Potresne slike: Slavna srpska glumica redovna korisnica narodne kuhinje

Društvenim mrežama nedavno su krenule da kruže fotografije supruge premiunlog filmskog reditelja Živka Nikolića, Vesne Pećanac, koje su pokrenuležustru raspravu o tretmanu glumaca u penziji.

Naime, jedan od korisnika pomenutih mreža objavio je niz fotografija uz konstataciju: - Redovna korisnica kuhinje Verskog dobrotvornog starateljstva. Da li prepoznajete ženu na ovim fotografijama - Upitala je jedna od korisnica mreža svoje pratioce.

Pročitajte i Vesnu Pećanac udario automobil: U bolnici saznala da ima i koronu

Na fotografijama je bila, pretpostavićete, Vesna Pećanac, zavijena u maramu s tužnum izrazom na licu.

Uprkos činjenici da se Vesna ostvarila u brojnim ulogama kako na filmu i televiziji, tako i na daskama koje život znače. Bila je udata za poznatog reditelja, Živka Nikolića, no nakon njegove smrti njen život pretvorio se u pravi pakao.

- U vreme bombardovanja Živko je iščileo. Osetila sam ogroman bol, preveliku tugu. Jedan sin otišao je da se monaši. Rekao je: “Meni su svi bedemi srušeni”. Ostala sam da zurim u zid, pala u depresiju. Nekada smo bili velika, vedra, složna i mnogoradna porodica... Nisam mogla da igram, zatražila sam penziju. Posao komičara je da daruje radost ljudima, a ja nisam više imala radosti. Penzija - sedam hiljada dinara. Bili smo gladni. Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memoriju. Jedna milosrdna šefica u samousluzi u blizini kuće godinama nam je hranu davala na kredit, volela je Živkove filmove. Još je bio živ. Sećam se da sam jednom dobila neki novac, i mogla da biram da li da odem na pijacu ili njoj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kružila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispričam Živku, a on mi kaže: Odigraj to na sceni. I to je život - ispričala je Vesna svojevremeno za "Novosti".

Boško Karanović

Na društvenim mrežama vrlo brzo počela je žustra rasprava o tretmanu glumaca u penziji, kao i načinu na koji se prema njima ophodi pozorište kada više nisu u stanju da aktivno doprinose istom, te se postavlja pitanje, da li su ovaj tretman zaslužili, te šta bi trebalo da se promeni kako do ovih, i sličnih situacija u budućnosti ne bi dolazilo.