Šon Koneri
Šon Koneri u mladosti doneo odluku koja mu je promenila život, malo je falilo da postane nešto sasvim treće
28.07.2024 21:20
Šon Koneri poticao je iz radničke porodice – majka je bila čistačica, otac fabrički radnik i vozač kamiona
Nemoguće je izbrojati koliko je anketa sa pitanjem ko je najbolji Džejms Bond do sada obišlo svet. Mnogima je i dalje omiljen onaj prvi, sa „šuškavom“ govornom manom – Šon Koneri.
Od 1962. do 1983. igrao je u sedam ostvarenja iz 007 franšize, a kako je magazin „Time“ primetio, najzaslužniji je što je popularni tajni agent postao jedan od kultnih heroja prošlog veka, i to onih namenjenih širokim narodnim masama.
I sam Koneri bio je čovek iz naroda. Nije imao classy poreklo, niti je pripadao nekom škotskom klanu čije se bogatstvo prenosi sa kolena na koleno.
Poticao je iz radničke porodice – majka je bila čistačica, otac fabrički radnik i vozač kamiona.
Pročitajte: Godinama sam je čekao, a onda shvatio da se nikada neće vratiti - Hju Džekmen otvorio dušu
Tomas Koneri, kako je glasilo pravo ime ponosnog Škota, dugo je odbijao titule koje mu je nudila britanska kraljica, ali na kraju je ipak klekao pred Elizabetu II i postao vitez. Ser Koneri. Na ceremoniju je, podrazumeva se, došao u tradicionalnom škotskom kiltu.
Jedan od najvećih šmekera 20. veka svet je ugledao 1930, u vreme koje nije previše obećavalo, jer se ugnezdilo baš između dva rata. Roditelji su bili toliko siromašni da su ga kao bebu, umesto u kolevku, stavljali u fioku da spava.
Šon Koneri u ranoj mladosti nije imao mnogo izbora. Napustio je školu sa 13 godina kako bi doprineo kućnom budžetu: raznosio je novine i mleko, bio šegrt u mesari... Glancao je mrtvačke sanduke, isporučivao ugalj, radio kao spasilac na plaži, a tri godine služio je u kraljevskoj mornarici.
No, za sve to vreme bavio se bodibildingom, čak je postao prvak Škotske u tom sportu. Stasit, mišićav, sa visinom od 188 centimetara, zahvaljujući savršenim telesnim proporcijama dobio je i posao modela – da pozira nag na časovima slikarstva.
Obreo se i u svetu fudbala. Nakratko, doduše, ali dovoljno da ispolji talenat i dobije ponudu od ni manje ni više nego - Mančester junajteda.
„Odbio sam jer sam znao da karijera fudbalera traje do tridesetih. Mislim da mi je to bila jedna od boljih odluka u životu“, otkrio je svojevremeno.
Godinu dana kasnije, sredinom pedesetih, debitovao je kao glumac. U početku su to bile sporedne uloge, koje nisu mnogo obećavale.
Pročitajte Poslednja želja legendarnog glumca - Oproštajno putovanje Šona Konerija
Presudan je bio ratni film „Najduži dan“, gde je igrao pored tad već legendarnih Ričarda Bartona, Džona Vejna, Roberta Mičama, Henrija Fonde.
Sledeće, 1962. godine, dobio je poziv koji se ne odbija. „Doktor No“, prvi film iz serijala o Džejmsu Bondu, otvorio mu je sva vrata, a ostalo je – istorija.
Tokom karijere koja je trajala više od pola veka ostvario je niz nezaboravnih uloga, dobio i Oskara za najbolju sporednu u „Nesalomivima” iz 1987, ali ga je nekako zauvek obeležila rečenica "My name is Bond, James Bond", sa sve onim mekim, šuškavim S.
Počitajte: Poslednja želja legendarnog glumca - Oproštajno putovanje Šona Konerija
Živeo je na Bahamima. Jednom prilikom izjavio je da će se u Škotsku vratiti kada postane nezavisna država. Umro je poslednjeg dana oktobra 2020. godine. Škotska još nije dobila nezavisnost.
Komentari. (0)