnosti.
Do ozvaničenja veze sa 35 godina mlađom Sun-Ji Previn i optužbi bivše partnerke Mije Farou da je pored Korejke nepristojno dodirivao još jedno njeno usvojeno dete, Vudi Alen je važio za duhovitog tipa sa smislom za intelektualni humor koji je otvoreno u svojim filmovima opisivao sebe, vlastite strahove i komplekse. Zbog toga je većini delovao bezazleno, gotovo nesposobno za bilo koju vrstu zavođenja, kamoli onog u kome će osvojiti tri i po decenije mlađu Sun-Ji.
Mija Farou nije birala mesto, vreme i reči kako bi od bivšeg supruga napravila monstruma. Tabloidi su se naslađivali, bio je to sočan materijal kojim su punili naslovnice u prvoj polovini devedesetih. Ipak, posle brojnih ročišta, ekspertiza stručnjaka, odbačene su optužbe protiv Alena za zavođenje maloletne osobe jer je Sun-Ji u vreme početka njihove romanse imala 21 godinu.
- Ja nisam njen otac niti očuh. Ja zapravo nikad nisam živeo u zajednici s Mijom. Nikada u životu nisam spavao u Mijinom stanu - izjavio je režiser u intervjuu za magazin Time u avgustu 1992.
Ubrzo se suočio i sa optužbom da je imao “nedozvoljeni kontakt”, ma šta to značilo, sa još jednim usvojenim detetom Mije Farou - Dilan Saliven Farou. Devojčici je bilo sedam godina kad je kućepaziteljka Mijine kuće u Konektikatu rekla da je zatekla Vudija kako drži glavu u Dilaninom krilu i da ona nije imala gaćice ispod haljine. Alen je oštro demantovao navode, nazvavši ih “nerazumnom i strašno štetnom manipulacijom nevine dece zbog osvetoljubivih i samoživih motiva”. Zatim je pokrenuo postupak u Vrhovnom sudu u Njujorku za dobijanje potpunog starateljstva nad Mijinim i njegovim biološkim sinom Ronanom Sačelom, kao i nad dvoje usvojene dece, kćerkom Dilan i sinom Mozizom. U martu 1993. šestomesečna istraga Klinike za seksualno zlostavljanje dece bolnice Jejl Nju Heven završena je zaključkom da Dilan nije bila seksualno napadnuta.
Pročitajte i Povratak na mesto uspeha - Posle optužbi Vudi Alen u Španiji snima novi film
Bez obzira na to što je sudski dokazano da ništa nedolično nije radio, Vudi Alen je od devedesetih blago prezren u javnosti, posebno u filmskoj, njegova ostvarenja se više ne dočekuju s divljenjem kao nekada, uprkos tome što je u poslednje dve i po decenije snimio nekoliko izuzetno kvalitetnih poput “Moćne Afrodite” i “Ponoći u Parizu”.
Rođen kao Alan Stjuart Konigsberg 1. decembra 1935. u Bruklinu, u porodici jevrejskih iseljenika iz Austrije i Litvanije, nije imao srećno detinjstvo. Bekstva od čestih roditeljskih svađa praćenih vikom i ružnim rečima završavao je na stepeništu zgrade u kojoj je živeo, stvorivši imaginarni svet u kome je zamišljao kako izgovara šale pred punom salom ljudi. Neke od matrica muško-ženskih odnosa između svojih roditelja kasnije je eksploatisao kao stendap komičar i u svojim filmovima.
U školi nije blistao. Bejzbol mu je bio mnogo interesantniji od geografije i biologije, a mađioničarski trikovi su mu doneli kratku slavu u srednjoj školi. Kao petnaestogodišnjak počeo je da zapisuje šale i fore i da ih uredno šalje tada popularnim TV voditeljima i lokalnim zabavljačima po stendap klubovima. Kad je napunio 17, zakonskim putem promenio je ime u Hejvud Alen, iz čega je ubrzo nastala skraćenica Vudi Alen. Posle srednje škole upisao je dva-tri univerziteta u potrazi za oblašću koja će ga dovoljno zanimati da joj pokloni naredne tri-četiri godine. Radije je čitao ono što ga je interesovalo nego što je sedeo u amfiteatrima.
- Nikada nisam voleo da čitam knjige. Ne vidim ništa uzbudljivo u tome. Čitao sam samo onda kad sam morao. Celog života su mi zanimljiviji stripovi nego knjige - otkrio je Vudi u razgovoru za Hollywood Reporter.
Scenarista Ejb Barouz, kome su se mnogo sviđale Alenove šale, preporučio ga je Sidu Sizaru i Filu Silversu. To je bila prečica do uspeha. Ubrzo je dobio posao u televiziji NBC, u sektoru za razvoj programa. Imao je tek 19 godina i nedeljnu platu od 25 dolara. Bio je veoma produktivan i vredan. Na posao je dolazio prvi i osim pauze za kafu nije napuštao kancelariju. Njegova dnevna rutina bila je da piše 15 sati. To je zadivilo i televizijske velikane kao što su Dik Kavet i Bob Houp, koji ga je nazvao “polugenijem”. Njujorkom se pronela vest da postoji klinac koji svojim smislom za humor obojenim ironijom može da zasmeje svakoga.
