Pročitajte reč urednice Sanje Purić pred prvi broj "GlorijeGLAM"

Praveći prvi broj “Glorije Glam” shvatila sam, kao i mnogo puta u ovih osam godina koliko uređujem “Gloriju”, da novine imaju sopstveni život. I kad bih sada napisala sve ideje, motive, ljude, predmete i događaje koji su me inspirisali, postalo bi vam jasno da se slika koju držite u rukama poput pazla složila i po nekim sopstvenim pravilima.

Počelo je, kao i obično, u našoj redakciji, pričom o feminizmu, o ženama, o tome kako da budu ravnopravnije i sigurnije u svetu punom neravnopravnosti i nasilja, i setili smo se princeza iz dinastije Petrović, ćerki kralja Nikole, koje su se u vremenu koje nije poznavalo rodnu ravnopravnost na današnji način izborile za svoje mesto na svetskoj političkoj mapi. I nazvali smo ih pretečama feminizma na ovim prostorima.

Proteklu godinu “Gloria” je posvetila borbi protiv nasilja nad ženama, a predstava “Trpele”, napisana po dokumentarnom materijalu Helsinškog odbora za ljudska prava, o ženama koje su ubile svoje muževe nasilnike, koja je duboko potresla javnost, još jednom je pokazala kako umetnost može da bude snažan posrednik.

A u toj istoj umetnosti dobro i zlo se već dugo relativizuju. Mislim da današnjim generacijama nije jasna crta između dobra i zla, jer njihove vile i princeze ne moraju biti dobre, naprotiv, često su mnogo zanimljivije i lepše one zle. I dok su se naše bajke uvek završavale hepiendom, što je definisalo naš sistem vrednosti, danas je legitimno da pobeđuju i zli. Ušuškani u verovanje da će sve na kraju samo da dođe na svoje, dozvolili smo da u ovom našem svetu, u ovom poluvremenu, zlo ozbiljno vodi.

A to se ne sme dozvoliti. Podelili smo to sa prijateljima, i zaključili da imamo dosta istomišljenika. Iako izgleda da je malo pozitivnih ljudi, ideja i dela, shvatili smo da ih ima puno, da ih treba povezati i pokrenuti. Verujem da je sledeće poluvreme naše. Imala sam sreću da su mnogi od njih želeli da na ovom projektu radimo zajedno. I videćete, odjednom su nam, bez obzira na veliki broj strana, novine postale pomalo tesne. Tako smo došli do onoga što zovemo “koncept jedne strane”.

Odavno se zalažem za politiku takozvanog staklenog zvona. Ona podrazumeva da imate pravo da ogradite svoj mali prostor i puštate u njega one koje volite i ono što vas čini srećnim. Ako pomislite da je to odvajanje od realnosti, setite se da vi kreirate svoju realnost, i da barem na svoje malo stakleno zvono imate pravo. Tu dolazimo do estetike. I ona je danas u krizi, pa pored toga što je duboko narušena površnošću i neukusom, dolazimo i do apsurdne kovanice - estetika ružnog. A ja nju ne priznajem i na nju ne pristajem. Verujem da će koliko dobrota toliko i lepota spasiti svet. I da je i moda još jedan od posrednika u tom spasenju. Da, glamur može spasiti svet, jednostavnost kao glamur u svetu kiča i lažnog sjaja. Glamur kao stvar unutrašnjeg osećaja dobrote u svakom od nas. Glamur kao povratak prirodi, umetnosti i pravim vrednostima.

Ako bi trebalo da u samo nekoliko rečenica sažmem šta je “Gloria Glam”, rekla bih: Mnogo rada. Puno ljubavi. Veliko znanje. Ogroman talenat. Brojni prijatelji. Najbolji tim. Znam da ćete je voleti. Napravili smo je kao za sebe, za ljude slične nama. Za one koji su dobri, vredni, otvorenog srca, koji znaju i da vole i da pate, ali koji u svakoj prilici i neprilici veruju u sebe, guraju napred i ne predaju se.