Zla kob Laboratorije zvuka: Predrag Vranešević je umro pre dva dana, a njegov brat Mladen Bata se obesio

Predrag je preminuo 6. februara u 76. godini, a njegov 12 meseci mlađi rođeni brat Mladen Bata je oduzeo sebi život vešanjem 2006. Donosimo vam malo poznatu priču o braći Vranešević i Laboratoriji zvuka.

Jedan od najkreativnijih srpskih muzičara druge polovine dvadesetog veka Mladen Bata Vranešević oduzeo je sebi život u noći između četrnaestog i petnaestog jula 2006, u rodnom Novom Sadu, u pedeset devetoj godini. Iscrpljen višegodišnjom borbom s rakom odlučio je da sebi prekrati muke, što je, s obzirom na njegov vedar i borben duh, iznenadilo sve koji su ga poznavali. Poslednja ga je videla bivša supruga Dina Vranešević s kojom je proveo dvadeset najlepših godina i dobio dvoje divne dece.

Pročitajte Velika tuga: Preminuo Predrag Vranešević

Mateja Koković

Novosadska "femme fatale", žena koja ga celog života inspirisala, sedela je pored njega osam sati pre nego što se obesio. I posle razvoda očuvali su prijateljske odnose, viđali su se često i međusobno podržavali. Poslednji razgovor nije ukazivao na skori fatalan kraj, Dina nije mogla ni da nasluti šta će se dogoditi.

Vođa zabludelih talenata

Kao talentovan muzičar, s izrazitim smislom za avangardu i humor, Bata je stvorio veliki broj dela, različitih po žanru, intenzitetu i emociji. Sve što ga je zainteresovalo, pretvarao je u hit, nije bilo važno da li je u pitanju rokenrol, pozorišna, filmska, televizijska ili muzika za reklamu. Krajem šezdesetih svirao je u grupama "Falkon" i "Neoplanta", novosadskim odgovorima na "Siluete", "Nesalomive" i "Osvajače".

Početkom 1971. počeo je da radi u koprodukciji s godinu dana starijim rođenim bratom Predragom. Rezultate nisu dugo čekali. Iste godine su ostvarili prvi ozbiljniji uspeh kad su, na tekst Branka Andrića Andrle, napisali muziku za film "Zdravi ljudi za razonodu", reditelja Karpa Godine, za šta su nagrađeni na Festivalu kratkometražnih i dokumentarnih ostvarenja u Beogradu. U svom stanu su improvizovali studio i počeli da komponuju za radio, film, televiziju i pozorište.

Mateja Koković

Sa Želimirom Žilnikom su 1976. uradili muziku za predstavu "Gastarbajter opera", a iste godine i za film "Splav meduza". Brzo su se izborili za status vanserijskih kreativaca, autentičnih genijalaca s juga Panonije, čije note su davale specifičan šarm i jasno uobličenu poruku svakom delu ispod koga su potpisani. Nekoliko godina kasnije, 1978, osnovali su srpsku novotalsnu atrakciju, grupu "Laboratorija zvuka".

Njihov debitantski album "Telo" prodat je u tri stotine hiljada kopija, nekoliko desetina hiljada manje od "Bitange i princeze", po mnogima najboljeg ostvrenja "Bijelog dugmeta". Njihova pesma "Skakavac je zašao u rukavac" postaje megahit 1981. godine. U produkciji Mladena Vraneπevića snimili su drugi album pod nazivom "Duboko u tebi" 1982, četiri godine kasnije treći "Nevinost", a 1996. poslednji "Nema niđe te ljepote". Osim kvalitetnih kompozicija kao što su "Zaboravljena draga" ili "Duboko u tebi", koje su obeležile odrastanje generacija koje su formirale muzički ukus u prvoj polovini osamdesetih, Bata Vranešević je patentirao multimedijalni šou na konceratima.

Umesto uobičajne scenografije kojom su dominirali plakati grupe, instrumeti, pojačala i stativi mikrofona, "Laboratorija" je na sceni predstavljala živopisne ljude, koji su neupućenima više nalikovali na društvo sa seoskih vašara nego na muzičare-amatere. Tako su Bata i Peđa Vranešević u orbitu popularnosti vinuli Vilmoša Kauboja, Dušicu Ilić, poznatiju kao proročica Kleropatra, pionire srpskog bodibildinga Irenu i Petra Čelika. 

Mateja Koković

Iako je poznat pre svega po rokenrolu, Bata je komponovao za osamdesetak filmova i televizijskih serija, kao što su: "Strategija svrake", "Oktoberfest", "Original falsifikata", "Fore i fazoni", "Priče iz Nepričave", "Sekula i njegove žene". 

Bata Vranešević je bio duhovit, optimističan čovek, uvek spreman da pomogne. Brojnim muzičarima je pronašao posao, obezbedio honorar, a mnogi su dolazili kod njega da se posavetuju, jer su znali da njegovo znanje i iskustvo mogu da ih izvuku iz ćorsokaka. Imao je mnogo planova. Uprkos preranom odlasku, zahvaljujući obimnom opusu, braća Vranešević su obezbedila sebi ulaznicu u društvo muzičkih legendi.