Pročitajte i Kejt Vinslet osudila je moćnike koji zloupotrebljavaju svoj položaj radi zadovoljstva!
- Ništa me ne čini srećnijim od stavljanja papira u pisaću mašinu. I ne mogu dočekati da vidim rezultat - govorio je Vudi krajem pedesetih.
Shvativši da poseduje komediografski talenat, a u želji da što više novca koji je donosio drugim komičarima i televizijama završi u njegovom džepu, početkom šezdesetih počeo je da gradi karijeru po stendap klubovima. Zapravo, dao je novo značenje stedap komediji. Do Alenove pojave pod stendapom su se podrazumevali muzičko-zabavni sadržaji u njujorškim klubovima. Od trenutka kad je on stao na pozornicu i 45 minuta pričao ironične i crnohumorne šale na različite, ali svima bliske teme stendap je dobio oblik kakav je zadržao do današnjih dana. Iako je imao groteskni izgled, osim što je nizak i velikog nosa, u to vreme nosio je naočare sa staklima debljine dna kafanske krigle, brzo je postao omiljen među Njujorčanima. Publici se obraćao suptilno, gotovo tiho, pravilno akcentujući reči, što mu je donelo status intelektualca među stendaperima.
U drugoj polovini šezdesetih na Brodveju su izvedene dve njegove drame, “Don’t Drink the Water” i “Sviraj to ponovo, Sem”, koja mu je donela slavu i ljubav s glavnom glumicom u komadu Dajanom Kiton.
Pročitajte i Nakon optužbi za seksualno zlostavljanje - Vudi Alen povukao neočekivan potez
- Bio je neodoljiv. Nije imao ambiciju da nekoga zadivi. Činilo mi se čak da me je ignorisao. Ludo sam se zaljubila u njega - otkrila je Dajana Kiton mnogo godina kasnije.
U tom periodu života Vudi se razveo od druge supruge Luize Laser kako bi se u potpunosti posvetio novoj partnerki. S prvom suprugom Harlen Rozen bio je u braku tri godine. Kad su se venčali 1956, on je imao 20, a ona 17 godina.
Od najranije mladosti voleo je film i znao je da će se kad-tad steći uslovi da se oproba kao reditelj. Posle neuspeha debitantskog ostvarenja “What’s Up, Tiger Lily”, s drugim filmom “Take Money and Run” skrenuo je na sebe pažnju publike i kritike. Ipak, morao je da sačeka još neko vreme, sve do 1977. i filma “Annie Hall”, da bi celom svetu pokazao koliko zna i može. Zapravo, da je potpuni genije. Film je dobio četiri Oskara, uključujući dva koja su pripala Vudiju Alenu - za najbolju režiju i za najbolji originalni scenario. Narednim filmom “Menhetn” iz 1979. utvrdio je status kinematografskog maga.
Pročitajte i Vudi Alen demantovao optužbe, ali Holivud neumoljiv - Zvezde okreću leđa slavnom reditelju
Početkom osamdesetih otpočeo je romansu s Mijom Farou, ali nastavio je da snima odlične filmove. “Hannah and Her Sisters”, “The Purple Rose of Cairo” i “Zelig” samo su neki od naslova koji su stekli kultni status među filmofilima. Devedesetih je napravio korak više i iz Njujorka, u kojem je bila smeštena radnja svih njegovih filmova, iskoračio do Kalifornije i Evrope. Počeo je da istražuje i druge žanrove, pa je dramama i komedijama pridodao i mjuzikl “Everyone Says I Love You” iz 1996. Naredne, 1997. venčao se sa Sun-Ji Previn, što mu je, po sopstvenom priznanju, donelo spokoj i stabilnost.
- Pružila mi je divan i stabilan život kod kuće. S njom imam partnerski odnos i njen doprinos svemu što sam radio je ogroman - rekao je Alen o svojoj trećoj supruzi, s kojom je usvojio dvoje dece.
Premda njegovi vršnjaci hrane golubove po Central parku, Vudi je veoma živahan, ali ne gleda filmove kao nekad.
Pročitajte i Vudi Alen optužen za zlostavljanje pastorke - Režiser tvrdi da se radi o uroti majke i ćerke
- Ne idem u bioskop, ne pratim popularne serije. Nemam vremena za to. Najčešće izađem na večeru s prijateljima, a kad se vratim kući, nemam snage ni za šta drugo osim da pogledam poslednju četvrtinu utakmice Niksa ili završnicu meča Jenkisa.
S Mijom Farou se nikada nije sreo posle afere iz devedesetih, za razliku od Dajane Kiton s kojom je u bliskim prijateljskim odnosima. Kao otac petoro dece, četvoro usvojene, trudi se da ispuni njihove snove.
Ironično deluje, ali Vudi Alen ne upotrebljava računar, iako mu internet donosi veliki novac, samo za film “Café Society” zaradio je 15 miliona dolara putem Amazona.
- Nemam pojma o tim stvarima. Nikad nisam dobio ili poslao imejl. Koristim mobilni, ali samo za pozive. Moj asistent mi je na telefonu snimio mnogo džez muzike koju puštam dok vežbam klarinet u prirodi - otkrio je za Hollywood Reporter.
Komentari. (0)