Boljni ožiljci slavnog reditelja: Život Dejana Mijača obeležili su odlasci supruge i kćerke

Proslavljeni srpski pozorišni reditelj Dejan Mijač preminuo je danas u Beogradu u 87. godini. Iza sebe je ostavio brojne predstave koje će biti slavljene kao neke od najboljih koje je imao srpski ali i jugoslovenski teatar a one koje je radio poslednjih decenija svoje aktivne karijere nažalost nisu stigle da vide njegova kćerka i supruga Ljiljana.

Pročitaj i - Veliki gubitak za Srbiju: Preminuo slavni reditelj Dejan Mijač

U jednom od intervju za Gloriju govorio je o gubicima i ožiljcima koji su mu ostali na duši.

Privatni album

Poseban odnos je imao prema pokojnoj supruzi Ljiljani.

- Upoznali smo se u Novom Sadu. Ja sam bio reditelj, ona balerina. Bili smo u braku 30 godina. Ljiljana je bila posvećena baletu, i u jednom trenutku, kad je shvatila da ne možemo imati i ona i ja karijeru a da ostanemo zajedno i imamo uspešan brak, dobrovoljno se lišila svoje i potpuno stala iza mene. Bila mi je velika i moralna i svaka druga podrška. Da nisam imao tu sigurnost koju mi je ona davala, mnogo toga ne bih postigao. Šta god da sam radio, imao sam slobodne ruke. Pošto je ona rano otišla, sigurno da joj se nisam odužio i nisam joj dao ni stoti deo onog što je trebalo. Ostao sam joj dužan, i zbog toga mi je krivo.

Privatni album

Njegova mlađa kćerka je izvršila samoubistvo, a za Gloriju je isprčao kako je podneli tu tragediju.

Privatni album

- To što se desilo nije moja, to je bila njena tragedija, a ja sam samo bio osuđen da budem svedok, i ništa više. Život se okreće i ide dalje. Ako mi je tako određeno, onda moram da nosim taj krst. Nije to lako, ali nosim ga. To je to, ne događa se meni ništa posebno u odnosu na druge ljude. Nisam neki izuzetak i nemam potrebu da zbog toga jadikujem. Ljudi su živeli i u konc-logorima, to je život. Nisam vaspitan, niti sam orijentisan da je život neka izvanredno lepa pojava, Čak ni da je neko takmičenje, već više da je neprijatna činjenica koju treba savladavati, pre svega radom. Te neprijatne okolnosti, i svoju ličnu nelagodnost zbog toga, treba pretvoriti u što veći broj trenutaka radosti i zadovoljstva.