Zajedno u dobru u zlu: "Ljubav se rodila iz prijateljstva"

Danas je tačno šest godina otkako nas je napustio Miorad Mandić Manda. Tim povodom prisećamo se jednog intervjua koji je on sa svojom suprugom Anastasiom Anjom Mandić dao za naš magazin.

Pročitati i: Iskreno o šestogodišnjici smrti supruga - Sin Andrija ima dosta Mandinih osobina

Marina Lukić

Miorada i Anstasiu spojio je rad na prvoj zajedničkoj predstavi “Program uživo” u Teatru Kult. Osim što su paralelno nastavili da grade uspešne karijere, dobili su sina Andriju i jedno drugom postali najsnažniji oslonac u životu. To se najbolje videlo kad je Mandi preminula majka.

- Bio je to težak udarac. Tata mi je umro još 1987, kad sam bio dvadesetšestogodišnjak. Tada se mama potpuno posvetila deci. Sve je žrtvovala kako bi od nas, sestre Svetlane, brata Nenada i mene napravila dobre ljude - ističe Milorad Mandić, kreator uloga koje se dugo pamte. - Bio sam veoma vezan za nju. Njena smrt me je pomerila iz ležišta, naterala da intenzivnije razmišljam o odnosu roditelja i dece. Shvatio sam da, bez obzira na to koliko godina imamo, kad nam umru majka i otac, postajemo siročad. Iako svi podsvesno znamo da će, ako se poštuje biološki niz, jednom doći trenutak kad ćemo ostati bez roditelja, kad se to dogodi, budemo nespremni, delujemo zatečeno i ponašamo se mehanički.

U tim teškim trenucima suočavanja sa velikim gubitkom i jednim životnim osloncem, Manda je shvatio kako je nesvesno preuzeo model svojih roditelja u vaspitavanju dece.

Pročitati i: Samo me gleda - Dirljiva fotografija Anje Mandić sa naslednikom

Marina Lukić

- Onako kako su to činili moji roditelji, tako ja sada vaspitavam svoju decu. Iako su svi različitog temperamenta i karaktera, trudim se da im osnovni sistem vrednosti bude isti. Imam troje odrasle dece iz prvog braka.  Niko od njih nije krenuo mojim stopama. Srećan sam zbog toga. Površno posmatrajući, glumački poziv deluje glamurozno. Vide se samo premijere, crveni tepisi i naslovnice, dok ona ružnija strana naše profesije ostaje nevidljiva za veći deo javnosti. Moji klinci su na vreme skapirali šta je gluma. Nisam ih nikad ograničavao u izboru. Da su hteli da upišu glumi - dao bih im podršku. Mislim da je na njih presudno uticalo to što sam ih nekoliko puta angažovao u pozorištu u nekim dečijim predstavama. Nosili su teške, masivne kostime ispod kojih su se dobro oznojili. Kad su ih skinuli, onako zajapureni i znojavi, uglas su počeli da kukaju. Ispostavilo se da je to bila dobra lekcija. Ako se baviš ovim poslom, glumom, ne smeta ti znoj, povreda, vrućina, hladnoća. Ovaj najmanji mi je najsumnjiviji. Anastasijin i moj sin Andrija, mada ima samo pet godina, već pokazuje sklonosti ka scenskoj umetnosti. Često s nama boravi u pozorištu i veoma je moguće da krene našim putem.

Verujući kako bračnom partneru osim ljubavi treba pružiti podršku kad se nalazi u delikatnim životnim situacijama, Anastasia se nije odvajala od Mande kad mu je mama preminula.

- Živeći s njim naučila sam kako treba da reagujem u određenim situacijama - otkriva Anastasia. - Manda je izuzetno duhovit čovek, ali postaje pomalo autističan kad je umoran ili neraspoložen. Naučila sam da lako prepoznam takve momente. Onda ga pustim da se osami. Svaka druga reakcija bila bi kontraproduktivna. Osim što smo bračni partneri, mi smo i dobri prijatelji. Bez te komponente nijedna zajednica ne može opstati. I naša ljubav se rodila iz prijateljstva. Za mene je to bilo neočekivano. Desila mi se ljubav u zrelim godinama, onda kad sam imala čvrsto formirani vrednosni sistem. Na svakom muško-ženskom odnosu, bez obzira na to radi li se o braku ili vezi, treba stalno raditi. Kad nekog voliš, onda ti ništa nije teško.

Iako se smatra kako je leto, valjda zato što su pozorišta zatvorena, period kad glumci lenčare i planduju, za Mandu nije bilo odmora.

Pročitati i: Prijatelji zauvek - Anja Mandić oslonac u teškim trenucima pronalazi u ovom muškarcu

Marina Lukić / Gloria

- I ovo leto sam proveo radno. Ne mogu da planiram odmor, jer da bih obezbedio pristojnu egzistenciju deci i porodici moram da radim non-stop. Imam četvoro dece, troje odraslih i jedno malo, a tu je i kredit za stan. Ne mogu sebi da dozvolim luksuz i odlučim, recimo, da godinu dana ne radim, da se pošteno odmorim. Nema šanse. Ko bi onda zadovoljio sve potrebe mojih klinaca? Veliki je stres jurcati na predstave, probe, s jednog snimanja na drugo. Sve to ostavlja posledice na mene. Osećam se umorno i sve mi je teže da ispratim ritam koji sam postavio sebi.

Sistematičnost i organizacione sposobnosti supruge Anje mnogo mu pomažu da odgovori svim obavezama. U porodičnoj podeli poslova, pored gomile drugih obaveza, ona je zadužena za podsetnik.

- Živeti s Mandom veoma je komplikovano - otkriva Anja. - Zbog hronične preopterećenosti i stresa kojem je izložen ima slabu koncentraciju. Dešava mu se da zaboravlja obaveze i pre nego što ih upiše u svoj tefter. Zato ja pamtim sve njegove dogovore i zbog toga često kažem kako sam njegova lična sekretarica.

- Retko se savetujemo oko uloga. Veoma malo vremena provodimo zajedno pa bi bilo neozbiljno da i kod kuće pričamo o poslu. Prinuđeni smo da krademo trenutke koje posvećujemo samo nama. Za razliku od Mande, tekst učim uvek noću. Kad uspavam Andriju i Manda ode u krevet, osamim se i natenane spremam ulogu. Prija mi noćna tišina - objašnjava Anja.