Miloš Biković: Rijaliti programi su kulturna katastrofa

Mladi glumac, a već zvezda srpsko-ruske kinematografije Miloš Biković u novogodišnjem intervjuu sumirao je utiske o godini koja je iza nas.

Osvrnuo se na događaje u kulturi koji su obeležili 2015, na svoj pesnički talenat, kao i na razlike u lepoti srpskih i ruskih žena.

Ko bi od reditelja mogao biti najbolji Deda Mraz? Odnosno od kojeg priželjkujete neku novu ulogu?
— Od srpskih reditelja najviše bih voleo da sarađujem sa Kusturicom, iako je vrlo teško izdvojiti jednog. Što se tiče inostranih reditelja, priželjkujem da radim sa Ircem Martinom Mekdonom.

Vaš pesnički talenat je zapalio društvene mreže. Imate li u planu da uskoro objavite zbirku pesama?

— Imam dvadesetak nacrta za pesme koje su skoro gotove, mada sumnjam da je to dovoljno za zbirku. Objavljujem ih s vremena na vreme, pa možda kada se nakupi materijala objavim neku zbirku. Ne pretendujem da to nazivam nekom poezijom niti sebe nekim pesnikom, ali je to samo jedan od mojih načina izražavanja.

Teško mi je da se opredelim, zavisi od raspoloženja. Ono što mi se najviše sviđa kod Ivana A. Iljina je to što je možda najpoetičniji, odnosno najviše poetski nastrojen filozof. To je kao da čitate poeziju na određene filozofske teme. Jako je pitko, ritmično i poetično. S druge strane, naravno, tu je Puškin, a nedavno sam otkrio Josifa Brodskog, čije pesme dosta čitam u poslednje vreme. On je za mene nov, neotkriven pesnik.

Koji događaj u srpskoj kulturi je po Vama obeležio 2015. godinu?
— Hteo bih da skrenem pažnju ne na kulturni događaj nego na kulturnu katastrofu. Na rijaliti programe, koji razorno utiču na svest gledalaca. Koji razgrađuju kulturnu i nacionalnu svest naroda pretvarajući ga u jednu potrošačku masu. I mislim da je to ono što je ove godine bilo najdominantnije kada je u pitanju kultura, odnosno nedostatak iste. Nemogućnost kulturnih delatnika da se izbore sa tom rijaliti nestvarnom realnošću koja se probija do gledalaca putem televizije.