Dan bola i tuge: Četiri godine bez Nebojše Glogovca

Čuveni glumac je iza sebe ostavio troje dece, sinove Miloša i Gavrila iz braka sa slikarkom Minom Glogovac i kćerku Sunčicu iz braka sa instruktorkom joge Milicom Šćepanović.

Pročitajte i Reči zbog kojih suze kreću same - Supruga Nebojše Glogovca čuva sećanje na voljenog supruga

Milica Glogovac

Rođen je 30. avgusta 1969. u Trebinju, u porodici sveštenika Milovana i krojačice Milene Glogovac. Sedamdesetih su se iz Trebinja preselili u Opovo, a zatim u Pančevo, gde je Nebojša završio osnovnu školu i gimnaziju. Potom je krenuo na studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali ih je napustio na drugoj godini i na nagovor Milenka Zablaćanskog, koji ga je upoznao u amaterskoj pozorišnoj trupi u Pančevu, upisao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

- Vuklo me je pozorište. Pokojni Milenko Zablaćanski me je nagovorio da pokušam. Meni nije bilo toliko važno da upisujem akademiju i da se glumom bavim ceo život. Bio sam zadovoljan što se njome bavim u amaterskom pozorištu u Pančevu. Milenko me je startovao i ajde, ajde, ajde, ohrabrio me da pokušam. On me je spremio za prijemni. Sve je to bilo kao da sam navođen a da nisam bio svestan svega što mi se događa - rekao je Nebojša Glogovac za portal 011.

Pročitajte i Od kumića najslađe - Kako Sloboda tepa ćerki Nebojše Glogovca

Foto: Jakov Simović

Prvu ulogu imao je nekoliko godina ranije. Tumačio je školskog druga Dragana Bjelogrlića u seriji “Bolji život” 1987. Poslednju je ostvario u serijalu “Nemanjići - rađanje kraljevine". U njemu je glumio Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje.

Bio je jedan od retkih dramskih umetnika koji su s velikim uspehom igrali na filmu, televiziji i u teatru. Otkad je 1996. postao stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u njemu je dočarao mnoštvo različitih karaktera. Spomenimo samo njegove najznačajnije predstave: “Sumnjivo lice”, “Hadersfild”, “Hamlet”, “Šine”, “Metamorfoze”, “Lutalica”.

 

PUT U LEGENDU

Tokom dve i po decenije duge karijere osvojio je mnogobrojna priznanja. Proglašen je Evropskim glumcem godine na Film festivalu u Italiji, 2017. godine. Dobio je nagrade za najboljeg glumca u filmu “Ustav Republike Hrvatske” na festivalima u Puli i Londonu kao i Gran pri na Filmskim susretima u Nišu. Među pozorišnim priznanjima izdvajaju se Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje u predstavi “Hadersfild” na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, Nagrada grada Beograda za filmsku umetnost, Nagrada “Miloš Žutić” i Nagrada “Branka i Mlađa Veselinović”.

Pročitajte i Supruga Nebojše Glogovca - Naša priča je bila lepa i čista

Antonio Ahel/ATAImages

Bio je kasni februar 2005. kad sam ga upoznao. Nedeljama su trajali pregovori oko intervjua. “Zašto baš ja? U predstavi ima mnogo dobrih glumaca”, pitao me nekoliko puta u predvečerje premijere “Hadersfilda” na Velikoj sceni JDP-a. Nisam odustajao. Upornost je, uz malo talenta i zanatskih postupaka, najpoželjniji novinarski saveznik. Našli smo se, a gde bi, u bifeu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojem je već imao ozbiljnu kolekciju aplauza za uloge u komadima “Bure baruta”, “Šine”, “U potpalublju”, “Molijer - još jedan život”... Ceo grad je pričao da se u JDP-u sprema nešto veliko, predstava generacije kojoj i ja pripadam. Gorčin mi je u bašti Likvida ispričao kako je došlo do saradnje s Britanskim kulturnim centrom i rediteljem Aleksom Čizholmom.

Kad sam ušao u bife, iz prve sam uočio Nebojšu Glogovca na levom krilu. Bilo je pusto. Pred njim samo pepeljara, a preko puta Sale šanker i Peca Ejdus. Prišao sam mu i predstavio se. Na licu nije imao osmeh. Pružio mi je ruku.

Pročitajte i Zbog ovih reči Žarka Lauševića naježićete se - Praznine su nenadomestive!

Saša Huzjak

Dva sata kasnije izašao sam iz JDP-a srećan zbog najmanje dva saznanja. Znao sam da imam dobar intervju i da je Nebojša kalibar glumca koji s punim pravom pretenduje da bude legitimna zamena Ljubi Tadiću i Bati Stojkoviću u stroju srpskih glumačkih veličina koje su silazile sa životne i pozorišne pozornice. Zid nepoverenja između dva neznanca srušili smo zajedničkim izborima: lozovačom i Crvenom zvezdom. Bez ustezanja pred neznancem, pritom i novinarom, naručio je lozu. Sledio sam ga. Zaustavili smo se na po četiri. Na rastanku smo se zagrlili kao drugari iza kojih je mnoštvo godina i zajedničkih avantura. Nije tražio autorizaciju teksta. Videli smo se još samo jednom, na ulazu zapadne tribine Zvezdinog stadiona. Bio je sa sinom Gavrilom. Pozdravili smo se kao najrođeniji. Imao je širok osmeh. Posle kratkog razgovora, rastali smo se. On je otišao u legendu, ja u muku da pišem o njegovom odlasku.