Suzana Mančić: Bila sam čvrste ruke

Voditeljka iskreno priznaje da je bila stroga majka. Suzana Mančić o vaspitanju ćerki, Teodoru i Nataliju od malih nogu učila je građanskom redu, da pokažu poštovanje prema starjima i da imaju čvrsto postavljen sistem vrednosti, kao i da neguju porodična slavlja.   Tu tradiciju "nasledila je" od roditelja Aleksandra i Vere. 

Pročitajte Mnogi nisu znali: Ćerka Suzane Mančić jako je talentovana, evo čime se bavi

 

– Obožavam porodična slavlja, volim da okupljam familiju i prijatelje. Svi toliko stresno živimo i negde jurimo da niko ni za koga nema vremena. Zato sam željna lepih trenutaka kad svi sednemo za sto. Tada je bučno, pričamo uglas, ali se jako dobro čujemo i razumemo. To sam povukla od roditelja, mame Vere i tate Aleksandra, oni su bili takvi. Sećam se sedeljki na kojima je tata svirao violinu a ostali pevali. Jednom prilikom u gostima nam je bio glumac Branko Pleša, koji je priredio poseban ugođaj recitujući stihove poznatih pesnika. Bila su to slavlja za pamćenje. Ponekad je dovoljno napraviti nešto jednostavno, poput proje i mezea, uzeti nekoliko piva i bocu-dve vina i dobro se zabaviti dok neki od gostiju sviraju klavir i gitaru. Moj kum, pevač Aca Ilić fenomenalno recituje i nekoliko puta nas je iznenadio na tim druženjima, ljudi su bili oduševljeni.

Boško Karanović

 

Njene ćerke Teodora i Natalija sada ravnopravno učestvuju na tim porodičnim skupovima.

– Više nema potrebe da izigravam strogoću, obe su zrele osobe, završile su fakultete, zaposlile se, osetile život i naučile se pameti. Ali tokom njihovog odrastanja bila sam i te kako čvrste ruke. Mislim da je vredelo, da danas imaju čvrsto postavljen sistem vrednosti. Najvažnije mi je bilo da ih naučim građanskom redu, da pokažu poštovanje prema drugima, to onda znači da poštuju i sebe. Kao i da se trude da budu najbolje što mogu, i u školi i u kući, da uvek spreme svoju sobu. Ne kaže se džabe kakva ti je soba, takva ti je i glava. Sada mnoge stvari nas tri radimo zajedno. Znam da mogu da se oslonim na njih da će da skuvaju, odu u nabavku, plate račune.

Starija ćerka Teodora maminu životnu školu opisuje u jednoj rečenici: "Ne jede se sve što leti".

– Nakon što smo pojele sve moguće što je letelo, shvatile smo poentu – pojašnjava Teodora, a Suzana ističe da je i nju njen otac često upozoravao da ne bude naivna.

- Govorio mi je da nije sve onako kao što izgleda, da mućnem glavnom i razmislim. Verujem da sam ćerke naučila da misle. Teško je danas snaći se u ovom moru informacija, međutim, ako malo zastaneš i razmisliš, možeš da doneseš ispravne zaključke.