Iskreno o šestogodišnjici smrti supruga: Sin Andrija ima dosta Mandinih osobina

Iako se trudi da glada napred, u budućnost, glumica Anastasia Anja Mandić često baci pogled preko ramena. Ta potreba je posebno izražena 15. juna, na dan kada je preminuo njen suprug Milorad Mandić Manda. Svesna činjenice da je imala privilegiju da deli dane sa pre svega dobrim i duhovitim čovekom, i savesnim ocem njihovog sina Andrije, pa tek onda istaknutim dramskim umetnikom, često razmišlja koliko bi se Milorad danas razmahao u TV i filmskim projektima i kako bi se adaptirao na novo vreme. Posle šest godina upoznala je zreli oblik tuge, do koga je trebalo stići magistralama i prečicama od kojih je svaka skrivala neko iznenađenje.

Pročitati i: Samo me gleda - Dirljiva fotografija Anje Mandić sa naslednikom

Privatan album

S kakvim osećanjima i sećanjima se srećete kada uđete u Ustanovu kulture “Vuk Karadžić” ili stanete na njenu scenu?

- Predstavu “39 stepenika”, u režiji Vlade Aleksića, koju izvodimo na sceni UK “Vuk Karadžić” sa predivnim kolegama Viktorom, Andrijom i Goranom, radila sam sa ogromnom ljubavlju i željom da napravimo dobar posao. To je bio veliki zadatak, budući da je isti komad veliki hit gde god da se igra. Uvek se posvetim samo sadašnjem momentu, jer kao i svaki čovek koji ide napred pokušavam da sklanjam stvari koje mi ne prijaju. Privatno ostavim ispred vrata i uđem da radim svoj posao, koji volim, i trudim se da stvorim čaroliju nekome ko je došao da gleda predstavu. Tu nema mesta za moje privatno osećanje. Tako je Milorad radio, ja sam to preuzela u amanet.

Koliko glumac Mandinog kapaciteta i sposobnosti transformacije nedostaje danas našoj filmskoj i serijskoj produkciji koja doživljava nezapamćenu ekspanziju?

- O tome često razmišljam. Milorad je bio glumac velike transformacije, koji je umeo jednako vešto da kreira likove i u dramskim i u komičnim ulogama. Zaista mislim da bi mogao da se nađe u svim podelama. Toliko je kvalitetnih serija i filmova izašlo da ponekad čak i zamišljam kako bi on nešto odigrao. Verujem da bi rado sarađivao i sa mladim i sa već afirmisanim kolegama. Strašno je voleo svoj posao, a i ime mu Milorad. Milo mu je bilo da radi, i upošljavao se čak i onda kad je mogao da se odmara.

Pročitati i: Studentski dani - Anja Mandić podelila fotku staru 27 godina

Jelena Jovanov

Da li bi se snašao u današnjem vremenu?

- Teško pitanje. I da i ne. Nervirao bi ga sigurno deo stvarnosti gde su idoli deci isključivo ljudi sa društvenih mreža i jutjuberi. I ta instant popularnost gde se neke vrednosti namerno, imam utisak, gube i devalviraju, a onda bi jurio da svojim angažmanom da primer da može i drugačije. Ne bi podneo karantin, sigurna sam, da mora da je u mestu, krečio bi zgradu ili bi smislio neku akciju da se oseti korisnim. Ali zato bi se i te kako snašao u prepoznavanju dobrog glumačkog zadatka. Tad ne bi ni spavao.

Šta bi rekao današnjim mladim glumcima?

- Rekao bi im da je važno da traju, da budu strpljivi, da uče zanat, da dozvole sebi grešku, da probaju sve, da bi znali šta neće, da treba da rade svoj posao do kraja, da posao ne sme da trpi, da čuvaju svoje kolege, da je gluma igra i da nikad ne zaborave da se igraju.

Ceo tekst pročitajte u novom broju magazina GLORIA!